14. poglavlje
SUS (η)
SUS ( η )
Sus je majka oprasila u hladno decembarsko jutro protivno svim pravilima igre po kojima su prasići u to vreme bili klani za Božićne trpeze . Tri izblajhane harpije nisu mnogo marile za to nepoštovanje kalendara : imale su Živinče da se stara o krmači ,kao i i svemu ostalom u njihovom domaćinstvu i oko njega.
Bile su rešile da se otarase svinje i da je zakolju čim se prase odbije od suše,ali kako su praznici bili blizu,a krmača je težila oko vrata kilograma račun nije išao u prilog Susinoj majci : mogli su njome ,tačnije njenim medom,finansirati Božićnu trpezu i tombolu koju su organizovale u dobrotvorne svrhe svake godine kako bi pokazale svoj doprinos lokalnoj zajednici.
” Zapravo,oni – ti gladni,navodno gladni!,a zapravo lenjivci! ne zaslužuju doručak koji nisu zaradili,ali ih trpimo”, objašnjavala je popovoj znaju najstarija Harpija dok bi posmatrala izloge u obližnjem gradu.
” Tako je to u životu – najbolje prolaze lenjivci ! Večito se za njih nešto skuplja! Ali osim domaćih parazita ,sada imamo i uvoznih!Ah,divna ogrlica! Pogledaj kako se sija! U banci će svinuti od muke ako ne budu videli kako je nosim oko vrata!!” ,nadovezala se bankarka.
” Kupićemo sve što nam treba kada završimo u salonu za manikir. Hoću da mi stave nove nokte. A znači ima i uvoznih vucibatina?! Još malo pa ćemo biti u manjini u sopstvenim kući: sa jedne strane domaća gologuzija,a sa druge inostrana. ”
Filozofirajući na temu nacionalne bezbjednosti ugrožene domaćom sirotinjom i emigrantima koji su počeli da pristiže posljednjih godina,obe žene su zaključile kako im je potrebno osveženje i nešto slatko da smažu kako bi mogle da svare surovu stvarnost prepunu nesigurnosti.
Dok su ulazile u salon lepote ,još sa vrata ih je dočekala nakinđurena vlasnica . Izljubile su se ne dotičući jedna drugoj obraz,već samo pucajući usnama kroz vazduh. Vlasnica salona imala je dugačak nos i kosu ofarbanu zlatno – crvenu boju ,te je podsećala na lisicu. Devojke koje su radile kod nje su je iza leđa zvala Lisicom i bio je to njen nezvanični nadimak kojim se uskoro služio čitav kraj.
” Dobro došle,devojke moje! Hoćemo danas i nokte i kosu? Mislim da bi vam obema dobro došlo skraćivanje popucalih krajeva.Sedite! Odmah ću naručiti kafu i kolače! Sigurno ste umorne! Tolike kese vučete same u rukama,naporno je to! ”
Zapljeskala je rukama i do nje se odmah stvorila malena ,tamnoputa devojka pomalo kosih očiju spremna da čuje zapoved svoje poslodavce Lisice.
” Odmah idi u poslastičarnicu i naruči uobičajeno za naše dame!”, naredila je i odmah se okrenuvši ka ” njenim damama” i namigujući im dodala u pola glasa :
” Obavezno sebi nabavite Azijatkinje! Ropski su poslušne,ne znaju da kažu ” ne” i rade više za upola manje novca . Ja stvarno ne znam kako Vi,na primer,izdržavatie sa onom ….kako se zove? …… a da,Živinče! Ona nije više tako brza ,a osvedočena je otpadnica. Ratosiljajte se i nje i onih životinja! Ma zamislite u naše vreme,držati svinje! Mogli ste fino tu ,na mestu štale, da napravite senicu,da pod njom sedite leti , a da Vas i Vaše sestre poslužuje Azijatkinja. Daću Vam broj agencije koja ih dovodi ovde da rade. Osim toga ,ima i puno crnaca koji rade na uređivanju dvorišta i to praktično besplatno u poređenju sa našim domaćim baštovan ima koji zanovetaju i traže da im se plati i deo osiguranja! Crnci imaju privremene papire i dobro se paze da ugode poslodavcima,inače im preti noga u guzicu,pa neka gladuju u Africi,ako im se ovde ne sviđa!”
” Puni ste praktičnih saveta”, čestitale su joj obe žene gnezdeći selu foteljama salona.
Živinče je za to vreme u štali posmatrala krmača koja je dobila svoje prase. Bilo joj je žao što će je ubrzo pretvoriti u meso za prodaju,a prase potom nagojiti i sledeće zime i njega pretvoriti u mesište.
” Jadna ti…..čekaj da vidim prasence. Ne boj se….od mene ne moraš da se plašiš. Čekaj, imam ja društvo za vas! Mama maca je počela da izvodi svoje mače iz skrovišta. “.
Živimče je potražila mačku i našla je ispod jasli. Pozvala je pokazujući joj komad mesa koji je za nju ukrala iz kuće i čuvala u džepu kecelje . Mačka ju je sledila do svinje koja je iznenađeno posmatrala Živinče.
” Eto,zajedno će vam biti toplije. Nemoj da ih guraš! Mačke će jedine ostati sa tvojim prasetina pošto te odvedu,jadnice. ….ako bude preživelo tako malo bez tebe….”.
Tako se moja maca upoznala sa svojom budućom prijateljicom Sus i počela da proučava pravila igre u štali,i dvorištu,pa i u kući tri Harpije kada bi se uvukla u nju krišom.
Odličan početak,s nestrpljenjem očekujem nastavak.
Lepo je znati da neko čita ono što mi mačke diktiraju! Moraću malo da ih požurim da što dođemo do kraja ove priče ti.romana.
Lepa priča…
Hvala. Još naravno nije završen roman. Ima još poglavlja koje treba ovde objaviti.