Grešio sam, grešio, kockao se životomi danima pio, krao Bogu dane,grešio sam, grešio, grešan sam bio.Svetlo na kraju tunela bila si ti; otkad tebe nema, greške i ne brojim. To što je bilo nekad, nikad više neće.Greške životom plaćam — male, a i veće. Neki kažu da je izbor, a neki da je greška.Svejedno, greško […]
Kada je trebao da bude dan bila je noć. I svet je bio malen kao zrno peska. Kada je trebalo da živim ja sam tražila tebe. U svakoj ulici, u svakoj kišnoj noći. Kada je trebao da bude maj, bio je novembar i sve moje suze, odnele su kiše. Možda je i
Aldini sutra nije osmi mart … kako bih volio da sam pravi pjesnikda pišem o ljubavi recimoi svemu što ide uz njua vi da čitate i zaboravljate stih za stihomkako bi nam samo bilo lakše možda nekada i postanem pjesnikdotad osuđeni ste na ovonazovite to kako hoćete … danas je sedmi martšto znači da je
Da li želiš da odem od tebe? Samo reci i neće me više biti. Prestaću da plačem kada sunce se ugasi i kada se kiša pretvori u dugu. Želiš li da ne budem više tu? Ja to ne mogu. Previše je reči ostalo nedorečeno i previše suza ostalo neisplakano. Jer naša ljubav je
Noćas vidim duhove Crvenu sunčevu svetlost Pri smiraju dana Mislio sam da više nemam prava Na kule reči Da sam otišao isuviše daleko Ne razmišljajući o raskrsnicama I drvenim kućicama na starom brdu. Čija sećanja pratim Sada kada je sve drugačije? Noćas vidim duhove I nisam siguran Da li je pesma dozvoljena.
Ja sam pesnik, pomalo i avanturista,stihovi su moja jezička kultura,ja sam lirički karikaturista,svaka pesma je jedna avantura. Ja sam svedok nekih drugih svetova,ja sam knjiga, pomalo požutelih, strana,ja sam biljka, čudnih cvetova,i jedna priča neispričana… Ja sam most između dve ere,analognog i digitalnog sveta,ja sam kreator sopstvene atmosfere,prostakluk meni smeta! Ja sam neki krojač magični,stihovi
Izgubim se u tvojim očima . I ti u mojim . Pocrveniš ti , pocrvenim ja . Ali hajde da se ipak ne zaljubimo. Da ne kvarimo trenutke koje delimo . Jer bi se smeh mogao pretvoriti u suze. Ne poznajemo se dovoljno dobro . Zato hajde da se ne zaljubimo . Makar za sad
Da makar mogu , ponovo da te zagrlim . Da te poljubim . Vrati se , nedostaješ mi . Otvori oči , nedostaješ mi . Boli me , mama , srce me tako boli . Hoće da prepukne . Neka me Bog čuje , neka mi te vrati. Sve drugo može da nestane , samo
не свиће ми са Сунцем на истоку,но за тебе ја сунцокрет биваммозаик је моја рука на твом бокудок јуриш ми лице знатижељним погледом,а ја бежим,бежим луцидно око моје, у бегу наслућујеш страхстежеш ме чврсто, тераш на дрхтањесуза сузу стиже, имаш ме нагогстворила си потоп у пустињи мене вечност прође, мирније дишемпратиш ми дах, спремаш иглу
Jednu ženu nikad zaboraviti neću,nisam tražio sreću, ni manju ni veću.Iznenada, kad se najmanje nadaš,kad ne znaš da l’ ustaješ ili padaš,u nikakvo vreme i nezrelo dobadesi se ljubav života tvoga. Nisam pesnik, a ni poeta,stihove pišem iz srca i dalekog sveta. Pokušao jesam, ali mi se nije daloda te zaboravim, makar na tren samo.Fali
Oko mojeSa tobom se u meni rađa Neki novi buntDanas bih da menjam ceo svetDa ti bude lepoDa ti bude toploDa ti bude srećno Rađa se neka nova žena Koja od danas izoštrava vidSluh I odaziva se samo na MamaIz sobe sa razbacanim igračkamaIz parkaIz škole U 14 časova pred ručakI u 2 ujutru usred
Na trgu, u graji,obasjan Suncem,kraj žene koja me ne primećuje.Jutarnja kafa,dim cigaretei razgovori koji me ne dotiču.Treći danu večnom gradubez dodira za kojim čeznem. Zaboravim strast;Zaboravim lepote arhitekturei odlučnost da stojivekovima nepromenja.Mislim na nju;na ženu plave kose i očiju plavih kao svila.Ona to zna,ali me ne primećuje. I žalim.Žalim za ispijenim vinoms bogatom aromom kruškei uvelim
