Setim te se Često Hteo si da te zaboravim, ali ne mogu Tvoji tragovi me uporno prate Ti duboki otisci grubog djona u blatu koji ne blede ni posle kiše Osećam te u vazduhu Pamtim tvoje tople oči i dalje Ostala sam zarobljena u senci visoke figure koja me nežno drži za ruku […]
U tišini ljubavi Dok te srce u bolu grli, i suze padaju kao kiša, duša se napuni bola, svaki uzdah tugu nosi. Srce plače, vrišti glasno, ali ljubav ne daje da vrisnem, samo kad je najteže, baš tad je jasno, osetićeš da te volim da ne mogu bez tebe. Kada bol preplavi dušu,
Bilo je kasno popodne kad se našla nadomak Martine kuće. Još uvek je bilo jako vruće. Brisala je znoj busenom papirnih maramica, ali on joj je uporno rosio čelo, čineći je nervoznom. Kuća njene sestre nalazila se negde na polovini periferne ulice. Jednostavna, u belo okrečena, sa malenim dvorištem prepunim narandžastog, žutog i purpurnog cveća,
Na današnji dan, 26. juna 1980. izašao je prvi album grupe Azra. Tih dana kada se album pojavio , nas šestoro drugova iz gimnazije spremali smo se za prvo samostalno ljetovanje bez roditelja. Kupovale su se karte za Olimpik voz od Sarajeva do Ploča i vršile zadnje pripreme za naš put u Baške Vode. Krenuli
Drugog ponedeljka avgusta Uz svitanje i plitko pevušanje,Dok su odbljesci boje zrele kajsije Igrali na tvojim jakim grudima,Zanemarivši morska sujeverja Tonuli smo u ljubavi. Znala sam da ne smemo ići dublje, Moje more je tako umorno od oluja…Desilo se, stigla je bura, Kao što su nemirni talasi Koji se biju o stene sve jače i
A da l` se sećaš, mi smo još klinciUz ritam buzukija maštali o Kritu Uz naše vino posedovali vinograde Ne znajući o tome ni osnovne stvari Na podu, u dimu i ljubavi, ne u strasti!Sa strašću prepričavala sam ti, sad za nas, nebitne stvari:Heleni, legende, mitovi, koze na plaži, Oblačenje u crnu i njihove pijace…Za
Uživao sam u rujnom vinu I baš taj Ponedjeljak smisla ima Ako uz tebe sam ja I niko drugi više Peripetijom osjećanja vučem lajne Sposoban da se utrpam u ruke I naličje slobode u jednaki Nježni zagrljaj važan za dušu Opijat emocije u dnu duše Satkan od riječi i loma emocije Dok gušim te u
Pisala bih ti U ponoć, ili malo kasnije Onako pospana Umorna od napornog dana Ali reči su suvišne Jer sve što sam trebala reći Nisam na vreme A pisala bih ti Reči, stihove, pisma, snove Ili o tome Kako sam provela dan Ali reči su suvišne Kad srca ne kucaju više Istim ritmom
1. (fragmenti) 4:30 se bliži Nećemo zaspati sada Ni ti na tvrdom jastuku od olova Ni ja na improvizovanom ležaju od mahovine. Leptiri moga detinjstva Večeras će ležati u herbarijumu Ponovo ispresovani Dok se na podu pored glomaznog kreveta Neposredno pre plača alarma Pitam da li nas nadalje očekuje Samo gusta težina, Pre nego što
Život je začarana šuma, I boli, i radosti, ona tka. U njoj drum do druma, Na svakom od njih, biće i zla. Usput, srešćeš vile, Zračiće iskonskom lepotom, U haljinama skrojenih od svile, Lako ćeš zgrešiti lepotu dobrotom. Usput, naći ćeš trnje, Tragaćeš za novom stazom, Druge biće još crnje, Očajno, vapićeš za izlazom. I
Zaspaće snovi ranjeni tu pod ovim nebom nebeskim, moje oči tražiće po kapijama raja poznate oči i golubove bele. Umorne mi oči padaju dok sve zvezde neba tvojim glasom me dozivaju, spavala bih al tvoje pesme nema. / zaspaće mi snovi ranjeni tu pod ovim nebom beskrajnim /
Ne volim Ne volim kada noć bez tebe pada, kada senke prošlosti tiho prolaze, u džepovima srca, sećanja se stvaraju, gde uspomene same svoju priču sklapaju. Ne volim kada te nema, kad sam postojim, u zagrljaju tame,bez tebe ne postojim, svaki je dodir neostvaren, svaki san nedočekan, svaka zora bez tebe,
