1.Uvek sam ti prijatelj, šta god da bude U potrazi za mirom išunjala se na terasu, ali je tamo zatekla Teodora zagledanog u daljinu. Trgao se kad je shvatio da više nije sam. Valerija se okrenula da pođe, a onda je shvatila da on plače. -Želiš li da odem? – tiho ga je upitala. Odmahnuo […]
α’ I α’ I Zubi su loši, krv je sve tanja. Budimo se sve ranije neispavani, ali bez ikakve mogućnosti da zaspimo. Protutnjale su godine i ostavile traga na našim telima, na licima i u dušama. Mnogo toga nam se desilo za pedeset godina života, a mnogo toga nas je i zaobišlo – nasledstvo zaboravljenih
1. poglavlje Duvao je snažan vetar već treći dan, i kiša je povremeno sipila. Novosadske ulice su bile prazne, sumorne, tihe. Nikome se nije izlazilo. Samo oni koji su morali odlazili su na posao, i žurili da plate račune koji su tih dana stigli na kućnu adresu. Gužve nije bilo, ali ljudi su bili neraspoloženi,
1. poglavlje Sve u ovoj priči je apsolutno izmišljeno.Ništa se ne oslanja na istorijske činjenice.Svaka sličnost sa stvarnim likovima je potpuno neverovatna i slučajna. Smrt kralja Dobrosava Zamak Radmilovac bio je uronjen u tišinu koja je sablasno odzvanjala u kamenim hodnicima. Sa tornjeva su odjekivala zvona manastira Žiče, ritmično i svečano, razbijajući jutarnju izmaglicu što
Ukus slatke tajne Senke bagrema ležale su preko reke kao umorne ruke leta. Uskoro će zlatni septembar, ali sunce je još uvek grejalo kao da se ne predaje. Na obali, zaklonjeni granjem starog duda, sedeli su Marija i Luka – previše blizu za dvoje koji ne smeju da budu viđeni zajedno. „Zakasniću kući,” rekla je
1. poglavlje Kao što je rekao Lao Tzu: “Poznavati druge je intelegencija; poznavati sebe je prava mudrost.” Pomalo hvalisavo onda tebi čitaoče moram poručiti da sam ja natprosječne inteligencije. Sav svoj život ispuni čitanjem: knjiga, pismenih sastava na razne teme koje moja oštroumnost stvori, stripova, prikrivenih filmskih poruka, pisama i poruka i na kraju, možda
1. poglavlje ΑΛΦΑ MAČJI ZAKON Kada sam je uzela pod svoje, bila je nepoverljiva i vrlo uzdržana. Mogla sam da je hranim, ali samo tako što bih hranu ostavila na određeno mesto, a zatim se udaljila – i to najmanje pet metara. Ukoliko bih bila samo za korak bliže njenom dostojanstvu od ovih „dogovorenih“ pet
1. Nepoznato mesto Sunce je ustupilo mesto mesečini koja se polako probijala kroz tanku ljubičastu zavesu. Svežina koja je dolazila zbog otvorenog prozora probudila je devojku duge smeđe kose koja je ležala na krevetu sa baldahinom ljubičaste boje. Zbunjeno i uplašeno se osvrnula oko sebe: Gde sam i kako sam završila ovde? Ustala je, posmatrala prostoriju
1. 1. CRNI AMULET Dedinje, Beograd. Letnje predvečerje. Sobom se širio tihi zvuk aparata za kiseonik, ritmično, gotovo hipnotišuće. Pored kreveta, bela stolica od pletenog ratana nije više bila ukras već stalna tačka oslonca za onoga ko čeka. Mara Velimirović, nekadašnja dama iz beogradskog visokog društva, sada je bila samo senka svoje nekadašnje snage. Na
Prolog Noć je mirisala na dim i barut. Ulične svjetiljke treperile su nad praznim bulevarom, a asfalt je još uvijek bio mokar od kiše. U polutami, moje ruke su drhtale dok sam pokušavala zaustaviti krv koja je curila niz moju košulju. Nije bila moja, a opet… osjećala sam je kao svoju. Adrian je ležao pored
1. poglavlje Noć. Još ga nema. Iskreno, nadam se da neće ni doći. I ne, nisam zla, dosta mi ga je više. Ne dozvoljava mi da odem kući, da vidim i zagrlim svoju decu. Svaki put kad pokušam da odem odavde, nađe me na pola puta i pretuče. Prestala sam i da se nadam da
1. poglavlje U sjećanju na jednu Atinu. “Po istinitoj priči.” Nekad za dobro djelo nije dovoljan ni uzrok ni potreba, već samo dobra volja.” Nepoznat autor. Period feminizma u mom životu. Bili su to najljepši dani studiranja u Beogradu srpskog jezika. I pohađanje časova o feminizmu. Tamo sam pronašla puno poznanica istomišljenica. Ali nikad nijedna
