Otac bi nas uvek požurivao kada bismo kretali negde. Mama bi baaaaš u tom trenutku shvatila da mora da ušije čarapu i da kane malo laka za nokte da se rupa ne proširi. Brat bi se baš tada zaigrao a ja bih bila izgubljena u vremenu i prostoru, opasana zidinama u sobi ogledala. To je […]
Tricikl piči. Puste ulice prekrivene blatom iz šume, ljudi vuku drva, grabe se. Valja se spremiti za zimu. Po poljanama po koja krava mršava i u sreh. Piči tricikl preko blata, preko izmeta konja. Maleni vozač tek izašao iz pelena pozdravlja komšiluk. Od kuće do prodavnice nema ni pedeset metara ali vreme se zaustavi svaki
Glavni lik je ležao na podu vezanih ruku. Drhtao je, suze i znoj su se naizmenično spuštali niz lice. Košulja i pantalone bili su prljave i umazane crvenom tečnošću, mnogo toga se desilo danas. Sa druge strane sobe ključ je ubačen u bravu, vrata su zaškripala. Dve siluete sa šeširima su ušle. Nije reagovao kada
Kroz glavu ide lirik- “you got a sweet voice child, why don’t you use it”. Htela je da nazove ovo pisanije “Dnevnik jedne mame”. Nove mame. Novopečene mame, što bi se reklo. Ali nije ona baš pečena, još je medium rare. I nije samo mama. Sve je ono što je i bila pre ovog mladunca.
Poštovani zaposleni u Kul Mestu, Iskazujem veliko interesovanje za ostvarivanje poslovne saradnje. Još od malih nogu, bavim se pisanjem. Moje iskustvo bazirano je na pisanju drama i kopirajtingu, a zanat sam stekla, kako na fakultetu, tako i na kursu kopirajtinga i radu u nekoliko marketinških agencija. Ovom prilikom bih navela jednu anegdotu vezanu za moju
nema te vise u mojim memoarima niti imam tvoj broj memorisan da me boli kao logorski . kosa mi ponovo raste i pronasla sam pravu nijansu sive koja na tebe ne lici tvoji prsti nisu mojima zapetljani ni u jednoj prici odavno je nestalo interesovanje za pitanje koga od jutros ljubis jer sustina jedna
Vladimir je nakon dva, tri neuspela pokušaja uspeo da napipa prekidač na radiju i iritantna božićna pesma Bobija Helmsa je konačno umukla. Narednih nekoliko minuta, žmureći je ležao u krevetu i nadao se da će se nekako ispostaviti da se tog jutra, zapravo, nije probudio. Ustajanje je za njega predstavljalo junački podvig. Nakon što bi
Moja, sada napokon i zvanično bivša devojka, Lana, došla je tokom naše osmogodišnje veze na bizarnu ideju, koju mi je svojim umiljavanjem i ubeđivanjem na kraju i nametnula, tako da smo je suprotno svim pravilima zdravog razuma zaista sproveli u delo. Život sa Lanom je bio donekle zabavan i uzbudljiv, ne mogu to da opovrgnem.
Takav jedan čovek, koji ima odgovor na sve, sreće se zaista retko. Moglo bi se reći da ćete, ukoliko baš budete imali sreće, jednog takvog sresti jednom u hiljadu i po do dve hiljade godina. Ali, i kada ga budete sreli, morate posebno da obratite pažnju na njega, kako ga ne biste slučajno pobrkali sa
Devedeset i devete u proleće NATO bomba pada pravo u miljakovačku šumu, na kasarnu, u neposrednoj blizini prvog stana mojih roditelja. Eksplozija odjekuje kilometrima, a od udara pucaju stakla na prozorskim oknima moje spavaće sobe. Sve se razbija u paramparčad i delići stakla i razbijene dečije mašte se zarivaju pravo u jastuk mog kreveta. Srećom, te
Prvo što je Natalija uradila tog jutra je ravnomerno nanošenje korejske maske od crnih algi na svoje lice. Kao mala imala je problematičnu kožu i, uprkos svim nadama da će se njena koža iščistiti, stvar je ostala ista i u njenoj trideset i drugoj. Ne bi se uopšte bunila kada bi tog jutra crne alge kao
Ponekad imam utisak da čitavog života stojim u jednom mestu, dok svet oko mene bruji, svira, šljašti i okreće se. Okreće se i nikada neće prestati, a ni najmanje ne mari za moj stav ili učešće u njemu. Od svega toga čoveku ume da se zavrti u glavi i da mu se povraća, kao na
