Jednom davno negdje između bosanskih brda i dolina… u kafani su se sreli Vojo, Avdo, Đuro, Aleksandar i Hamdija. Zagrijali su se oko tople peći, a gostioničar im je donosio rakiju i mezu. Dovoljno da im se jezici razvežu i oslobode ih da izgovore smjele i neobične ideje. Sjedili su do kasno u noć i […]

08.01.2014. Ipak mislim da te nisam dovoljno ljubila.Mogla bih to da radim večno, bez prestanka.Mogla bih večno da gledam te tvoje prelepe tajanstvene oči.I da ćutim.I da gledam u nebo i u Savu.Pamtila bih svaki trenutak jer znam da će proći.A ti samo ideš i nikako da se zaustaviš.Bojim se odletećeš negde skriven, gde te

Konobar je sam radio u smjeni. Nije bio velik restoran, a ni previše posjetilaca, pa je dan proticao lagano. Ujutro su došle tri prijateljice, dotjerane, lijepe i elegantne. Znale su šta žele popiti, pitale su konobara za vrstu mlijeka u kafi, a kada im je pokazao i vrste zaslađivača gotovo u isto vrijeme su rekle

Predstava je imala samo jedan čin, ali utisci se moraju podijeliti veći broj poglavlja. Ne iz razloga genijalnosti predstave (koja je bila ok, ali ovo nije recenzija), već raznolikih utisaka samo jedne gledateljke. Ulaznice su bile rođendanski poklon gledateljki, kojoj se poklon beskrajno svidio, jer je iskustveni i izražava poštovanje prema ukusu i možda malo

Već par godina pitam sve: kako su djeca? Da li su sretna? I svaki put dobijem odgovore: Dobra je, odgovoran je, sluša, uči ili ne… Ništa od toga nisam pitala, osim da li je dijete veselo? I ne dobih još odgovor, ali gotovo nikada ni za odrasle nisam čula taj odgovor. Istina i pitanje vrlo

19.11.2013. Svake noći ovog novembra sklopiću oči i videću tvoje usne.I sve što si mi dao, pamtiću.Ja ne želim da zaboravim ni jednu reč, nijedan dodir, pogled i uzdah.Sve je bilo tako savršeno.A ti si bio lep ispod zvezda.Ne želim da budeš uspomena.Sve sam to zamišljala u svojoj glavi i sanjala.Da te osetim, da te

Čekaonica… Sjedila je (pre)često u čekaonicama raznovrsnih ambulanti. O svakoj bi mogla napisati knjigu, ali nema kad od čekanja. Doktorica je vidjela pacijenticu kad je užurbano ušla i rekla sestri da je uvede za 15 minuta kad smiri dah, jer mjerenje pritiska ranije ne bi imalo efekta. Čekao je da sastanak počne. Kao svaka ozbiljna

Zvezde su osvetljavale tamno nebo poput baklji u beskrajnom tunelu, dok je hladan vetar ranog proleća lagano pomerao bele zavese od tankog pamuka. Čovek u kasnim tridesetim godinama, zelenih očiju i tamne kose, sedeo je zamišljen u fotelji od somota i kroz blago odškrinut prozor posmatrao svet koji je istovremeno delovao poznato i tajanstveno. U

Sedela je u autu i posmatrala ga dok je on napolju razgovarao sa grupom ljudi, njoj nepoznatih. Leto je već bilo na izmaku i noć koja se spustala hladila je sve oko sebe. I njoj je bilo hladno, ali ne toliko od temperature koja je padala, koliko od nervoze i neke tuge koju nije mogla

Ilija!”, začuo je svoje ime kako dovikuju iz bučnog restorana.  Stajao je sam u mraku, kiša je prestajala da pada a dah mu se ledio. Iz moderne sale su se čuli jezivi,  škripavi zvuci muzike koja se sluša na zabavama. Gužva i buka su ga isterali iz ogromne i zagušljive prostorije, nije mogao da podnese

III stoljeće p.n.e. Mladi Li u vojnoj gardi pod vlašću prvog cara Qi Shi Huanga u 3. st. p.n.e. je dobio zadatak. Odgovoran zadatak. Car je naredio spaljivanje knjiga i pokapanje učenjaka. Li je teatralno namjestio kapu u nadi da će svi vidjeti značaj zadatka. Niko ga ni primjetio nije u vojnoj povorci od prevelike

Iza sedam gora, iza sedam mora, iza sedam dolina, prostiralo se mesto u kome su sve nijanse odavno izbledele. Taj tajnovit grad se zvao Ahromatija. Okruživale su ga reke boje razvodnjenog katrana, nebo boje pepela i zidine koje su izgledale poput mokrog kamena. To je bilo mesto u kome su se ljudi rađali i živeli