Prvi jutarnji zraci sunca obasjavali su mirno more u blizini istočne obale Engleske. Prostrani, prazni pejzaž ličio je na platno pre nego da umetnik na njega nanese svoje prve poteze četkicom. To jesenje mrtvilo prekinula je tačkica na horizontu.
Umornih očiju, kroz prozor je gutala prizore prekrivene tamom. Uspavljujuće brujanje autobusa teralo je na dremež, ali san bi je uhvatio samo na par minuta, nakon čega se budila još iscrpljenija. Kraj nje, srećom, niko nije sedeo.
1.Kako je sve počelo *Anastasija* Dosadilo mi je da u velikom četvorosobnom stanu živim sama.Da se razumemo, nisam nimalo bogata ali sam ga dobila u nasleđe.Došla sam u naš glavni grad pre godinu dana za koju se svašta izdešavalo.Živela sam kod jedne divne gospođe kojoj sam oko svega pomagala.Na kraju mi je ostavila stan koji
Kad je u ratu granata pogodila krov naše kuće, lastavica koja je danima pravila gnijezdo pod strehom, unatoč požaru, ostala je u gnijezdu, na jajima s mladuncima. Nije odletjela. Požar se širio tavanom. Kuću smo jedva spasili. A ona… ostala, i spepelila se, štiteći svoju prašinu iz utrobe, neizleglu potomčad. Puno kasnije, otac je otpilio
Snajper je uzela dva mjeseca iza silovanja. Legla bi na stomačić – da ga što bolje pritisne. Hitac je paučina Između dva mesa, srećo, Rekla bi, odebljavana drugim stanjem. Iscijepat ću ti naramak neba, Tako se kaže. Rodila ga. Moraš tako mirovati da se Može čuti kako u vodi vidri kuca srce. E, to je
1. poglavlje Savršen dan Erik i deca se izuvaju i kao u vojsci ostavljaju svoje stvari na mesto.Valerija je već po ustaljenom rasporedu pripremila hranu dogovorenu prošlog dana.Volela je da komanduje a muž joj je to sa zadovoljstvom prepustio.Voleo je liderske sposobnosti svoje žene i često se šalio kako je promašila profesiju.Sama je spremala obroke
1. poglavlje Opis jednog dana Još jedan dan u porodici Nedeljković.Valerija pušta laganu muziku,uzima ranije pripremljene stvari i ide u kupatilo.Kad obavi higijenu,obriše kupatilo i odlazi u kuhinju gde sprema obroke.Kad hrana bude spremna,sređuje kuhinju,vraća se da provetri i sredi posteljinu u sobi.Sve radi uz muziku.Ima pravilo da ne sređuje sobe svojih sinova -obojica su
Po prvi put video je kako izgleda njegov grad u trenutku kada ga obgrli tama, a hladan vetar je jedino što dopire do tela i zavlači se, čini se, do kostiju. Koračao je poznaitm ulicama. Uprkos tome, sve mu je izgledalo nepoznato i novo. Po ko zna koji put pogledao je svog saputnika. Pogledao ga
1. poglavlje PRIMITE MOJE SAUČEŠĆE O smeloj odluci jednog pokojnog glumca i njegovom hroničnom bolu u leđima O jednom pokvarenom satu O jednoj sahrani koja preti da pođe po zlu O jednoj udovici koja se drži običaja O mladoj novinarki i nesvakidašnjem novinarskom zadatku O pozorištu koje postaje bioskop za smešne filmove O jednoj izjavi
Није лако бити наследник. Носити то страшно бреме на леђима да си можда недостојан или ћеш недостојан постати. Да си омален или свакако мањи но што су твоји преци били. Да у теби нема довољно части, поштења, храбрости и јунаштва. Да се честитост не наслеђује него учи. А ко тебе, несрећно посмрче, да научи ичему.
Paviljon je sagrađen za vreme cara Senina, 16. vekova ranije. Zamišljen je kao spomenik velike ljubavi pomenutog cara i njegove omiljene konkubine. Car, zbog ugovorenog političkog braka, nije mogao da se oženi onom koju je hteo i koju je želeo. Zato je car, iako je mogao da ima svoj harem najlepših žena, odlazio samo kod
