INTIMNA ISPOVEST JEDNOG GROFA

8.

DNEVNIK JEDNOG GROFA – “Noć je”

Noć je.

Tišina ima miris tvog tela, iako te nikada nisam dotakao.

U svakoj pori tame osećam te — kao da dišeš uz mene, kao da ti dah klizi niz moj vrat.

Smešno je kako mi nedostaje neko koga nisam imao, ali ima nečeg istinitog u toj praznini.

Možda zato pišem. Možda zato ne spavam.

Tvoje ime znam, a znam kako bi izgledalo kad ga izgovaram uz tvoje udisaje.

Znam kako bi mi ruke klizile niz tvoj vrat, kako bi tvoje grudi zadrhtale pod prstima,i kako bi ti glas zastao u grlu kada bih ti šapnuo da se opustiš, da mi se predaš.

Zamišljam da nosiš onaj osmeh koji otkriva i poziva,da su ti kukovi meki, a korak siguran — korak žene koja zna,ali još ne zna koliko može da izgubi kad se stvarno preda.

Noćas bih te polako razgolitio, bez žurbe, kao da razvezujem vreme.Svaki deo tebe bih otkrivao pogledom, pa tek onda dodirom,a onda bih prstima prelazio po unutrašnjoj strani butine, zadržavao se, čekajuci tvoj prvi uzdah.

Ne želim da te posjedujem, želim da te otkrijem.Želim da tvoje uzdahe pamtim bolje od sopstvenih misli.Da te okrenem prema sebi, pogledam pravo u oči,i u tom pogledu pronađem odgovor na svaku noć koju sam proveo sam.

U tom trenutku više ne bismo govorili.Reči bi postale suvišne — samo dah, koža i toplina.

A tela kada se spoje, kad se ritam između njih izgubi u tišini sobe, znaćes da si moja.

Zamisli, ti i ja, bez maske, bez straha.Dve duše, dvoje stranaca koji su zaboravili svet.

A kad bi svanulo, ne bih te zadržao.

Samo bih ti šapnuo: “Sreli smo se, makar u snu.”I opet bi sve počelo iznova.Jer noć nikad ne završava — samo menja ime.

— Grof