не свиће ми са Сунцем на истоку,но за тебе ја сунцокрет биваммозаик је моја рука на твом бокудок јуриш ми лице знатижељним погледом,а ја бежим,бежим луцидно око моје, у бегу наслућујеш страхстежеш ме чврсто, тераш на дрхтањесуза сузу стиже, имаш ме нагогстворила си потоп у пустињи мене вечност прође, мирније дишемпратиш ми дах, спремаш иглу […]
Jednu ženu nikad zaboraviti neću,nisam tražio sreću, ni manju ni veću.Iznenada, kad se najmanje nadaš,kad ne znaš da l’ ustaješ ili padaš,u nikakvo vreme i nezrelo dobadesi se ljubav života tvoga. Nisam pesnik, a ni poeta,stihove pišem iz srca i dalekog sveta. Pokušao jesam, ali mi se nije daloda te zaboravim, makar na tren samo.Fali
08.03.2014. I opet mi ušetaš u snove nepozvan.I opet zbog tebe stavljam crveni karmin,a znam da neću videti tvoje usne.I opet me misli odnesu negde van vremena,u nepovratni kovitlac tvog mirisai svega što si ti.Ja tebe ne volim,a opet te smatram za nešto božansko,za nešto vredno.I opet mi se izvači tlo pod nogama, jer uskoro
Oko mojeSa tobom se u meni rađa Neki novi buntDanas bih da menjam ceo svetDa ti bude lepoDa ti bude toploDa ti bude srećno Rađa se neka nova žena Koja od danas izoštrava vidSluh I odaziva se samo na MamaIz sobe sa razbacanim igračkamaIz parkaIz škole U 14 časova pred ručakI u 2 ujutru usred
Сутра које нас краде Постоји једна тиха сила која нам свима стоји на путу.Не видимо је, не чујемо је, али је осећамо у сваком тренутку када кажемо: „Урадићу сутра.“ Сутра — та једноставна реч — постала је највећи лопов нашег живота.Краде нам храброст, краде нам време, краде нам шансе.Краде нам људе које волимо, јер им
Na trgu, u graji,obasjan Suncem,kraj žene koja me ne primećuje.Jutarnja kafa,dim cigaretei razgovori koji me ne dotiču.Treći danu večnom gradubez dodira za kojim čeznem. Zaboravim strast;Zaboravim lepote arhitekturei odlučnost da stojivekovima nepromenja.Mislim na nju;na ženu plave kose i očiju plavih kao svila.Ona to zna,ali me ne primećuje. I žalim.Žalim za ispijenim vinoms bogatom aromom kruškei uvelim
Kada bih mogla da te zagrlim , poljubim. Kada bih mogla tvoje srce da osvojim . Kada bih , oh , kada bih . Kada bih tvoja bila , mojoj sreći ne bi bio kraj. Moj dragi.
Pale senke postradalih, niču na davno usnulim njivama. Još jedan boj krvlju natopljen, gori u bezdan i večni plamen postojanja. Još jednom će na toj zemlji zaspalih patuljaka nići novi svet današnjice, a njihova će deca hladnim suzama, zalivati krvave ulice. Boj kakvog ne vide život, smrću i kricima će opisati, kada budu
Витез од Туђине Кад сам пошао млад и јак,у коферу снови, у џепу прах,рекох себи: “Ово је час,идуће године све је за нас!” Ал’ туђина има своја правила,сваког младог витеза на темељ свалила.Први дан? Нико ме не пита: “Како си?”Само вичу: “Ради, брже, док се не умориш!” Упорно сам ја копао темеље,док други копали дубље
Орање небеских њива Родитељи су отишли, како је говорио Ђорђе Балашевић – да ору небеске њиве.Прошло је више од годину дана, а ја из неког разлога нисам имао снаге да уђем у родитељску кућу. Долазио сам до капије више пута, стајао, гледао у двориште… и увек налазио изговор да се вратим. Нисам био спреман да
Čekanje čekao sam dovoljno dugo da dočekam svog Anđela dok su drugi jurili u instant veze žvaleći se i hvatajući po klupama parkova razbijali dosadu ljetnim avanturama i seksom u praznim stanovima ja sam prolazio centrom gledao u nebo i odlazio na stanicu nosio sam klupicu sa sobom da ne stojim dok čekam govorili su
Мирис који време није однело У сваком човеку постоји једна прича коју није испричао до краја.Једна љубав која није добила прилику да постане живот, па је зато постала сећање.Моја је имала лице Девојке из Града У младости је веровао да људи могу да чекају.Да љубав може да стоји негде са стране, као капут окачен о
