INTIMNA ISPOVEST JEDNOG GROFA

10.

Dnevnik jednog Grofa – Jutro posle sna

Noć me nije pustila da spavam.

San se pretvorio u javu, a java je postala produžetak sna. I sve vreme si bila tamo — gola istina mojih želja, miris kože koji nisam osetio, ali ga znam napamet.Video sam te u belini jutra, u sobi čiji su zidovi disali zajedno sa nama.Sunce je klizilo niz tvoje rame, presijavalo se po koži koja je mirisala na senku i vatru.Ležala si pored mene, kosa ti je bila raširena po jastuku, prsti su mi sami našli put do tvoje kože.

Dotakao sam te najpre nežno — kao pesnik koji se boji da stih ne pokvari savršen ritam tišine.

Zastala si. Udah koji je zadrhtao između tvojih grudi bio je poziv.

Spustio sam usne na tvoje rame, pa niže, prateći trag topline koji mi je telo samo pokazivalo.U snu, tvoja koža je imala ukus jutra — mešavinu vina, soli i čekanja.

Kada sam došao do tvog medjunozja,vlažna pičkica me je mamila svojim sokovima, svet se usporio.

Ruke su ti se zgrčile oko posteljine, telo se napelo, a ja sam osetio kako mi se duša stapa sa tvojim pokretima.

Bila si kao plima — dolazila si i vraćala se, svaki tvoj pokret donosio je novi talas, novu tišinu, novu potrebu.

Tada si me pogledala — onim pogledom koji razara svaki zid između razuma i strasti.Bez reči si mi rekla da nastavim.Ušao sam u tvoj san, i tvoj san je ušao u mene.

Znoj, dah, miris i tvoj glas — sve se spojilo u jedan trenutak bez vremena.

Kao da je ceo svet stao da bi gledao to dvoje koji ne postoje nigde osim u svom ludilu.Kukovi su se sudarali, cvrst ud je duboko ulazio u tebe a ludački ritam nas vodio ka glasnom svršavanju.

Kada sam se probudio, jastuk je bio topao.Dlanovi su mirisali na tebe, iako nisi bila tu.Na usnama mi je ostao tvoj dah, a u grudima osećaj da sam te zaista dotakao.

Znaš li… možda si i ti u tom trenutku otvorila oči negde daleko,osetivši neobjašnjiv nemir između butina,kao da te neko upravo tada — u istom trenutku — u snu ljubio na način koji niko nikada nije.

Jer mi, izgleda, još uvek sanjamo isto.