I sve ostaje. I sve postaje. I sve odustaje. I sve pristaje. I sve nedostaje. I sve posustaje. I sve prestaje. I sve nestaje.

Na stazi tvog traga, srce korak prati, plamen tvoj ljubavi u meni ne gasi se nikada. Bol zbog tvog odsustva u duši mi tinja, sreća s tobom je bila i ostala u sećanju.   Želja za tobom u meni beskrajno raste, ostvariti je nemoguće ali ne prestaje. Ti si svetlost koja mi obasjava dane, bez

Zvezde su se noćas slile dok su dečije glave snile. Švrljale su svud po svodu k’o što kiša hrani vodu. Igrale su tad po mraku blještale po noćnom zraku! Igranku su svoju svile Vasionu osvojile! Nestvarno je vazda bilo sazvežđe se promenilo! Događaj taj beše skrit sav u mraku tajnovit. Od očiju naših skrile zaveru

Znam da sam te izmaštala bojama još ne izmišljenim. Ne znam samo kako da prestanem da te čekam, a da te ničim ne promenim. I ne znam ovu prazninu u sebi kako i čime to da popunim? Znam da sam ti bliže kada čašu belim vinom dopunim. Tu si. I još uvek, nekako, moja snaga

Kradem ti elektrone entropijo. Batrgam se u lavirintu primordijalnih vulkanskih dimnjaka. Ja svoj porez pošteno plaćam, krvopijo! Moj opstanak titra između nebeskog i zemaljskog čardaka. Da li je poruka dovoljno jaka? Zrači li u mraku Ortovog oblaka? Da uzna mudrost velikog praska moja istina slabašna je. Tovim svinje! Brišem sline, rukavom sa mirisom čvaraka. Pogledom

Glavu će ti staviti Na panjeve govora Tražiće te u Orgijanju smisla, I kada više nemaš Šta da kažeš, Tada počinje lutanje Po oltarima Ako dozivaš bogove, Bogove ćeš i dobiti   I nemoj da te uče Kako se žitije pišu Pesnik je ništa Do Murnaovo tumačenje Života Mora da su Nemci bili u pravu

Diše mi se neka šuma; Svesno i vešto silazi s uma, Konstantni delikvent-sanjar, Naopakih misli vajar Mimo svakog druma Diše mi se neka šuma; S prašnjavom knjigom u šaci, Ne onom koju moraju, đaci Čitati- tako im veli škola, Uskraćuju im maštu, do zla bola! Potom mi se silno zeva U oblake, i dangubiti ne

Тумарајућ шумом, душа у паклове сишла, Тек на трен да силне спозна ужасе Али, ако моја буде Беатриче отишла Кога ћу онда у рају имати уза се?   Да ме води с неба на небо И да благост моја и светиња сва, Када инспирације будем треб’о Остану заувек лице њено, ока јој два.   Да

Kupiš konja. Naučiš da jašeš. I odjašeš…

ti si tamnica u kojoj gori svetlost odsečena stabla, cela od korenja cvetić zakržljao u razvoju, dišeš na ugljen dioksid, ponosna kao hrastovi i gora od koje bolje nema proleće kojem se nije vratila lasta, pa žališ narod se tvoj u visine diže ali je dno geografska veličina kojoj menjaš pojam tvoje su livade zelene

Jednoličan ritam muke.   Prazan trg, sem tebe. Sa nogama u fontani držiš glavu na kolenima.   Presamićen, misliš da si sam na svetu.   Unaokolo magične kugle sa slikama prošlosti i budućnosti skaču kao loptice-skočice.   Bez sadašnjosti, život je period između ujutru čistih i uveče prašnjavih cipela.   Knjige koje si pročitao odleću

Нађох то место, у сну, под плаштем ноћи. Пружи руку и можеш га пронаћи. Далеко је као цео свет. Чућеш зов, осетићеш долазак кад Месец заплеше. Где жудиш за постојањем у некој младој вечности, тамо ћеш га пронаћи. Тамо никада нећеш избледети. Постоји начин. Пођи са мном, и показаћу ти. Пронађи ме на хоризонту, где