Zašla sam duboko u pustarui pronašla miru ruševinama uraslim u korovi u kupine.Vetar je ovde ćudljivi povija isušene glaveustremljene ka nebu.Vetar je jak, rastinje žilavo,i borba je ravnopravna.Ne znam da li pripadam ovde,ali deo mene duboko je prožetovdašnjom tišinomi otkriva istine o sebiu isprepletenosti života i smrti.U sumornoj banalnosti pejzaža.Pred kišu, razigrali su se mirisi.Utihnuo
Ljubav je bol, beskrajan hol. Slika bez lika, pesma bez stiha. Čovek bez dela, rasparanog odela. Ljubav te boli, neće da moli. Iza ćoška sprema nova razočarenja. Do ludila dovodi, misli ti sprovodi do nečeg što se retko dogodi. Ljubav je rana, i zarasta sama. Ume da boli, a tada čovek još više
Cvet u tvojoj kosi ljubim ja. Miris tvoj me opija. Želim sve više i više, da budemo do jedno drugo bliže. Da gledam tvoje oči čarne. Da ljubim tvoje usne sjajne. Srce me jako boli jer te volim. Ne mogu da izdržim ni jedan tren, jer sam u tebe ludo zaljubljen.
Plavo srce Naša boja Naša sloboda Naša opsesija Za tobom… za mnomPlavetnilo je ostalo…Razlivene boje okeana i neba stapaju se na pučini, tamo gde je nedostižno posmatraču, a iz daleka deluje da je tu. Naši snovi plavi,tirkizni i sjajni.Pretvorili su nas u nešto što nismo, i u trenutak koji nas oživljava i spaja nit između
Ima nešto taj februar Nadohvat ruke A neuhvatljivo Malo ogreje Pa preseče Neshvatljivo Svaki put Prezime novo Nema tu šta Prevrtljiv je U zimu odeven Miriše na proleće Al’ njemu i to stoji Dopadljiv je Kad god se sretnemo Upoznajemo se Jer nismo isti Ni on, ni ja A kad
Bojim sevoleti.Bojim seda ću sepovrediti.Bojim sepadanja sa nebana zemlju.Bojim sezagrljaja.Plašim semogućeg intenzitetatvoga pogleda.Plašim sesvakog zvuka,svakog osmeha,svakog dodirasvakog koraka.Bojim seprići ljudima.Bojim senepoznatih dodirabez razloga.Plašim seda ću potopiti brodove.Plašim seda ću spaliti snove.Bojim seda ću zgasiti cveće.Plašim seda ću iz nevidljivogi neprimetnogstanja,postati primetna.Bojim senepoznatog.Bojim sedodira.Bojim sesama sebe.
Свиђа ми се мирис јутарње кафе, Ритуал века је будити се поред твоје косе ; Испуниш ми срце као да одувек зна те, Тама је, али ватра жива још је. Не жури, време ће нам ионако побећи, Чак ће и овај мирис временом избледети; У једном даху, планете ће нам сан однети, Ако ништа
Upašću u mrak ako odeš od mene.Pokupiće me đavoako napustiš kuću.Ako odeš od meneprizvaće moje demone.Potpuno uništenprihvatam poziv.Proklete suzebrišu bol.Upašću u pakaoanđele moj.
Паметним телефоном по паметном граду Паметном храном паметно мршавим у паметном аутомобилу Паметном пеглом пеглам паметну кошуљу једног паметњаковића Паметном картицом купујем памет Паметном климом хладим паметну кућу док је паметни робот усисава док на паметном сату истиче време нестајем Где ми је паметни пуњач Где ми је паметни пуњач Где ми је паметни пуњач
Čovek je roba široke potrošnje. Komad mesa na poniženju. Pardon – sniženju. Vakuumom istisnuta suština iz forme. Loš sastav koji ne zadovoljava nijednu glad. Lepo pakovanje, jasna etiketa. Kao da su datumi i godine bitni. Etiketa koriguje i ono što je bilo i ono što će biti. Samo zalepiš novu, izmeniš sastav, produžiš rok. Ionako
Počinje obećanjem Kao i svaka priča Mama suznim pogledom Obećava bebi Najbolju verziju života Beba će mami, svakako Uvek biti Najbolja verzija svega Beba mamu ne vidi Ali, oseća Da će život imati ritam Maminih otkucaja srca Dok god ih bude I čuje Najbolju mamu na svetu Jer, ma kakva da je Najbolja je verzija
