ALFA I OMEGA ili NA PUTU S MAČKAMA

5. poglavlje

PIK PIK

Žena naboranog čela je dobila pojačanje u vidu niskog muškarca sa okruglim naočarioma na nosu. Bio je to njen muž koji je redovno gazio svojim motociklom suvu hranu za mačke koju sam ostavljala na parkingu i lomio hranilice. Sada se pojavio nadmenog izraza lica i pokazivao mi svoju superiornost u odnosu na mene i mačke ispaljujući radarskim hicima uvrede iz svojih malih usta.
Oboje su vikali i čak mi pretili metlom .
” Zbog tebe i tvojih mačaka dolaze i ptice ! Pogledaj kako su nam posrale balkon! Dođi ti da nam čistiš ptičija govna!! ”
Zaista na iskrivljenoj ogradi parkinga šepurila se crno- bela svraka dugačkog repa i svojim tamnim očicama posmatrala mačku koja je mirno sedela na dajući ni pet para za galamu bračnog para sa balkona.

” Sad vam smetaju i ptice ?” ,doviknula sam im.
” Da!! Dolaze da piju vodu i jedu suvu hranu koju ostavljaš ,a onda seru po našem balkonu!!, vikao je četvorooki.
“Kao prvo zašto mi se obraćate sa “ti”? Ne znate da se ponašate… Zašto vičete? Zašto psujete? Odrasli ste na ulici bez roditelja,pa niste imali nikoga da vam skrene pažnju na to kako se razgovara sa ljudima? Ili su vam se i roditelji tako ponašali,pa niste ništa bolje,ni lepše mogli ni naučiti ?Siđite dole da se raspravimo. Možda se plašite?”
Četvorooki junak je odmah stao iza svoje žene kojoj se čelo još više naboralo. Nije znala šta da kaže. Bila je zatečena.
” Ah,govnjare su uvek zatečene kada im se obrati neko ko može na lep način da im začepi usta!”, graknula je svraka.
Pogledala sam pticu. Bračni par naravno nije razumeo njeno graktanje.
” Ne uzbuđujte se,oni ne mogu da dešifruju moje graktanje. Znam ih prilično dugo. Otac ove plavuše je posekao sva drva oko svoje kuće,pa nismo više imali gde da živimo. Naravno,to je uradio kako bi prodao drva i izbetonirao ovo mesto. ”

Mačka se nemo saglasila sa ovom tvrdnjom klimajući glavom.

” Ti dripci sa balkona su okupirali ovo mesto pravdajući okupaciju papirima koje su im izdali u jednoj kući koju nazivaju Opštinom. Taj papir,tvrde ljudi,je validan jer dokazuje kupovinu ovog mesta na kome smo mi životinje odvajkada živeli ,ali naravno nismo.imali nikakve papire,ni potpise,ni pečate. Ovde je nekada bila šuma. Oh,kako se tada mirno živelo!!! Moja nesreća je da sam svraka ,pa živim dugo. Umreću sa željom da još jednom vidim svoju šumu koju su mi prvo oteli,a onda i izbrisali sa lica zemlje kako bi napravili parking i onaj hotel levo. I sad sam ja svraka koja pripada redu vrana koje su zajedno sa felinama tj. mačkama nastanjivale ovo mesto stotinama godina unazad nepoželjan…Ja i moja vrsta smo nepoželjni na zemlji koju su od nas oteli Kada budu istrebili posljednjeg od nas više niko i neće verovati da su ovde nekada živele svrake ,mačke ili bilo koja druga vrsta ,osim ove dvonoge naoružane papirima koje su sami napisali…”.

” Ipak postoji neko ko je gore sudbine od tebe ” ,dodala je mačka.
” Ah,da! To je naš prijatelj Turdus…”.
” Turdus je ptica narandžastog kljuna. Peva ujutro i uveče. Turdus je kos,” objasnila mi je ljubazno mačka.

Par sa balkona je zevao u nas .Žena se krstila prizivajući boga za svedoka mom bezobrazluku pitajući me da li sam hrišćanka.Nisam imala pojma kakve to veze može imati sa hranjenjem mačaka i pojavljivanjem ptica . Ipak,udovoljila sam njenoj radoznalosti i rekla joj da sam ateista.
” Sad si ih dotukla”, nasmejala se mačka.
” Ah,dala si im šamar jer si uvredila njihovog nevidljivog saveznika koji uzgred budi rečeno” , objašnjavala je svraka, i ne postoji. Barem ga ja u svom dugom životu nikada nisam video,a garantujem ni jedna druga svraka. Taj njihov nevidljivi saveznik je njihov izum kao i oni papiri i Opštine koje ih daju . Sve to je njihov izum kako bi opravdali svoje postupke ,tačnije otimačine i nepravde . ”
Mačka je na to zevnula i namignula mi.
” Moramo joj ispričati o tom njihovom nevidljivom drugaru i kako su utamničili Turdusa” , obratila se svaraci,a ona se sa tim složila.
” Nisu još završila ni priču o Sus” ,opomenula sam mačku.
” Ah,pa baš sve ste baš duboko zapazile u istoriju ovog mesta! ” ,graknula je svraka. ” Bolje da priču nastavimo neki drugi put jer ovo dvoje konkvistadora sa balkona kvare atmosferu.”
” Dobro. Videćemo se sutra”, mjauknula je mačka.
” Onda odoh ja! ”

Svraka je bacila pogled na balkon i jednim dugačkim ” graaaa” pozdravila bračni par pre nego što je odletela.

“Upravo si upoznala Pik Pika. On živi najduže ovde. I stalno psuje jer kaže da nema vremena da objašnjava ljudima ono što se samo po sebi podrazumeva. Doleti ,najede se i napije vode ,a zatim ih pozdravi tim dugim graktanjem i odleti…. Inače u prevodu to dugo graktanje znači “nosite se”…..