SAŽETAK: Ovo nije priča o pravoj ljubavi. Ovo je priča o pravim ljudima. O pobedi. O hrabrosti. O životu. Kada bi pitali Anamariju o njenom ljubavnom životu, pomislila bi na sve one kukavice koje su se skrivale iza maski heroja, a odgovorila bi: „Bog često za mene ima novu lekciju.” Kada bi pitali Stefana o […]
1. poglavlje Previše toga se sručilo na Miroslava u posljednje vrijeme. Toliko događaja (prijatnih i ne baš) zavrtjelo mu je glavu. Roditeljske hirovitosti i iznenadni gosti. Nadolazeća takmičenja u preponskom jahanju i predstojeći maturski ispiti. Problemi njegove mlađe sestre s uspjehom u školi. Otrovan komentari na njegov račun od nepoželjne poznanice. Potreba da pomogne starijem
O pitanju jednom razmišljam vazdan : Kakav si to, od čega si satkan? Elastin nisi, ne umeš da stežeš, Nekad ko vuna, na golo režeš. Ni blizu svili, odveć je fina, Jedino što ne pristaješ svima. Ni kašmir nisi, on je prenežan, Više ko somot, čvrst i težak. Najviše me na pamuk podsećaš, Pokrete moje
Pod mojim kaputom, Negde na rebrima… Još tvoje prste osećam. To se ne spira! Pod mojom kožom, Negde u nedrima… Još tvoja blizina pulsira. Tu se ne dira! Na mome vratu, Negde u venama… Jednako struji tvoj dah. Ni to se ne menja! Na mome licu, Negde na obrazu… Još tvoje usne
“ Njeno stanje je tako, da uskoro ne samo da neće moći da se kreće, i brine o sebi, nego neće moći ni da priča, shvati. Kako ćeš znati da joj pružiš odgovarajuću negu? “, objašnjavala je Ivana Saši, pakujući sisteme za infuziju i lekove u medicinsku torbu. Saša ju je gledao pokorno, i povlačio
Srce joj je damaralo u grudima od nervoze dok je hitro jurila ka ulazu škole. Znala je da je stvarni uzrok njenom kašnjenju zapravo otpor koji ima prema tim predavanjima I kolegama, koje ne smatra dovoljno inteligentnim da bi joj bili ravni. Ali još jednog puta su se pokazali više nego dovoljno snalažljivim od nje. Prazno zuri u
Из збирке ,,Приче из Латсвета“ Место радње: Еличко царство У Улици шкољки, која води на јужну страну Трга царства, сваког Зеленог дана у два часа до поднева, пролазници су могли да чују прве тонове Атионове лире. Млади певач би сео на мермерне степенице Старог позоришта и ритмично миловао жице свог инструмента. Мелодију би засладио својим
Из збирке ,,Приче из Латсвета“ Место радње: Кајџаб Вече је било топло и пријатно. Зашло сунце је са собом однело врелину дана, али се принцеза смрзавала у свом шатору. Одевена у нову свилену хаљину боје цвета камелије, обема рукама је трљала своја гола рамена у немогућности да се загреје. Језа коју је осећала није уопште
Ne pitaj gde mi je on. Sakrio se… U ono što tražim, a držim u ruci. U ono “ništa” kad me pitaju šta mi je. Ni šta mi je on. On mi je budilnik pre alarma. I ono “dobro veče” što kažem u podne. Ni ko je on. Vladar je svih mojih slabosti.
1. San o Jadranu Jutro. Sveže je, jasno, letnje, sa najavom vrelog dana. Stojim na dasci koja je postavljena preko šljunkovite plaže. Voda je kao ogledalo. Čuje se tišina. Spuštam dlan na stenu ispred sebe – vlažna je. Lagano i pažljivo zakoračim u taj mir. Voda je prijatno hladna. Svežina mi opkoljava listove… Postajem deo
Nakon bezbroj razočarenja i prolivenih suza, obećala je sebi da više nijednom muškarcu neće dozvoliti da joj se toliko približi i po ko zna koji put slomi njeno srce, ali… Možemo li uvek ispuniti baš svako obećanje? Možemo li sa sigurnošću reći da se nikada više nećemo zaljubiti? Izgleda da ne. Mila
