Хиљаду речи и ноћи, Љубав да одгонетнем, да ли ћу моћи?   Хиљаду речи и више постоји, Питам се од чега се у нама састоји?   Хиљаду ноћи проведених у самоћи, Чудим се где је док лежим у немоћи.   Љубав је хиљаду и једна реч коју могу рећи, Верујте и немојте се ње одрећи!

Желим да будем кап кише која ти косу дира, Виолина која твоју омиљену песму свира. Да будем брод којим кроз океане пловиш, Амајлија око врата да се никад не бојиш.   Желим да будем твога срца најсветлији грех, Секунда када си рођена, месец, година , век ! Хлад који ће те спасити од врелине лета,

Ljubav, reč u koju staje milion različitih emocija, od radosti onih uzvraćenih do gorčine suza i neprospavanih noći zbog onih neuzvraćenih. Danas, ona je potcenjena i niko ne shvata njenu pravu vrednost. Većina ljudi se zadovoljava nekim prizemnim stvarima a kad im partner dosadi samo ga zamene ili (još bolje) prevare. Ako ovo čitaš, do

Zamisli ne budeš sutra tu, ne probudiš se… Ne probudi te alarm za posao, koji naviješ dva puta, ali ti ga ne čuješ Zamisli više ne skuvaš kafu mami, a ni tati… I ako tata nije tu sa Vama trenutno  Zamisli ne posvađaš se više sa sestrom oko odeće, oko toga što hoće da ide

Назови како хоћеш лавину која пред собом носи све, Ми смо ти који је управо гледамо ; Магичан призор светлости изазива нам последњи смех, Подсећа ме на трен кад нисмо хтели сну да се предамо…   Дрхтали смо скупа као славни љубавници старих времена, Живели осећања у којима су уткане чудесне сузе твоје ; У

Од очекивања људи умиру брже него од мача, А од речи топле се и најхладније душе насмеју; Корак твој је лаган, отвориће се која желиш врата, Веруј у себе, радуј се, лепе мисли нека ти душу греју.    На путу овом, не мораш говорити пуно, Јер тишина рађа за живота све; Они који иду храбро

Сунце, звездо ти сјај, да Прође сив, дуг и тежак дан. Из даљина чуо се вапај, Будио нас зимски сан. Далеко на јастуку белом спавај, Пробудиће се на топао пролећни дан. Дуго чезнем да је будим, Леденим погледом зиму кудим, Нестрпљиво да је пробудим, немам додир и начин да се усудим. Звездо, са руку ми

Stoje sviKoje sam voleo I čujemGovorim imOno što nikada nisam znao kako Da mi je drago što su mojiDa mi značeDa ne želim rastanakDa me obleće krivicaZbog svakog nanetog bolaPovišenog tonaNeslušanja iza rečiSlomljenih tanjira Pretnji da ću otićiNe-javljanja na telefonOpterećenosti trivijanlostimaJurnjavom za zvanjemPriznanjem DiplomomZa ljudima koji me ne želeZa tuđom pažnjom koja mi ne pripadaUmesto

Има лепоте у твоме оку, у погледу спасења. У твоме оку чучи све лепо на свету, све што још није изгубљено, вредно је спасења.   Знам, Угледан, примећен твојим оком, опажен сам срећом. У свету, не дели се она међу свима, У свету, један сам срећник међу њима. У свету, туге је на милион свуда,