Između ljubavi  i boli,  sve si mi  od reda bio.  Od nadanja  do propadanja.  Od sumraka  do svitanja.  Kašičica meda  i čaša pelina. Svaki tren,  nova nada  ili korak bliže  do ponora.  Ruski rulet,  ništa ili sve.  Birala sam  ništa i  otišla dalje.  Jer i da sam  sam stavila na sve,  ostalo bi  ništa.   

  Где год био, пратиће ме моје мисли. Оне су свуда где и ја, нека друга звезда их обасјава, неко друго небо их наткрива.   Где год био, исте јаке кише лију, уз олују и шапат ветра, кише се хладне сруче на летњи дан нада мном.   Где год био, другачији сан нисам снио. Жеља

Među ljudima, moje mesto ne postoji, za reči se ne snalazim, u toj priči da se udostoji, pa joj smisao ne pronalazim.   Među ljudima, sveden sam na ono što vide i čuju kad je neko jednom rekao. Moje mane više im se svide, ali sve ne bih nikad porekao.   Među ljudima, sve sam

Птица је утихнула, престала да пева,сањари да полети у Свемир,да се игра са мачком, није била милостива према црвићу,није дуго прелетела ни Атлантски океан, нити се зауставила да помилује жалосну врбу. Оног дана кад си одлучилада се уклопиш, склопила је крила.

Divlji cvetovi seuzdižu iz traveu tvom dvorištuda vide prolaznike.Prolazniciistežu vratoveda vide njih,oštre,drsko otvorene,nametljive.Nimalo ne liče natvoje ucveljene drugove.Nevidljive mačketrupkaju po tavanui cela kuća noćukao da se ruši.Ali to ne čuješ ni ti,ni tvoje umorne komšije.Ti, jer više ne postojišu obliku u kom te pamtim.Oni, jer su previše zauzetisopstvenim postojanjemmeđu oronulim zidovima.Cvetovi nikad ne napuštajubrod koji

Još jedno leto Još jedno letosa kojim nižu sedugi dani jarki,svetli i žarki. Još jedno letovedrih, zvezdanih noći.Kratki su koraci kojima će proći.Da li će kao oluja, iznenada, u meni doći? Još jedno leto,a smiraj daleko.U beskonačnosti trajanja,tražim ka horizontu pogled. Kako izgleda doživeti spokoj?Da li duboko i skriveno u morupočiva beg od pustoši?Ni od

Juli je i borim se sa vetrenjačamabiram posao kao slamku u plastu senasve je na dodir toplo a tako dalekodubok uzdah me budi iz snaiz osećaja i očajasve miriše na blizinu krajakakav je osećaj imati?i spokoj i smiraj i sveo čemu sanjaškada bi se san javio jednomja bih bila kralja sve se čini vekovima dalekoiako

Tražila sam te, dugo.  Na mestima  gde nikad  nisi bio.  U pogrešnim  ljudima .  U tuđim  osmesima.  U pesmama  koje nisi  slušao.  U gradovima  koje nisi  posetio. Na ulicama  kojim nisi  prošao.  Na klupama  gde nisi  sedeo.  To su bili  drugi ljudi,  drugi osmesi,  druge pesme,  drugi gradovi,  druge ulice,  druge klupe.  Neki susreti  ostanu 

Ко каже да те нећу видети,кад ће се Сава гордити твојим одразом?Ко каже да те нећу чути,кад ће о теби звонити звона Саборне цркве? Ко каже да ме нећеш миловати кад ће о твојим рукама шапутати ветаркоји си кротио машући возачу ГСП-а да би сачекао баку?Кажу да ће у Београду данас бити хладно. Сигурно нису видели

Лаж је ушла кроз утробу аромом истине, појели сте мислећи да постоје деца без Оца. Вирнули сте само кроз врата познања, а већ вам је нос удахнуо задах смрти. Изнутрице вам се просуле споља: заразили сте и даровани вам свет. Нисте богови него сте голи, пече вас стид па вичете: нисам ја! Нечујно вас врти

baš onaj put svilenkast i žut te čeka jer nema toga leka koji će poteći kao reka i reći ti od pamtiveka koje su to more koje muče sve stvorove oh negde te čeka ta zbrka izdaleka kada sve godine veka spojiš u jednu i kažeš proći će dreka i samo će lepa misao da