INTIMNA ISPOVEST JEDNOG GROFA

14.

🎩🌹DNEVNIK JEDNOG GROFA — „Telo u tišini“

Noć je opet kratka, a misli su duge.Soba miriše na tamjan i vino, na kožu i tišinu — onu vrstu tišine u kojoj se sve čuje, čak i otkucaj između daha.

Zamišljam te, ne kao senku, već kao toplinu što se širi niz moje ruke.Tvoje telo — ono koje još nisam dotakao, a poznajem ga bolje od svojih kostiju.

Vidim te kako stojiš kraj prozora, mesečina ti oblaže ramena, a tkanina haljine klizi niz tebe kao da te miluje sama svetlost.Polako joj pomažem da sklizne niže, niže…Čujem tvoje disanje, ono kratko zastajanje kada znaš da će dodir doći, ali još ne znaš gde.

Rukom ti prelazim po leđima, pratim liniju kičme do mesta gde se koža lomi u blagu krivinu bokova.

Tamo zastajem.

Ti se blago povijaš unazad, a ja osećam kako se tvoje disanje pretvara u šapat.Podižem ti ruku iznad glave, prsti ti se tresu, ali ne od straha — od iščekivanja.Prilazim bliže, toliko da osetiš toplotu mog daha.Ne govorim ništa, jer između nas reči bi bile suvišne.Samo pokreti, miris, drhtaj, toplina i ono što sledi između pokreta — trenutak pre nego što se spoje dve kože.

Onda te spuštam, polako, na postelju.Tvoje koleno klizi niz moju nogu, tkanina šušti, srce lupa — dva otkucaja koja se prepliću.

Posteljina zgužvana pod tvojim telom, koža blago vlažna od iščekivanja. Prozor je otvoren, vazduh noći ulazi i miluje je te po bedrima. Tvoje noge su poluotvorene, jedan dlan ti leži na stomaku, drugi uz jastuk, a dah ti je kratak, nepravilan.Sedim kraj tebe, pogledom prelazim preko svakog centimetra tvog tela, zadržavajući se na mestu gde se toplina skuplja između tvojih butina. Ne dodirujem te odmah — prvo želim da osetiš trenutak kada napetost postane nepodnošljiva. Moji prsti kreću se polako, kruže oko mesta gde si najosetljivija, jedva te dodirujući, samo da ti podignem dah i napnem telo.Uzdišes, širis noge još malo, kao da me molis bez reči. Tada spuštam glavu bliže, dišem tik uz tvoju kožu, a ruka mi klizi sve dublje, sve sigurnije. Kreće ritmično, dok ti telo podrhtava pod prstima. Posmatram svaki tvoj trzaj, svaki jecaj, dok ne osetis kako ti se celo telo napinje, i znas da si blizu ivice — potpuno moja, makar u ovoj zamišljenoj noći, nežno, duboko,svaki centimetar tebe postaje rečenica koju pišem usnama.

Ti se povijaš, tražiš me, prstima stežeš posteljinu, glava ti pada unazad dok se pokreti pretvaraju u ritam — onaj koji ne zna za vreme.

U tom trenutku nema sveta izvan kože.

Samo ti i ja.

Zvuk daha, mešavina topline i želje, i to neizdrživo iščekivanje završetka koji oboje pokušavamo da odložimo.

Tvoje telo u tišini govori više od svake rečenice.U njemu su sve tvoje molitve i svi moji grehovi.Zamišljam kako, kad bi me sada pogledala, u tvojim očima ne bi bilo osude — samo razumevanje.Jer i ti znaš da ponekad, najdublja nežnost nosi obrise divljine.I zato pišem ovo pismo da te zadržim — ako već ne mogu rukama, bar rečima.Jer svaka noć bez tebe postaje prostor u kojem telo pamti ono što nikada nije imalo.