Упознаћу те ускоро, то сада већ знам, Странци смо, али миришеш на јесен; Небо ће бити боје ваниле, таквог укуса биће и дан, Дочекаћемо заједно мрак и оговараћемо како је ружан Месец. После векова потраге за тим стихом који фали, Жедне пустиње ће ту силну утолити жеђ; Ти си та савршена олуја за коју […]
„Само немој да гледаш у њиховом правцу, гледај пред собом. Видиш да реже на тебе, разбиће те, молим те, немој да гледаш“, говорио сам себи. Била је тиха ноћ, пред зиму. Дим који се надвијао из димњака, чини и се и над целим градом утапао се у маглу. Корачао сам дуго улицама, биле су тупе,
Думати, думати и само думати! Не знатно сам унапредио баћушку Лењина. Наравно да треба и учити. Стицање знања је носач надоградње. База од које се креће. Што више информација, повећан је број комбинација. Тајна лежи у примени накупљених података. Данас је васељена стационирана на мрежи. Зашто преоптерећивати капацитете? Бубање напамет закинуто је смисла. Одговори су,
Сваким наредним открићем, удаљавамо се од творца. Сагледавамо извесност и стрмоглављујемо у снужденост. Рај је раскућен, небеса су окупирана. Пакао се топи, испуњава га магма. Препуштени разуму, напуштамо веру. Окрећемо се идолопоклонству. Наука је популистичка религија. Садржи есенцијалне карактеристике. Нама влада Господ технологије. Овенчан у облику уређаја. Невидљива сила, што обитава у сајбер галаксији. Недокучива
Што ли дизајнирам списе? Када од низања стихова, ионако нема вајде. Ко ће их читати? Не постоји основ суновраћања у мој рејон? Намрчени, изопачени, одурни, брутални универзум. И ја га ескивирам, или бар покушавам. Можда бих требао да се мењам? Славим екстраваганцију, радујем иновацији, плешем заводљиво. Вабим призоре разблаженог и безобличног плезира. Пожељно је, али
Пела се мрачном улицом. Штикле јој запињаше за калдрму. Вече цмољаво, влажно. Мирише на кишу. Трошни торањ се претећи надвио, бдећи над главом. Деловао је крезаво, услед недостатка цигала. Вијугаво степениште тежило је врху. Храбро закорачи. У мрачном собичку, чекаше је вештица. Окружена наптицима, праховима и биљем. „Изволи дете.“ „Знате, свиђа ми се један дечко.
Звер Псст! Чујете ли урлик? Крик чија силина урушава планине, равна брда, демолира бране, подиже мора. Претећи да нас поплави, бујица хита ка вашим срцима. Предочавате ли жустрину, региструјете ли рихтере разорних вибрација? Нису ли застрашујуће? Ојађени јецај може произвеси само некакво накарадно биће. Ја сам звер! Креатура са човечијим ликом и благим очима.
U praznom bolničkom hodnikujasno, žuto svetlo mirno treperi.Njeno mlado, snažno telo ispunjavastolicu od narandžaste plastike.Kad bi pustila glas iz grla,ne bi bilo odjeka.Ništa nije kao što očekuje, ali ona toi ne pokušava da proveri.Bela vrata sa zamućenim staklimanisu sterilna,i iza njih ne vrišti jeziva tišina,već hitri koraci u drvenim klompama,tresak nekih unutrašnjih vratai nejasni glasovi,
“Makivije, Makivije, smaknu jednu, smakni dvije, treću ne davi pusti je neka javi.” U nas se podosta rano na put kretalo. Već sa prvim tračkom zore zaprega je bila spremna. Valjalo je dobranih tričetvrt sata da se siđe dolamo Drini na glavni put ka varoši. Najmlađi bijah od stričevića i nije bivalo često da idem
Buenos Aires „Mali Pariz“ veći od Pariza Piše advokat Ana Jovićević Popović Beograd smo ostavili u zimi, hladnoći, magli i januaru a Buenos Aires nas je sačekao topao, zelen i raširenih ruku u julu. Čim smo sleteli na aerodrom Ezeiza videlo se da se radi o kosmopolitskom gradu u koji pristižu ljudi iz celog sveta.
Рађаш се из дивљења, док мирис свитања постаје опипљив, док покушавам да докучим плес борова који ме везује, а чини слободнијом. Рађаш се из чуђења, док посматрам мрава да бих била храбрија, док се утапам у дубину очију детета и слушам истину коју ми говоре. Зар је толико тешко? Питају ме и мрав и дете.
Волела сам те, Ох, када бих те опет угледала, као пре исто бих те волела. Ох, није љубав никад престала, Не говорим о њој, како сам те волела, као о нечему прошлом. Није прошло, загубило се негде и залутало. Не, Не може проћи, Неко друго време мора доћи. Не може и није љубав престала, Ох,
