3. poglavlje
ΒΗΤΑ
MAČKA U SVETU “DVONOGIH PRIMERAKA”
Moja mačka nije kasnila na svoje obroke. Čekala bi me na prljavom parkingu do jednog od iskrivljenih stubova koji su predstavljali ogradu i ne bi se pomerala sve dok joj ne bih prišla. Ličila bi na figuru od kamena sedeći nepomično ,repa uvijenog oko prednjih šapa. Pitala sam se šta radi sve one sate pre nego što se sretnemo. Kuda odlazi? Da li se druži sa ostalim mačkama?
Jednom dok je krckala krokete posmatrala sam njene male uši koje su se okretale na svaki šum poput malih radara. Ukoliko bi čula nešto što bi joj bilo sumnjivo,moja mačka bi se odmah trgla i pogledala u pravcu odakle je zvuk došao. Palo mi je na pamet kako na ovom svetu postoje tri merila brzine : brzina svetlosti , brzina zvuka i brzina mačke.
Njihova tj.mačja nezavisnost je zavisila od brzine njihovog kretanja, njihovih reakcija na sve ono što im se dešavalo. Mačke su u velikoj meri slobodne upravo zahvaljujući toj njihovoj,mačjoj brzini. Hvataju ptice, u tren oka se nađu na drvetu , u deliću sekunde udare šamar i ogrebu svakog ko se drzne da im ospori pravo na slobodu kretanja.
Mislila sam kako ona jedući krokete ni ne sluti o čemu ja razmišljam .
Ali ona je vrlo dobro poznavala ljudsku vrstu i u njenom mačjem DNK bila je odavno zapisana sva istina o čovečijoj vrsti zgusnuta u jednostavnu istinu : porobljivači.
“Mislite da ste nešto bolje zaslužili “,
govorila bi mi na svoj način moja divlja i slobodna prijateljica ližući pažljivo krzno .
” Sva vaša istorija je istorija ubijanja slobode. Plašite se slobode i služite one najneprijatnije i najgore među vama jer vam oni ti istu slobodu brane ,jer su vam je oteli i jer vam je tako otetu rasparčavaju ,a zatim vam je prodaju na komad.. Najgore među sobom služite jer su vam utamničili slobodu i svaki pokret vam mere i prevode u razne,kako da kažem platežne decimale. Ropski ste im pokorni ,umesto da ih oterate . Nimalo pametno,zar ne? “
Ližući desnu šapicu iznenada je podigla glavu i pogledala u trospratnicu preko puta : svojim mačijim sluhom uhvatila je zvuk otvaranja balkonskih vrata na drugom spratu. Prevrnula je svojim mačijim očima i namignula mi.
” Evo ti jednog primerka na sve noge ” ,dobacila mi je pogledom. ” Sad će izaći i početi da viče….”.
Pametna maca koja je duže od mene živela u istom kraju dobro je predvidela sledeću scenu : na balkon je zaista izašao ” jedan primerak na dve noge” . Bila je to izblajhana žena naboranog čela koja nije volela mačke i protivila se njihovom hranjenju.
“Opet mačke?! Ako hoćeš da ih hraniš,vodi ih svojoj kući!!!”, urala je sa svog balkona.
” Zar ti se ne čini kako joj je pena udarila na usta?”, podsmešljivo je brkom moja mačja prijateljica pokazivala na kreštalicu podsmevajući joj se.
” Mačke su prljave! Od parkinga ste napravili svinjac!!” , nastavila je sa vikom premda na parkingu nije bilo drugog otpada osim opušaka koji je njen muž istresao iz pepeljare automobila i vreće pune smeća koje su ljudi umesto u kontejner,bacali pored njega.
Mačka je čuvši reč ” svinjac” pogledala ka izblajhanom ” primerku na dve noge ” i samo zevnula.
Okrenula se zatim ka meni i iz osmeh me upitala :
” Da li sam ti ikad pričala kako sam se družila sa jednom svinjom?”
Odličan početak,s nestrpljenjem očekujem nastavak.
Lepo je znati da neko čita ono što mi mačke diktiraju! Moraću malo da ih požurim da što dođemo do kraja ove priče ti.romana.
Lepa priča…
Hvala. Još naravno nije završen roman. Ima još poglavlja koje treba ovde objaviti.