Višnja je poznata po tome da u čoveku pročita više nego što bi on želeo da otkrije.U usponu svoje karijere, kao klinički psiholog i policijski konsultant, prepoznaje ono što drugi ne vide – skrivene emocije, potisnute strahove i laži koje zvuče istinito.Višnja čita ljude, ali nikome ne dopušta da pročita nju. Vuk, forenzički lingvista, zna […]
Na stolu, u maloj kancelariji, u Centru za proučavanje, sistematizaciju i klasifikovanje narodne književnosti i lingvistiku, tik do prozora kroz koji je ulazio vreo letnji vazduh, razbacane po lakiranom drvetu, nalazile su se bambusove pločice. “Uništene su! Zauvek su izgubljene!”, vrištao je i zapomagao lingvista Kamil Proktaris, stežući ruke u pesnice. “Jasne instrukcije su vam
Kako ljudi uopšte počinju svoju priču? Kako ljudi sebi dopuste da budu potpuno iskreni i otvoreni i da podijele unutrašnju borbu koju svakodnevno gube i u kojoj se svakodnevno gube? Možda je najbolje krenuti s imenom, ali zašto bi to uopšte i bilo važno? Dovoljno je reći da ne znam ko sam, a do nedavno
1. poglavlje Sunce se polako budilo,bojeći nebo prvim zracima novog dana nad Beogradom. U iznajmljenom stanu u ulici Čarlija Čaplina vladala je tišina. Gusta, nepomična, gotovo opipljiva tišina je disala zajedno sa zidovima i uvlačila se u svaki kutak života gospođe Nede. Iznenada, trgnuvši se iz dugog sna, gospođa Neda je pokidala nevidljive niti te
More je… “Pišonja i Žuga su pamtili dobro Šta im je te večeri govorio Lepi “More je provod, more su koke More je izvor života, je li tako, Moke?” Tu završavam dragu pjesmu, jer njen nastavak nije moj. Moj nastavak je sigurno ljepši. Noć pred odlazak Bura misli. Da li sam završila sve na poslu?
1. poglavlje Trenutak Disala je teško kao da je neki teret stajao na njenim grudima. Sat je otkucavao svoje minute i sate kako bi priveo dan kraju i otpočeo novu radnu smjenu. Blijeda koža i pune rumene usne bile su nagovještaj njene slabosti. Njen pogled bio je samo u jednom smijeru; pratio je sjajne zvijezde
Poglavlje I: Ubistvo 24. decembar 1999. Tišina nije bila celovita. Nikada. Uvek je tu bilo nešto što je kvari – škripa drveća, zatezanje starih uličnih cevi, udaljeni lavež psa. Sergej Petrovič voleo je te sitne nesavršenosti koje jutro poseduje. One su mu govorile da život teče dalje, bez obzira na to što će neko jutro
1. poglavlje Letnji dan u arheološkom parku Sirmijum. Gužva, vašarska atmosfera, radosna cika dece, statisti u rimskim unuformama, ljudi obučeni u svakodnevne rimske nošnje. Kos-plej u punom sjaju. Festival rimskog nasleđa. Svetlana, posetitljka u kasnijim četrdesetim stajala je malo sa strane, tražeći hlad. Bila je u laganoj letnjoj tunici, crvenoj, i berlom šorcu, i sandalama
Martin se uvek plašio mraka, to je jedan strah koji je ostao uz njega još od detinjstva, nije mogao zamisliti noć bez upaljenog televizora da mu pravi društvo ili bi samo ostavio svetlo u sobi i tako zaspao. Martin sada ima 62 godine, živi u burnom gradu u zgradi sobe broj 217. Njegova deca koja
1. Kako se osećaš kad ti ode neko koga voliš Još jedan radni dan u “Ambasadoru”. Valerija je od početka bila gazdarica i sve nosila na svojim plećima. Njen muž Rade je zbog toga mogao da džabalebari. -Puno posla od ranog jutra? – pita je Nemanja koji je tek ušao. -Nego šta. Hoćeš kafu? –
1. priča “Uglavnom ona je htela da se vrati u Jagodinu da nastavi kombinaciju sa tim likom…” Rekao je sa korzoa, dobro ne korzoa jer posrnuli Grad nije u Austrougarskoj, ali mladi lav definitivno, kako je izgovarao ove reči provlačio je ruku kroz zaliske gde je nekada bila kosa. Elem ovaj detaljan opis manje je
Prolog Kiša je padala dok su njih dvoje sedeli u tišini. Viktor je pušio i nervozno posmatrao kako kiša od zemlje pravi blato. Julija je tužna i besna sedela na krevetu. Viktor je rešio da prekine tišinu: I zašto si me pozvala?Znam da nemaš nikakvih problema i da ti ne treba moja pomoć. On je
