Sakrili smo se u najdubljoj noći, a mogli smo da imamo na svetlu divan život. Mračna duša traži pokrov mraka. Duboko u dragocenom životu zakopavamo strah isod osvetljene tame. Za dane koji prolaze optužujemo mesec, bledeo je i doneo dan. Bogatstvo sunca prži nam utočište, božanska tama progrizena nam je zrakom. Bledo lice guramo u […]
Legla sam sinoć i od svih ljudi na svetu s kojima sam ikad bila u kontaktu setila sam se baš tebe i onog trenutka u vremenu u kom te gledam s balkona ruku položenih tamo gde je srce čuvajući ga da iz grudi ne iskoči. Odlaziš. Koračaš hrabro i ja ne znam krećeš li tek
K’o s neba tužni glas da čujem U san me vodi i srećom preti.. Dok tiho sebi u bradu psujem Kaže mi: “Sine, živi, leti!” A ja k’o zgaženo pseto na putu, S bolom u srcu, na život besan.. Gledam u svoju suzu prosutu, Gazim sa njom sve što ja jesam. U očaj me vodi
ulice kao skeleti, pune rupe stopala, jer nisam dovoljno gledala: u vranju ne smeš gledati pravo, moraš gledati u svoje noge prašina se ni za kim ne diže jedno glasno ravnodušje od koga podrhtava tlo pod nogama samo što nisi propala kmečanje svinja koje se ciklično ponavlja istopljena mast da je stavim na duhovne rane
Noćas, dok utehu tražim po uspomenama naše najveće tajne, čini mi se opet me đavo u tebe zaljubljuje.. Pokušavam se oteti zagrljaju nemira udarajući sebe šamarom realnosti.. ..Al’ ko može srcu objasniti pojam o nemogućem?.. Sipam po ko zna koju čašu i nazdravljam silueti sopstvene sreće.. Sve ovo sa tobom je i
Она полако хода. Где њена стопа крочи Ниче цвеће, Ничу споменици И славолуци. Замахне руком И створи се море, Израсту пиргови И цркве. Одсеца прамен косе. Где падне ничу чемпреси Из српскога Хиландара, Ниче здање Од српскога цемента, Настањују се гробови Српских војника. То она дарује Србима пријатељима Део свога града, Да вечно остане Србима
Pre dvadeset godina on nije imao hrabrosti, ona nije imala pameti. Ali njemu se tada činilo da ona ima sve. Odličan izgled, još bolje odglumljenu sigurnost, uvek vedra i nasmejana i to je jednom dvadesetogodišnjaku bez trunke samopouzdanja bilo dovoljno da svaki put kada je vidi, pomisli da ona dolazi direktno iz raja. Sada, kada
“Pa ja sam uvek tu”… Odzvanjale su joj reči u ušima nakon što se probudila.Još uvek nije,i nikada neće,prihvatiti preseljenje oca u neke bolje svetove.Iako tada mlada devojčica,devojčurak,u najluđim godinama snove je prekinuo prerani odlazak njenog oca. Dugo sam ostala budna te noći nakon što mi je kćerka poslala poruku da je prethodne sanjala njenog
Dino je jutros ustao rano iz kreveta. Celu noć je sanjao kako ga na krilima nosi divovska ptica dok mu sa zemlje mašu mama Dušica, tata Dule i brat Lino, a još neizlegla sestra Dinalina radoznalo gleda kroz ljusku svog jajeta. Čim se probudio otišao je do kreveta njegovog mlađeg brata Lina i počeo da
Poštovana Molim Vas zadenite ovaj umorni uzdah za šešir kao skromni znak pažnje Samo tiho Putnici osluškuju pomislite na sve usnule sanjare Možda Vas sanjaju? Ne zbog suza Već poslednje kapi tihog okeana Koja severnjači ukazuje put. Imajte obzira I ja sam svu noć mesečario zbog Vas Zato, izvolite buket maslačaka neprespavanih noći dugo Vas
NAPOMENA: Sva mesta i ljudi su izmišljeni. Priča nije završena. Povremeno ću je ažurirati i dodavati. Nova godina i Božič su praznici koji spajaju ljude. Samo novogodišnje ili božićno jutro, svež sneg, a ispod jelke POKLONI! Onda ih otvaramo, sa puno pažljivosti da vidimo šta nam je Deda Mraz ili Božić Bata doneo. Naravno, te
Kada je moderno doba u pitanju deca često žele nešto novo što je izašlo na tržište ili su videli na reklami. U krajnjem slučaju u marketu dok ste išli u nabavku. Kako mi to možemo promeniti? Kako je do toga zapravo došlo? Moramo shvatiti da kao roditelj trebamo prihvatiti krivicu. Možda dete previše bira hranu
