19.11.2013. Svake noći ovog novembra sklopiću oči i videću tvoje usne.I sve što si mi dao, pamtiću.Ja ne želim da zaboravim ni jednu reč, nijedan dodir, pogled i uzdah.Sve je bilo tako savršeno.A ti si bio lep ispod zvezda.Ne želim da budeš uspomena.Sve sam to zamišljala u svojoj glavi i sanjala.Da te osetim, da te […]

Čekaonica… Sjedila je (pre)često u čekaonicama raznovrsnih ambulanti. O svakoj bi mogla napisati knjigu, ali nema kad od čekanja. Doktorica je vidjela pacijenticu kad je užurbano ušla i rekla sestri da je uvede za 15 minuta kad smiri dah, jer mjerenje pritiska ranije ne bi imalo efekta. Čekao je da sastanak počne. Kao svaka ozbiljna

Zvezde su osvetljavale tamno nebo poput baklji u beskrajnom tunelu, dok je hladan vetar ranog proleća lagano pomerao bele zavese od tankog pamuka. Čovek u kasnim tridesetim godinama, zelenih očiju i tamne kose, sedeo je zamišljen u fotelji od somota i kroz blago odškrinut prozor posmatrao svet koji je istovremeno delovao poznato i tajanstveno. U

Sedela je u autu i posmatrala ga dok je on napolju razgovarao sa grupom ljudi, njoj nepoznatih. Leto je već bilo na izmaku i noć koja se spustala hladila je sve oko sebe. I njoj je bilo hladno, ali ne toliko od temperature koja je padala, koliko od nervoze i neke tuge koju nije mogla

Ilija!”, začuo je svoje ime kako dovikuju iz bučnog restorana.  Stajao je sam u mraku, kiša je prestajala da pada a dah mu se ledio. Iz moderne sale su se čuli jezivi,  škripavi zvuci muzike koja se sluša na zabavama. Gužva i buka su ga isterali iz ogromne i zagušljive prostorije, nije mogao da podnese

III stoljeće p.n.e. Mladi Li u vojnoj gardi pod vlašću prvog cara Qi Shi Huanga u 3. st. p.n.e. je dobio zadatak. Odgovoran zadatak. Car je naredio spaljivanje knjiga i pokapanje učenjaka. Li je teatralno namjestio kapu u nadi da će svi vidjeti značaj zadatka. Niko ga ni primjetio nije u vojnoj povorci od prevelike

Iza sedam gora, iza sedam mora, iza sedam dolina, prostiralo se mesto u kome su sve nijanse odavno izbledele. Taj tajnovit grad se zvao Ahromatija. Okruživale su ga reke boje razvodnjenog katrana, nebo boje pepela i zidine koje su izgledale poput mokrog kamena. To je bilo mesto u kome su se ljudi rađali i živeli

Puno sam puta bila tu, jer volim ribu logično, a blizu je kući, pa ne moram specifični miris dijeliti s putnicima gradskog prevoza. Ovaj vikend sam bila pratnja prijateljici u njenoj kupovini s planom da i sebi kupim. Ali, nakon pozdrava slušala sam razgovor njihov. Nisu obraćale pažnju na mene, te izađoh bez ribe, ali

Kažu da sam komplikovana za čestitke. Izgovor je da su suviše “kreativne” (čitaj komplikovane), pa da mi je teško adekvatno se zahvaliti, a još teže uzvratiti. Imam dosta teorija o tome, ali rezultat je zapravo odličan. Dobijem više poziva nego čestitki, a pozivi nose dozu ličnog, koju njegujem i u porukama. Ali, razmišljanje o čestitkama

Ideja koja je nastala spontano. Nastala je kad je organizam proglasio totalni štrajk, razoružao volju simptomima, a tijelo onemoćalo. Probudila se panika i traženje medicine, koja nije odbila pružanje pomoći, ali ide polako. Razumjet je da ne može preko noći izbrisati sve što je čovjek (sam) uništavao decenijama. Objektu trovanja je brzo postalo jasno da

CRTICE IZ ŽIVOTA JEDNE ….   Sad vi posle ovog naslova stavite šta god hoćete,prilepite mi opis kakav god da vam padne na pamet; verujte svi će mi odgovarati i ni od jednog ne bežim ,ne zato što sam nisam ,ili jesam nešto od onoga što o meni možete pomisliti,već jednostavno znam kako su ljudi

Slijedi opis puta na jednu od konzilijarnih komisija. Uvijek mi se činilo apsurdno kako se komisija može održati bez pacijenta, a posjete istim su mi dokazale koliko zabave propustimo, ali samo ako želimo vidjeti taj segment. I tako vozači gradskog saobraćaja nakon par mjeseci puta jednog pacijenta, primjetiše i prokomentirisaše simptome putnika, te posavjetovaše šta