Jutro je davno svanulo, kasno se budim i ustajem u praznom stanu. Misli me vode i dok nemirno spuštam polupopijenu čašu čaja na kuhinjski pult, noge mi već lete ka tavanu. Kroz more kutija, albuma i kofera provlačim se do kraja. I dok mi svaka stvar budi buru sećanja, nijedno ne nadmašuje sećanje koje si […]
Danas ništaneobično. Običan dan. Ustajanje,vežbanje,kafa,vesti,jutro je malo sporozatim se zahuktava dan. Ubrzavam pokrete,korake, mis’oidemčekaju me obaveze. Mozak traži hranušta jestisvaki danpitanje sledia da je neštoonako presnoda ostane u farmerkamamesto. Sunce danassvetlošću javljada biće raspoloženjai dobra zdravlja. Da još napišem neštojer na beliniima uvek mestatu prijatelj čekai kad si besnai kad si radosnai za pisanjevrlo podobna.
U oku momemrak i tamaponeka zvezdasvetlost prelama. Volim te kućei noć bez ljudijer ljudski maloima ko da ponudi. Mnogo je zvanihmalo izabranihmogu i samana put večni. Spoznaješ svaku gordost ko zmijupustite moju istoriju. Tako je mala i nebitnakad pogledate da se ruši pola sveta. Jasminka Nikolić ex Brdarević
Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji istoričarka umetnosti. Suprug joj je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos muzeja u Parizu. Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je. U to vreme imala je devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj. Porodica se
To što krvariš znači da si žena. Tetka je uzela štapić od sladoleda i namazala Ivani vreo vosak na nausnice. Tečnost se stvrdla u ćilibar, koji je tetka uhvatila za jedan kraj i cimnula. U pepeljari je ostavila zlatnu gusenicu, dlakavu samo s jedne strane. Betonska terasa se usijala. Ivana je pritiskala
Dosadna pesmaDobro jutro , reče sat.Zar je ovo dan ?siv sumoransav umoran i dosadan.Izeš dan !Kakav ružan i rugobannamršten i kišovit.sa kafom je još gori.Ona dođe da razboritek se onda rastužiš.I potutuljiš.Svega ima u toj zbrciuglavnom se loše vrti.To zbog dana nije čudoAli u glavi sve je crno.Čekam neke bolje danečekam neke tople noćikad zrikavci
Ovo je jedna turistička tura života. Putujemo kroz vekove. Obilazimo mesta najvećih stradanja, poprišta borbi, stvaranja kraljevina i pomeranja granica. Putujemo od početka milenijumima godina pre nove ere i sa početka nove ere stvaranje novih carstava i novih Bogova. Pomeramo granice načina putovanja od luksuznih aviona, preko raznih mogućnosti prevoza do pešačenja hiljadama kilometara
Zašto baš ovaj naziv bloga? Naime, ovo je ideja koja mi je došla još pre skoro pet, šest godina ali sam ja padajući na poznate izgovore – moraš da znaš nišu, ciljnu grupu, da platiš sajt hiljadu evra, dizajnera isto i sl., odlagala bavljenje ovom idejom. Ali ovog leta sam se našla u izobilju slobodnog
I walked…..i walked and walked. It’s an endless path, full of dust and dirt. A wheat field is all around me, i can’t see the end of it. I have been walking for a while now, i don’t remember when i started, i don’t remember anything. I feel like i been walking for ages now,
Град светли као велика светиљка. Људи завирују у излоге. Аутомобили се тркају, Али нагло коче. Полицијске сирене их претичу, А за њима хитна помоћ јури И тргне пролазнике и возаче. Отишли су некуда, А град је наставио да светли, Људи да загледају излоге И аутомобили да се тркају. Као да их нико Није претекао, Нити
Imam tu jednu komšinicu, koja je pre nego što su se doselili u stan do nas bila samo majka mog drugara iz jaslica, potom iz razreda. Nakon završetka osnovne škole, doselila se sa svoja dva sina u stan do našeg. Bio je to period kada je moj otac bio nasilan skoro svaki dan. Ako nije
Kraljico filozofijo tebi sitnu knjigu pišem. U noćima teškim i beskompromisnim tebi se klanjam i mislim, o kako divno vijuge ispravljam. Strahovi me razni more i ponekad teško dišem, kako u srcu mome naći mir dok suze brišem, suze pokajanja i želje za srećom, ja od istine odustati neću i tražiću mudrost o kraljice moja mila
