α’ I
α’ I
Zubi su loši, krv je sve tanja. Budimo se sve ranije neispavani, ali bez ikakve mogućnosti da zaspimo. Protutnjale su godine i ostavile traga na našim telima, na licima i u dušama. Mnogo toga nam se desilo za pedeset godina života, a mnogo toga nas je i zaobišlo – nasledstvo zaboravljenih rođaka, dobro plaćeni poslovi, iznenadni dobici na lutriji.
Suviše smo stari za nove početke, ili za nastavke epizoda iz prethodnih desetleća. Čitamo prvu rečenicu Mešinog “Derviša” – “četrdeset mi je godina ružno doba..” i znamo da je nama još gore jer u nama nema čak ni dovoljno poezije da stavimo svu mizeriju sopstvenog postojanja u rečenicu koja bi tako odjeknula kao što je odjeknula Mešina.
Odlicno napisano,sa svakim novim poglavljem postaje zanimljivije i dinamicnije.Nestrpljivo ocekujem nastavak.
Nastavak postoji,još samo da ga otkucam i prebacim ovde na platformi. Nadam se da čitaocima nije dosadno moje pisanje jer pisanje ne sme biti dosadno. Niko ne voli da čita dosadne,mlake redove….trudim se da ono što pišem ima živosti u sebi. Hvala na komentaru!