ALFA I OMEGA ili NA PUTU S MAČKAMA

9. poglavlje

SUS ( γ )

Uzalud su dva muškarca pokušavali da izvuku životinju na dvorište gde je sve bilo pripremljeno za njeno klanje Velika krmača bila se nogama uprla o pod svinjca i odbijala da izađe.

” Drži je što čvršće možeš ! “, povikao je visoki ,brkati muškarac u čizmama. ” Provući ću joj kroz brnjicu kanapa,pa ćemo je zajedno izvući !”.

Svinja kao da je shvatila njihov plan i počela brzo i snažno da naše glavom udarajući ih svojim velikim ušima koje su joj inače padale preko očiju.Nisu mogli da je savladaju i bili su besni. Psovali su je i u zbog sopstvene nemoći udarali pesnicama o bok. Ona je imala više motiva za svoj pokušaj da se odbrani,nego što su oni imali pokušavajući da je pretvore u kilograme mesa i masti: imala je deset prasića koji su sve do pre dva dana živela sa njom. Razdvojili su ih i nju su prebacili u usku prostoriju u kojoj nije bilo mesta ni da se okrene. Odatle su hteli da je isteraju u malo ,zadnje dvorište i dokusure . Dve noći je groktanjem dozivala svoje prasiće,a oni su se uznemireno odazivali i zvali je da dođe po njih. Međutim,njihova majka nije mogla ništa da uradi. Bila je u maloj ,tesnoj prostoriji bez svetla. Ležala je u mraku. Bila je sama i bilo joj je hladno. Njeni prasići već dve nedelje nisu sisali njeno mleko,ali ona je još uvek bila njihova majka i ne samo to,ona se sećala kako su pre nje završile njena majka i majka njene majke….Oprasile bi se sedam puta pre nego što bi došle pod mesarov nož. Sedam puta bi na svet donele prasiće,pre nego što bi njihova tela bila pretvorena u kobasice i šnicle i pretopljena u mast i čvarke. Krmača nije znala da broji na način na koji znaju ljudi,ali je smjenjivanje godišnjih doba za nju bio pokazatelj vremena koje prolazi i imala je dobro pamćenje te je znala da sa hladnoćomdolazi zima i da kada hrane sasvim ogole dolazi vreme svinjokolja. Njenu majku su isto tako gurali iz ove proatorije u isto to zadnje dvorište,a zatim joj je mesar udario veliki nož u desnu stranu grla. Sećala se kako je slušala majčine krike zatvorena tamo gde sada njeni prasići osluškuju njenu borbu s ljudima.i shvatala je kako će i njena deca jednom proći kroz istu agoniju umiranja samo zato što su ljudi zavladali čitavom prirodom i mogli da nametnu svoje zakone svemu što je ,hodalo,gmizalo pimze ,ili plivalo.Većina njenih prasića će odmah posle nje biti zaklano. Najjaču ženkicu će ostaviti u životu kako bi došla na njeno mesto i snabdevala ih hranom sljedeće tri,ili četiri godine . Znala je kako joj nije preostalo puno vremena. Uskoro će se umoriti i ljudi će je savladati.U nozdrvama je osećala miris snega sa planina i vlage koja je dopirala iz šume iza kuće.

” Šta još se opire?”, doviknuo je sveštenik dvojici muškaraca koji su pokušavali da savladaju krmaču.

” Jaka je! Odavno nismo videli ovakvu krmaču!”

” Nije valjda jedna prasica pametnija od vas dvojice?”, podrugivao im se. ” Uzmite sekiru ,pa je udarite po sred glave! Ta-ako! Provukao si kanap kroz brnjicu. Sad zategni,a tebi evo sekira,pa udri!”

Krmača oseti snažan bol po sredini glave i između očiju. Više nije imala snage za odbranu,ni za beg. Zaljuljala se i pala tresući svojim kratkim nogama.

” Biće dobrih pihtija od ovih papaka”, zaključio je pop.

“Živinče”,naređvaio je devojčici” pokupi nečim ovu krv , mnogo je. Nije lepo da dvorište bude ovako krvavo.”

Devojčica se zagledala u krmača čije telo se isparavalo na jutarnjoj hladnoći. Bilo joj je žao životinje. Bilo joj je žao i njenih prasića koji su tužno kmečali. Sećala se kako je išla u svinjac da provjerava da li ih je majka oprasila. Ona ih je i hranila travom koju je čupala iz bašte i povrćem. Donosila je njihovoj majci pomije. Njima je ,da je niko ne čuje čitala naglas iz Beglicine knjige kako bi savladala čitanje. Bili su joj prijatelji. Njihova sudbina,bila je i njena sudbina: rođeni da budu iskorištavani i po nahođenju onih koji su je iskorištavali kažnjena,zatvarana,možda i ubijena kao ova majka prasadi.Dodirnula je prstom krmačino beživotno telo koje se još uvek pušilo. Uskoro će je rasčerečiti i ošuriti. Osetila je debeli svinjsku kožu pod prstom. Slušala je prasiće kako gotovo plaču svesni smrti svoje majke- jedine koja im je pružala toplotu i zaštitu.

“Živinče,ne dangubi,već počisti krv i idi po poštu! Onaj mali brđanin je opet namerno zamenio vreće sa poštom! “, dovikivao je pop .