Кроз прозоре, Сунца окупане терасе, У тамне куте собе, Задире Сунца зрак. Буде се најтиша јутра односећи мрак, Ослушкује нежна песма зоре, Птице хитро прелећу највише горе У потрази месту да се скрасе. Обасјана лица светлошћу осмеси красе, С терасе увиђам дрвеће носи златне украсе. Време наслућује хладнију климу, Далеко иза планина при мору плиму, […]

Nisi ona koju sam poznavala Nekih davnih, dalekih godina Nema te crne kose, ni sivila U tvojim azurno plavim očima   Nema ni drhtaja u tvom glasu Dok pričaš na jeziku nekom stranom Pa pauziraš, i napraviš grimasu I nasmešiš se sebi tako luckastoj   Ne klecaju ti noge kao nekada Krećeš se na štiklama

Ja sam ništa A osećam sve Svuda i uvek Slike se iskrivljuju od suza unutrašnjeg bola Vatre koja sve sagoreva Unutarnjeg crnog sunca koje zamrači prostor I pretvara sve boje u ništavilo Ostavljajući strah i zbunjenost u stvarnosti

Сунце плавог свода, Засењујеш је и иза себе тајиш. Губи се међу облаке на скровито место. Где се она тихо скрива? Да ли иза звезда, на Месецу или далеким неотривеним планетама. Буни се осећају тела када јој усне подрхтавају и зато криви зиму. Забрањује блискост и пољупцима да је од сад будим. Не расањује се

  Постоји једно чекањеИ лепота стрпљења дар.Сва је у жељи садржана чар,Постоји она одавде са клупе,Увиђам како сви цветови пупе.Жеља није ништа друго него чекање на петак,Како и када би дошао раније, немогућ је изузетак.Остаје кад осване недеља,Да сутра није понедељак, Она жеља у нама да су следујући дани викенд продужетак.Жеља је хтети који више

Kada sam prvi put video kako padaju oblaci Bilo ih previše da svakom nadenem ime Navukao sam rukavice Da ih ne povredim I brao kao pamuk sa okolnih hauba i ograda po komšiluku Imao sam pune ruke posla Da slažem na gomilu jedan preko drugog u krug i pravim lopte dlanovima Ređam nebo uredno ka

                        Jedina u srcu Bezobrazna, s osmehom skrivenim u tami, durila se,glumila je ravnodušnost, tišinom me lomila, sposobna da voli i da mrzi u isti čas, u njenom svetu pravila nema, samo strast i glas.   Naučila me da ljubav nije igra bez duše,

“NAJLEPŠA PESMA” Znaš onaj osećaj kad ti se sledi svaka kost u telu kad nekog vidiš? Baš tako sam se ja osećao kad sam te video posle toliko vremena. Ne bi verovala koliki me broj ljudi pita ko si ti. Ne bi verovala koliki broj njih se čudi što nismo zajedno, iako je to osećanje

  Жито ниче на пољу,Зимује за наредну годину родну и бољу. Окробар је и лишће пада,Све је мање времена у дану сада. Јутра хладна и росна,Недеља је и једе се храна посна. Утихнули цвркути птица,Јесен има различита лица,Једно лице златне пути,Друго које слути,Ка зими нас упути. Много је боја,Пејзажа другачијег кроја.Јесен је стање душе,Ветар свеже

Čak i kad reči postanu nečitljive I kad suze zamrljaju mastilo na papiru Pisaće ona rime i stihove i dalje Živeći u svom malom svemiru   I kada nema o kome pisati više I tama i suze budu bez smisla Kad kiše budu bile to – samo kiše A ne nešto o čemu bi ona

Lepota je kada si ziv, ziv covek udise zrak. Lepota je Sunca kada miluje ti kozu i kise umeju biti lepe, ako ih okom posmatras drugacije. Lepota je oka kada uvidi da je kisa voda. Zaklone Sunce i donose oblake, ali seti se, lepota je u strpljenju dok cekas dan da se razvedri, ona je

Nađi me. Još te čekam u talogu prošlosti. Ledeno veče prekrivam tužnim mislima. Nepomično zurim u bledu sliku osobe koja je nekad bila idealna, sa kojom je sve išlo kao podmazano, s kojom su svi snovi bili lako ostvarivi. U očima još gori onaj stari plamen jer gde je jednom bilo vatre – uvek će