Sam si,na pustom ostrvu,ošinut vetrom, izgoreo na suncu.Brodovi su otplovili,ali ne mariš.Tražio si to.Previše si čudanda bi sebilo gdepotpuno uklopio.Previše sumnjanja, premalo vere.I po ko zna koji putnigde ne pripadaš.Ipak, nešto je drugačije.Krenuo si jedinim putemkojim si mogao krenuti.I ne žališ.I nisi usamljen.Sva svetla u daljini tvoj su dom.

Nemoj me zaboraviti. Nemoj me ostaviti. Samu. Uvek ćeš mi značiti sve. Zar ne mogu stvari da budu kao pre. Srce se lomi poput stakla. Tuga, taj strašan otrov koji razara moju dušu. Uništava sve što je dobro u meni. Hladna kiša i jaki vetrovi najbolje opisuju moja osećanja. Ledi se krv u žilama. Svuda

Različiti smo. Ti i ja. Različiti kao mesec i sunce. Noć i dan. Led i vatra. Da, to smo ti i ja. Dva različita sveta.   Znam, razlika je velika među nama. Ali to nije bitno, jer su nam osećanja isto. 

Нисам ја за овај свет, мени је свет тамо где је цвет. Све мање је у човека воља, да бори се за времена боља. Нисам ја за овај свет, можда ни за цео век, мени је свет где срцу доброта је лек. Нисам ја за овај свет, овај свет, невероватан, зао и леп, овај свет

Da li ti je ikada bilo stalo do mene? Greške se ne brišu suzama. Srce mi postaje hladno kao led. Pitaju me.  ” Da li još uvek verujem u ljubav? ”   Naneo si mi previše bola. Na srcu je ostala otvorena rana. Tonem sve dublje u tamu.   Tako je hladno,  ne mogu da

У који год час да се појавиш, бићу будан, Ноћ је најславније доба тишине ; Не могу да будем срећан, ако је теби живот тмуран,  Нити желим да летим ако до тебе не воде те висине.   Ко зна колико морамо мудри да будемо,  Само да би схватили да нам то није доста ; Сањао

Reko sam joj da je teška, I da preteruje ko i sve druge. Mislio sam – tako ide… Njima kiše, meni duge.   Reko sam joj da izmišlja, I da mnogo od mene traži. Mislio sam – tako treba… Meni istina, njima laži.   Stigla me je kao kletva Svih izigranih žena, Koje sam naveo

Снежни су врхови планина, између ових даљина, између нас.   Међу нама стоје планине, не знам им ни име.   Таласи мора при обали су склад, песми без риме, објаснио бих тишину коју осећам тиме.

(Anđelki) Odseći glavu čoveku Nije isto što i okončati jedan životUdovi često znaju da se kreću Iako glave odavno nemaAli ubediti ga da je već mrtavDok još uvek prebira po sopstvenim kostima I dok ga rebra boleNakon prežiljeneNesrećeVaša je najodvratnija obmana. Svakim povratkom sve me jače stežeI uvek se uplašim da ću na licuSpazitiKoju boru

Парфем који позива отвара игру Улазак у штек ловљење даха Одазвали се позиву стомака Волети значи одлучност на Млечном путу У трамвају је одговор у педесетици није био Скретање у грех је увек свесно Умивам те сузама сине Кренути из нуле из почетка века из штека После смрти само јако кожа памти Прошлост је пена

Zbili smo redove Zagrizli pištaljke i promukle trube Odranim grlima pravdu smo budili A kada smo tišinu pustili da progovori Ćutnja ih je nadglasala