Zaspaće snovi ranjeni tu pod ovim nebom nebeskim, moje oči tražiće po kapijama raja poznate oči i golubove bele. Umorne mi oči padaju dok sve zvezde neba tvojim glasom me dozivaju, spavala bih al tvoje pesme nema. / zaspaće mi snovi ranjeni tu pod ovim nebom beskrajnim /
Ne postoji ništa drugo osim detinjstva i smrti Nema ničega između Neko je to jednom rekao Zamislila sam se duboko prsima opipavajući te reči Detinjstvo i smrt Detinjstvo i smrt Detinjstvo detinjstvo detinjstvo Smrt smrt smrt Ponavljala sam ove reči dok i one nisu izgubile smisao Ali onda se i smisao koji nose gubi u
Ležem u krevet u odeći koju sam nosila u grad. Ne proveravam da li sam u kofer spakovala punjač. Ne proračunavam da li će mi jedno pakovanje uložaka biti dovoljno za celo letovanje. Naslanjam slanu kosu na jastuk. Opuštena sam. Ili sam možda tužna. Tužna toliko da mi više nije bitno da li ću prljavštinu
voleo bih da zavirim u tvoju devojačku sobu dok uvijaš kosu stavljaš svetloplavu senku na kapke očiju kao u srne a cela soba dva sa tri miriše na ’red jeans’ voleo bih da sam stranica tvog dnevnika da na belom papiru mastilom napišeš svaku svoju bol da je proživimo zajedno voleo bih da sam pramen
Nećeš ga više sresti. Nećeš ga više ljubiti. Nećeš ga milovati po svilenoj kosi. Nećeš ga grliti dok ne ostaneš bez vazduha. Nećeš ga nežno ušuškati u svoje naručje. Nećeš više slušati njegov glas. Neće te zvati ‘oko moje’ i ljubiti u oko. Neće te ljubiti do ludila. Neće te više posmatrati do jutra nesvane.
Uvod Pričale su se priče… Stvarale se razne polemike, da li je to zapravo ukleta ulica, ili ipak samo jedna u nizu onih starih ,,babskih priča“. Imalo je ljudi, koji vjeruju da je zaista ulica ukleta, zašto bi se inače nazivala ,,Ulica Grešnih“. A imalo je i onih, koji nijesu željeli da povjeruju u tako
Uživao sam u rujnom vinu I baš taj Ponedjeljak smisla ima Ako uz tebe sam ja I niko drugi više Peripetijom osjećanja vučem lajne Sposoban da se utrpam u ruke I naličje slobode u jednaki Nježni zagrljaj važan za dušu Opijat emocije u dnu duše Satkan od riječi i loma emocije Dok gušim te u
Dobrodošli u hotel Skriveno u raju 𝔼𝕝𝕖𝕟𝕒 ℂ𝕣𝕦𝕫 Pogledala sam u blistavu površinu recepcije i ispravila svoju zlatnu pločicu sa imenom po treći put pre nego što je ušlo još posetilaca. Napred je pisalo moje ime i prezime: Elena Cruz, ime za devojku koja je imala prilično velike aspiracije. Ovo je priča o devojci koja
svi smo u šoku kakvom d fucking šoku nezapamćena tragedija kakva d fucking tragedija upravo dok čitate ovo događa se negdje opet isto jedna alfa muškarčina jedan bog batina jedna žena majka jedno dijete strah i to možda baš pored vaših vrata dok je muzika pojačana no vi ne gledate tuđa posla to se tiče
Hej toliko ratova i toliko pokolenja u smrti semena sutrašnjice ne začne u nama pijani imperatori i dalje i Cezar što plače onima što ga ubiše Hej imamo muziku i reči i ljubav i jedan veliki gram duše koji ne znam gde je imamo jedno obešeno pleme stihova što nam visi u duši dok sve
gde si sad kad noćima oblaci prekriju zvezde? gde si sad, kao da nikog nemam bez tebe. gde si sad dok novim jutrom sam se budim? gde si sad da kao nekada te ljubim..?
Morsko plavo Ne volim te Nikad i nisam Gledam te I ne vidim kraj Dubinama plovim Sa nekoliko kapi Gutam vazduh So mi je obrok U mislima 24h pomračenju goli otok
