Nebeski narod, narod večitog otpora, Balkanci, zemlja trećeg sveta, zona žrtvovanja, tranzit, interesna zona, geopolitička rupa, predvorje Evrope, radna kolonija.  Šta smo mi? Šta si ti? Šta je Srbija? Sve pomalo i ništa. Mitovi i prekrojena istorija su nas uverili da smo nešto što nismo. Identifikujemo se sa tuđim lošim mišljenjem o nama i usvajamo

Došla je na vrijeme. Prošla logističke prepreke i sjela vidno iznenađena ljubaznošću osoblja. Svi su bili mladi, ali nasmijani kako mladi ljudi znaju zračiti radošću. U čekaonici se bili uglavnom stariji ljudi. Ne nužno stari, ali stariji od medicinskih tehničara. Pacijenti muškog pola su bili bez pratnje i vrlo su lako ušli u razgovor sa

Zašto je opasno da djeca previše čitaju? Mogli bi naći u biblioteci opasnu literaturu. Opasnu poput knjiga o Omladinskim radnim akcijama. Mladi su “povodljivi i naivni” pa mogu povjerovati da imaju energiju i snagu da očiste snijeg. Mogli bi nasjesti na propagandi i postati besplatna radna snaga kao što su njihovi preci bili u nekadašnjem

Upoznali su se tokom studija. Brzo su postali cimeri i nadopunjavali su se međusobno. U ambiciji i ocjenama su se takmičili, pa se nekad činilo da uče samo zbog bolje ocijene od drugog. Ipak, u podstanarskoj sobi su dijelili i pomagali se. Pragmatični kakvi jesu, nisu kupovali duple knjige. I jedan drugog su podržavali, ali

Jutros u prolazu čuh žaljenje na povećanu gužvu u prevozu, kao i brzi odgovor “Dijaspora došla” kao logičan odgovor na sve probleme u kraju. Nemam klasične porodične “dijaspore”, već SAMO prijatelje koji više ne žive na Balkanu. Oni kojima porodica dolazi redovno ne priznaju moje iskustvo upravo zbog toga. Nemam prava žalbe na gužvu u

Magla je gusta, a boje su nestale. Drhtim iako ne pokazuje minus. Obučem se u toplu jaknu, ali ne stavljam kapu i rukavice. Ne želim da mi je udobno, samo da ne osećam zimu oko srca. Bojim se, ako se ušuškam, biće mi previše, možda čak i prijatno, možda se opustim, ali ću sigurno zaboraviti

Djetinjstvo  Djevojčice su se igrale. Najglasnija među njima je predložila da se igraju Školice. Ostale su se odmah složile, a najtiša je samo rekla da ide da donese kredu. Brzo je donijela i počela crtati polja, ali druge djevojčice su joj uzele, jer su brže i urednije. Igra je počela i jedna djevojčica je bila

Vijesti u svim dnevno političkim medijima su da se u jednom dijelu države u knjigama istorije veličaju zločinci, dok se sa nekim sličnim vijestima samo s drugim imenima u susjednim regionima slične vijesti prenose. Učenici zaključuju da ne treba učiti “lažnu istoriju”, mladi ne upisuju studij o kojem više znaju njihovi roditelji, djedovi i mediji

                         Novembar je stigao i više ništa nije isto. Kada pogledam ujutro kroz prozor i vidim kako se sunce probija kroz jutarnju izmaglicu, znam da je toplo samo u sećanju, a da me napolju čeka hladan otrežnjujući vazduh. Ipak, moraću da izađem, nije valjda tako strašno?                          Svet na koji gledam i svet iz koga

07.02.2014. Nema više nijedne ptice,niti jedne reči,ostale su nedorečeneu obrisima vremena. Ili kroz maglu odleteletamo gde ih više nema.Ja se plašim da te pogledam u oči. Plašim se odletećeškao te ptice.I nikada te viševideti neću. Još jednom je sunce posiveloi tamne, guste graneostavile trag.I tvoja senka još uvek stoji tamo.Na brodu pored reke,pod zvezdanim nebomi

Vetar je šaputao kroz grane drveća, donoseći miris zime, u gradu gde su se ljudi više bavili glasinama nego stvarnim životom. Dok su drugi jurili po slepim ulicama pletući mreže osuda, Lara je nepomično stajala ispred ogledala u toploj sobi svog malog stana. Bila je odevena u haljinu koja joj je više ličila na oklop

Kraj radnog dana i potraga za običnom kesom. Iznenada je počeo snijeg, kad sam trebala dodati par papira osobi ispred kompanije. Od sreće i ponosa što u kompaniji od 20+ osoba nisam našla kesu, jer svi koriste papirne kese ili platnene cekere, previdjeh činjenicu da u 21. vijeku bilo koja institucija traži printani format kao