Звер Псст! Чујете ли урлик? Крик чија силина урушава планине, равна брда, демолира бране, подиже мора. Претећи да нас поплави, бујица хита ка вашим срцима. Предочавате ли жустрину, региструјете ли рихтере разорних вибрација? Нису ли застрашујуће? Ојађени јецај може произвеси само некакво накарадно биће. Ја сам звер! Креатура са човечијим ликом и благим очима. […]
Nebo i zemlja započeli su rat. Smrznuti vazduh potavnio je put zvezdanog neba. Zemlja se bori duboko i postavlja granice na duši tame. Otežava bol jede krvave tragove svetlosti. Nebo i zemlja zaseda na granici. Ovaj rat bez bola se ne završi.
Nije bilo naše vreme Iako su nam srca kucala u istom ritmu Ova duša nosi svoje breme Ništa ne može da ugasi ovu tminu Osećam da ima nade Iako smo kilometrima daleko Ljudi žive, kuće se grade Dok te čekam rukama široko Možda nisam u pravu Slovo po slovo, reč po reč Sudbina sigurno ima
Da li da okrenem još jedan list? Ko zna koja me priča iza njega čeka Verovatno još jedan dan, običan, ist’ Teško da će biti avantura veka Možda neki junak, tajnovit i hrabar Koji godinama traži srce samo moje? Ma daj, ne zanosi se bre, mala Sedi i radi, šta će tebi
Moj najbolji drug ima plavu kosuI crne misliCele nedelje putuje do poslaAutobusom zaprljanih sedištaPod kojima napipava zalepljene žvake razuzdanih tinejdžera kakav on nikada nije bio Autobusom u kom se oseća memla i ustajali miris staraca što s dušom u nosu i s veštačkim kukovima danas možda poslednji put odlaze do pijaceMoj najbolji drug bi uvek
Знали смо да ће болети, због једне речи волети. Сваки пољубац био је рај, од страха дошао је њему крај. Због чега страх, нас спречи, да одемо без иједне изговорене речи. Не бунимо се, али ћутњом би много рекли, макар језик због те речи опекли. Боље да ништа нисмо сазнали, пре него смо се упознали,
Ne mogu puno toga, al još u pesmama sam kadar, Da skrojim svet po meri i u njemu budem vladar, I da osvojim te pesmom, to moj je pravi plan, S dve reči da prizovem sunce, kad budeš htela dan. I sve svoje verne trupe, poslao bih u taj boj, Flotu specijalnih rima u
Морам да је будим да јутро не закасни и овај зимски дан, да је будим, јер проћи ће дан, не могу бити сам и будан без ње. Мора да се пробуди или ће ноћ овладати дуга и хладна. Можда се никад не пробуди и остане голо дрвеће на зими. Не пробуди ли се, јутро неће
1. poglavlje желим ти да свом срећом света обавијеш кофер пред полазак широким осмехом упловиш у мирнију луку обасјан као месец у мојим очима кад се обгрлим око твојих руку желим ти највеликодушније сате да те прате кроз душевна лутања да ти убрзана срчана лупања само љубав изазива чак и ако се тако некад не
Никад нисмо сазнали како су нас разбили, метеорe неправде на главу нам рушише И ето освануло је дана кад опет порушише зидине и зграде па опет ставише човечанство у заграде. Jедном за свагда поставише тачку супериорност носи значку а лисице боле и пре него заките руку. Животариш јер си можда промашио струку. тако
Fališ mi. I više nego što misliš. Nedostaje mi ono višesatno dopisivanje s tobom, sve one poruke koje smo danonoćno razmenjivali. Sve to je puklo za jako kratko vreme, sve u šta smo verovali i polagali nade. Smejem se dok se sećam svega onoga što smo imali a plačem se dok zamišljam sve ono što
Марија, како у дебело ухо забости нежну реч, да чују они под земљом? Годину дана нисам чуо звук звона, телефон није звонио две дуге зиме. Мама, твог сина нешто дивно боли. Мама, запаљено му је срце и вене – али у овом животу није тешко мрети.
