Monolog Golumov
Oči u oči. – Zašto se uništavaš? Posmatra šake. – Beži! – Beži ti! Gleda ga iskosa. – Nema beganje. -Nema…
Krik
Krik Osećaj nemoći u nevolji pobuna protiv društva sveprisutna tuga ličnog i svetskog stradanja. Svet je nesavršeno mesto prožeto patnjom i tragikom čoveka. Ima li nam spasa da nam dete stasa u zdravog čoveka ima li vajde od našeg glasa. Smrt je nemio događaj a samo izgovaranje reči nevericu nam stvara. Život je nepovratna pojava! Pozivam
Moje oluje
Ne sećam se tame Iz koje sam nastala Ali me i dalje mame Njena šaputanja Ne sećam se ni trenutka U kome sam nestala Izgubila se kao neka lujka Naivna, blesava Ne sećam se bola Ali ga i dalje osećam Koža mi gori gola I ja vrištim, jecam Ne sećam se ni
Mala ptica
Prije mnogo godina, djevojka Maja je pronašla malu pticu. Čuvala je u kući kao da je član porodice. Ptica je radila sve što i ona. Bila je vesela, slobodna , radosna. Živjela je sasvim normalno. Pila jela spavala, cvrkutala. Letjela je napolju i vraćala se uvijek. Maja nije ni primjećivala tu malu pticu.Nekako se saživjela
Prijateljstvo
Čujemo se ne tako često jer si preko ” bare “ teško je ugodit sate. Ali nastavak priče uvijek ima slijed red je uvijek na mjestu i riječ uvijek riječ. Godina ima mnogo nećemo sad o tom družimo se od ” veli vakta “ prisan odnos je to. Priče iz djetinjstva i onih majčinskih dana
Porodica
Prošlost to su naši roditelji, rodoslovci. Prenosioci svojih priča na svoj način i ugao gledanja. Oni se sećaju da nasitnijih detalja gde je i kada šta bilo, ko je šta rekao. Spominju neke ljude koje upoznajemo kroz priču i shvatimo da su to neki nama bliski rođaci koje nikada ne upoznasmo.Makar da pronađemo rođake preko
Neželjena zemlja
Tvoje je srce moja neželjena zemlja, jedini put do neba mog. Do doma spaljenog do temelja. Jedini smisao mog lutanja besciljnog. Ti si java mog nesuđenog života, Moje svanuće tuđih zora, Pesma napisana bez nota, parče livade vrednije od svih gora. Uništila bih svetove u kojima ne postojiš, univerzume u kojima nisi bio moj. Sačuvala
Da su ona vremena
Da su ona vremena, sad bi se upisivali u spisak za more preko radničkih odmarališta. Sad nam kažu: „Lako je bilo vama!” I to je bilo letovanje na rate. Roditelji su imali siguran posao, pa im se imala od čega odbijati rata. Prevoz je uglavnom bio vozom. Bilo je jeftinije, a i komfor brate. Vagoni
Voli vas baka Jasna
Hladna i kišovita noć. Veče na kućnom pragu. Zaljuljala sam praznu ljuljašku i ušla u kuću. Cika dece odzvanja u daljini a ja leno oblačim papuče. Zgotivim topli crveni mirisni čaj od hibiskusa. Srčem, smejem se samoj sebi, kako bi me sad majka opominjala, šta to radim. Nije pristojno. Ponavljam isto srkanje , dečiji inat
Nepoznate dubine
Nedavno sam pročitala, da čovek ne može da otkrije novo more, ako nema hrabrosti da iz vida izgubi obalu. Kao da mi je tog trenutka neko lupio šamar. Bila je to realnost. Shvatila sam u sekundi suštinu života. Ako želimo da otkrijemo novu kulturu, moramo iz vida izgubiti svoju zemlju. Da bi upoznali nove ljude,
Dah Ljubavi
Dah Ljubavi Tvoj dah ljubavi je vazduh što me okružuje. u svakom uzdahu osećam te blizu, reči nisu potrebne, jer srca naša tiho pričaju, u našem zajedničkom disanju, pronalazimo večnu sreću. Kroz vazduh prolazi miris tvoje prisutnosti, nedostaješ mi kao jutarnja rosa u pustinji. Sanjam te u svakom udahu, u svakom izdisaju, u tvojoj ljubavi
40 minuta
U Beogradu je danas 37 stepeni, a u gradskom prevozu je tako da ti kada izađeš bude čak malo hladno. Ja se, ipak, vozim praznim, klimatizovanim autobusom, 40 minuta daleko od te vreline, a kako mi se odavde čini, svetlosnu godinu daleko od Beograda. Vozim se do prodavnice u susednom mestu, jer ova naša ne