Ledenica mi je zarivena u srcu. Ova samoća je tako bolna. Milo moje,  ne mogu da zaboravim oči tvoje. Želim da čujem kako uzvikuješ ime moje.   Bol u mom srcu sve više jača,  kao da sam povređena od samurajevog mača. Želim te kraj sebe.  Da sva bol nestane. Gde si kad mi najviše trebaš? […]

Nemoj da piješ iz tog pehara punog otrova. Nemoj da slušaš krike nevinih. Ne šalji im voljene kod Boga. Veliki je to greh. Nema potrebe za mržnjom. Niko od nje nije imao koristi. Nemaš pravo da sudiš drugima,  da glumiš Boga. Zato nemoj,  molim te,  nemoj da piješ iz tog pehara punog otrova. Život je

Уздиже се Месец високо на небу, сакривене не открива тајне. Чувар ведрих је ноћи, целе ноћи сваке поноћи.   За ока сан не дозна, мира тело не спозна. Вреба опасност, светла одлазност.   Зачух звона поворка, без сведока, одлази она.   Ноћно небо тамно, тишином глуво, и светлом слепо. Светлом за истином, путем је слепо.

Sunce sija ali meni hladno je. U grudima mi vetar divlja. Želi me uništiti. Ova osećanja su otrovna. Ove uspomene su tako bolne.   Želim da vratim vreme. Neka vetar svu tugu i bol odnese. Vatra neka večno gori u meni. Sunčevi zraci nek miluju me. Sjaj meseca nek mi osvetljava put. 

  Искра, ока мог од погледа твог, искра је душе и срца тог.   Искру не гасе жубори воде у реци, дубоко су скривене тежње у сенци, животи нам кићени најбељи венци.   Волим је у сенци, одраз пије истине у реци.   Наслањамо главе о раме, ћутња проговара гласно, истина очи угледа јасно.  

U meni se bude sećanja tog zlatnog vremena. Vremena. Kada sam te ludo volela. Vremena. Kada sam zvezde brojala. Vremena. Kada sam bila srećna.   To zlatno vreme  zaboraviti neću nikada. Neću dozvoliti da uspomene izblede. Svako sećanje ću čuvati do kraja života. Sve događaje zlatnog vremena. 

Nemoj samo da odeš u noć Nemoj da izuješ papuče I odšetaš bos Nemoj samo da baciš peškir I smrknutog lica produžiš Stani Mi smo tu Ima još sunaca i kiša Zvezda i vetrova Koje treba da podelimo Molim te, tata Nemoj samo da odeš u noć Čekamo te za stolom Da se smejemo I

Tvoje prisustvo je sila, Jer uopšte ne vladam sobom. Sve moje snage pognu glavu Zbog slabosti pred tobom.   Ja te imah ispred sebe, Ali, ne smeh da ti priznam. Eh, da si prišo korak bliže… Da me pamet sasvim izda.   Čitav se život trudim Da se obuzdam. Jer, uvek na sve Uzvratim na

  Голема је патња, народа једног рода. Зарад похлепе туђе, издаје своје Земље.   Истина продата, другима Земља дата, образ да се продати, изгубљена част никад се не врати.   Големо срце пати, муци издаја слади, Земљи широм јади, неправди срб се инати.   У бој на Земљи тој, отаџбино живот пашће мој. Божура поље

Svemu je došao kraj tog dana kad si okrenula glavu od mene i nastavila dalje, kao da me nikad nije ni bilo. Sretnem te ponekad, verovatno da bi me, uprkos svim mojim dostignućima, malo spustila na zemlju i vratila u realnost. Poslednji put se to desilo pre samo par dana, u možda i najpopularnijoj kafani

Šta vidiš kada pogledaš u moje oči? Možda suze? Ne,  neću plakati zbog tebe. Neću u inat.  Od sada će u mojim očima da bude vatra. Odlučnost. Za borbu kroz života.   U mojim očima neće biti tuge za tobom. Bilo je tuge. Previše tuge. Ali mi je ona dosadila. Sada će na njenom mestu

  Хоћу да стигнем лептира, среће на сопственим крилима. Удахнем и застанем у месту, упереног погледа ка небу, не пронађем скровишта звезду. Осетим прашине небеске, не мислим и неће срце о њој. Остављам болне кораке без ње по Земљи тој. Околна не знана места, очима запала из небеса плавих, фали једна звезда од хиљаду палих.