dobar vam tek malo su vam usta masna obrišite ih rukavom i nema se biftek se u zelenom biberu jede lako je kad tehnološki narod plaća pašteta i po’ velikog bijelog hljeba obliži limenku okrajak je ostao ne govori punim ustima seljački je šuti praznih usta sevap je Allah će sigurno znati to cijeniti možda […]
Tišina kida sve prisutne u prostoriji ovoj A nikada više svijet ne može da bude isti U susretu nekoj novoj praskavoj zori I dalje glasovi se čuju negdje daleko A samo pitanje vremena za ovog svijeta Jeste gdje danas ćemo da živimo A smisao života je da budemo srećni Svaki dan razloga za to imamo
Starica čisti školjke na obali luke koja iščezavadok visoki ogavni mornari donose ribe za ručakna kapiji luke bogati broje zlatnikepred svetom budala ratnici hodaju ulicom usamljenoBrodovi u luci su prljavi od algi i ružni od rdjedeca se igraju pred zalaskom suncadvoje mladih se ljubi u vodisiromašni prose na ulicama ponovoPozorište je otišlo iz gradane rade
Priča počinje 1830. godine kada se udaje Amalijina kćer Jane jedinica i zatraži od majke da joj još jednom ispriča svoju avanturu iz mlađih dana… Naime, ranijih godina 19-tog stoljeća, u doba dok su još grofovi vladali zemljama, u samom jugu Paname smjestilo se imanje zvano San Carlos na kojem su vladali grofovska obitelj Martinez
Осамдесет друга. Двоје заљубљених гимназијалаца последњи пут заједно. Концерт Атомског склоништа, албум Ментална хигијена, Серђо пева. Њени родитељи се спремају на селидбу у други далеки град. Уживају у музици, све је савршено, држе се припијено једно уз друго и певају, вриште. Нису свесни растанка. После четрдесет година успостављају контакт. Он иде у њен град да
1. Opis jednog dana Još jedan dan u porodici Nedeljković. Valerija pušta laganu muziku, uzima ranije pripremljene stvari i ide u kupatilo. Kad obavi higijenu, obriše kupatilo i odlazi u kuhinju gde sprema obroke. Kad hrana bude spremna, sređuje kuhinju, vraća se da provetri i sredi posteljinu u sobi. Sve radi uz muziku. Ima pravilo
Uvod Pričale su se priče… Stvarale se razne polemike, da li je to zapravo ukleta ulica, ili ipak samo jedna u nizu onih starih ,,babskih priča”. Imalo je ljudi, koji vjeruju da je zaista ulica ukleta, zašto bi se inače nazivala ,,Ulica Grešnih”. A imalo je i onih, koji nijesu željeli da povjeruju u tako
Испред текстова Битност. Фикције. Одбацио сам емоције, дијалог, иронију, хумор, стилско улепшавање. Очистио сам причу од свега што је занимљиво за широку читалачку публику. Свео сам фикцију и нефикцију у раван. Грубо, брутално, незграпно, померено у неку нову прозну димензију. Остало је само оно што је битно. Разоткривеност, животност, празнина, пролазност, нематеријалност, постреализам. Иза
svi smo u šoku kakvom d fucking šoku nezapamćena tragedija kakva d fucking tragedija upravo dok čitate ovo događa se negdje opet isto jedna alfa muškarčina jedan bog batina jedna žena majka jedno dijete strah i to možda baš pored vaših vrata dok je muzika pojačana no vi ne gledate tuđa posla to se tiče
vraćam ti tvoje krpicenemam šta da dodam moje oko više ne vidi tvojei tvoje oko više ne vidi mojemoje oko ne viditvoje je slepou mrak smo se zatvoriliu mraku ni korov ne rasteu mraku ne raste ništamoja stopala su nekada se grejala o tvoja, sunce mojesada tvoja stopala hlade mojakoja nemam, nemam, pa nemam čime
Beskrajna svetlost prelama svoje niti, voda nosi tonove svetlosti. U njenoj dubini ništavilo, blato i mulj, a na površini… Miris vekovni, priroda je večna, dolazi energija sa neba. Nestaje potreba, jer tu je priroda, uzrok definiše smisao! Daleko od ljudi čovek je biće, stvor svojoj svrsi namenjen. Prljavština čopora je samo odraz početka, po dubini
U carstvu magle i smrada,Gde trulež do korenja seže –Cveću se niko ne nadaMraz, sve što nikne, reže. O ljubavi niko ne sneva,Tamo i najhrabriji – ćute,Nema ni suza, ni gnevaVisoke planine stoje nedosegnute. U carstvu magle i smrada,Gde gaze po prljavštini –Cveću se niko ne nadaKako bi raslo u najcrnjoj tmini. Živi se zbog
