Сунце плавог свода, Засењујеш је и иза себе тајиш. Губи се међу облаке на скровито место. Где се она тихо скрива? Да ли иза звезда, на Месецу или далеким неотривеним планетама. Буни се осећају тела када јој усне подрхтавају и зато криви зиму. Забрањује блискост и пољупцима да је од сад будим. Не расањује се […]
Strašna zver uništava sve pred sobom. Jedino Katrin može svojom muzikom da umiri divlju zver i zaštiti seljane. Selo Talta već deset godina napada strašna zver. Zver sa telom medveda, gušterovim repom i krilima slepog miša. Uništava sve na svom putu bljujući vatru. Niko ga nije mogao uništiti. Gađali bi ga kopljima, vatrenim strelama
Jutro prohladno, sa sunčanim zracima.Jakne su već na čivilucima i duboke cipele čekaju pokret. Miris miholjskog leta pomešan sa mirisom pečene paprike sa komšijskog kubeta za ajvar i ostale đakonije.Mirisi ostavljaju neke sadržaje u našim mislima koje ti isti ožive i vraćaju u neke druge dimenzije. Mi s ove tačke gledišta kao starijih i
Постоји једно чекањеИ лепота стрпљења дар.Сва је у жељи садржана чар,Постоји она одавде са клупе,Увиђам како сви цветови пупе.Жеља није ништа друго него чекање на петак,Како и када би дошао раније, немогућ је изузетак.Остаје кад осване недеља,Да сутра није понедељак, Она жеља у нама да су следујући дани викенд продужетак.Жеља је хтети који више
Kada sam prvi put video kako padaju oblaci Bilo ih previše da svakom nadenem ime Navukao sam rukavice Da ih ne povredim I brao kao pamuk sa okolnih hauba i ograda po komšiluku Imao sam pune ruke posla Da slažem na gomilu jedan preko drugog u krug i pravim lopte dlanovima Ređam nebo uredno ka
Prostrana zelena površina oivičena ruzmarinom i cvećem, a u sred tog vrta trešnja. Razgranata, kad otopli, pravi veliki hlad i prijatan zaklonjen prostor. Kuća je kupljena sa tom površinom zemlje i to drvo trešnje je stajalo tu kao ugled bivših stanara. Razgranato, plodonosno, lepih boja. Jedno izuzetno drvo. Rađala je pre svih voćki. Neka rana
Jedina u srcu Bezobrazna, s osmehom skrivenim u tami, durila se,glumila je ravnodušnost, tišinom me lomila, sposobna da voli i da mrzi u isti čas, u njenom svetu pravila nema, samo strast i glas. Naučila me da ljubav nije igra bez duše,
“NAJLEPŠA PESMA” Znaš onaj osećaj kad ti se sledi svaka kost u telu kad nekog vidiš? Baš tako sam se ja osećao kad sam te video posle toliko vremena. Ne bi verovala koliki me broj ljudi pita ko si ti. Ne bi verovala koliki broj njih se čudi što nismo zajedno, iako je to osećanje
Жито ниче на пољу,Зимује за наредну годину родну и бољу. Окробар је и лишће пада,Све је мање времена у дану сада. Јутра хладна и росна,Недеља је и једе се храна посна. Утихнули цвркути птица,Јесен има различита лица,Једно лице златне пути,Друго које слути,Ка зими нас упути. Много је боја,Пејзажа другачијег кроја.Јесен је стање душе,Ветар свеже
Grozničavo se tresla,tražila je nešto čime bi oprala odeću od krvi.Bila je zima a ona je ubijenog supruga ubacila u furunu i kremirala ga. Hladno je,napolju je sneg,niko neće posumnjati… U njoj je jednostavno nešto puklo,više nije mogla da trpi. Već je počeo da je hvata san ali se odjednom trgla. Smiri se Pašenjka,smiri se.Samo
Ti nisi samo žena, jedna u gužvi mnogih,Koje kroz srce samo prođu, i ne zastanu ni tren,Ti si više kao rima, koju na dar od Boga dobih,Da u duši cela veka osećam šapat njen. Ti si više kao pesma, koju čuvam ja u sebi,I ne znam gde te više ima: u srcu il u
Čak i kad reči postanu nečitljive I kad suze zamrljaju mastilo na papiru Pisaće ona rime i stihove i dalje Živeći u svom malom svemiru I kada nema o kome pisati više I tama i suze budu bez smisla Kad kiše budu bile to – samo kiše A ne nešto o čemu bi ona
