Zaspaće snovi ranjeni tu pod ovim nebom nebeskim, moje oči tražiće po kapijama raja poznate oči i golubove bele. Umorne mi oči padaju dok sve zvezde neba tvojim glasom me dozivaju, spavala bih al tvoje pesme nema. / zaspaće mi snovi ranjeni tu pod ovim nebom beskrajnim /
Ležem u krevet u odeći koju sam nosila u grad. Ne proveravam da li sam u kofer spakovala punjač. Ne proračunavam da li će mi jedno pakovanje uložaka biti dovoljno za celo letovanje. Naslanjam slanu kosu na jastuk. Opuštena sam. Ili sam možda tužna. Tužna toliko da mi više nije bitno da li ću prljavštinu
Nećeš ga više sresti. Nećeš ga više ljubiti. Nećeš ga milovati po svilenoj kosi. Nećeš ga grliti dok ne ostaneš bez vazduha. Nećeš ga nežno ušuškati u svoje naručje. Nećeš više slušati njegov glas. Neće te zvati ‘oko moje’ i ljubiti u oko. Neće te ljubiti do ludila. Neće te više posmatrati do jutra nesvane.
Uživao sam u rujnom vinu I baš taj Ponedjeljak smisla ima Ako uz tebe sam ja I niko drugi više Peripetijom osjećanja vučem lajne Sposoban da se utrpam u ruke I naličje slobode u jednaki Nježni zagrljaj važan za dušu Opijat emocije u dnu duše Satkan od riječi i loma emocije Dok gušim te u
svi smo u šoku kakvom d fucking šoku nezapamćena tragedija kakva d fucking tragedija upravo dok čitate ovo događa se negdje opet isto jedna alfa muškarčina jedan bog batina jedna žena majka jedno dijete strah i to možda baš pored vaših vrata dok je muzika pojačana no vi ne gledate tuđa posla to se tiče
Hej toliko ratova i toliko pokolenja u smrti semena sutrašnjice ne začne u nama pijani imperatori i dalje i Cezar što plače onima što ga ubiše Hej imamo muziku i reči i ljubav i jedan veliki gram duše koji ne znam gde je imamo jedno obešeno pleme stihova što nam visi u duši dok sve
Morsko plavo Ne volim te Nikad i nisam Gledam te I ne vidim kraj Dubinama plovim Sa nekoliko kapi Gutam vazduh So mi je obrok U mislima 24h pomračenju goli otok
Proglašavam Totalni Rat Svetom, Bogu i Ljubavi.To trojstvo nazivam sakralizam. Njihovu vladavinu nazivam apsolutnim terorizmom, bespoštednim i neprekidnim masakrom protivŽivota, a njihovo carstvo zovem Režim Groba. Zahvaljujući lažima kojima se koriste, uz pomoć obmana i manipulacija, poklanjanja smisla i oprosta, osećaja pripadanja i iluzija, a ponekad čak i halucinacija, kako i zašto živeti. Oni su
Смета им што си пркосна, трулеж светски вређашто си храбра и поноснаи не даш да ти повију леђа. Дејствујеш мудро и правично,следећи визију својуо Српству које је сличнопчелама сложним у роју. Као некад Косовка девојка,видаш роду озледе душевне док ти је под крилом тробојкавијорена кроз борбе вековне. Речима потеклим са усана златнихо очувању манастира древних брањених још од
Бојни ме поклич призива,одлуку велику изазиваВапај ми браће непрестанипоручује:”Долази нам, већ касниш” Одазвати им се моја је жеља,прошла су одавно времена миранесташе радости и весеља ово је изнад наших оквира. Родна се груда бранити мора,на рођењу ми је записано, и када лице заврви од бора у грудима завек уклесано. Душмански ратник чека браћу је силну посекао,ал види и он
Hteo bih da sam najveća monadaI da kroz mene sija pravdaAli ja sam samo crvKoji isisava ljudskosti krvImam sve papireZnam vaše prezireMoja su hiljadu imenaPočela je noćna smenaSamo jedan šrafPotreban mi je mali gafI biću zamenjenI u očima svetog osđen
