SUS ( θ )
BEG 1.
SUS ( θ ) – BEG 1.
Sus je volela miris svežeg vazduha i stalno je njuškala vetar uzdignute glave . Njenu majku su prodali ,tako mi je objasnila. Ono čega se ja sećam je da je moja majka mene sakrila izvan dvorišta na drvo do popove kuće dok su Sus odvajali od njene majke. Bio je to veliki bor koji je privlačio ptice zbog svojih gustih iglica . Na njegovim granama često sam viđala neuhvatljive veverice . One su iščezavale zimi jer su tada spavale.Pod njim bi ponekad bio magarac koji je pokušavao da razgovara sa Sus preko ograde . Ona je preživela pijući kravlje mleko iz pivske flaše na koji je žena koja sada šepa stavila cuclu. U početku joj se mleko nije sviđalo,ali kako nije imala izbora uskoro se na njega navikla,a navikla se i na ženu iz kuće koja bi dolazila u štalu da je hrani. Uostalom i mene je ista žena hranila i nikada nas nije mučila ,ni vikala na nas kao što su to činile tri sestre i njihovi roditelji….
U to vreme je popov sin već bio odrastao. Zajedno sa njegovim telom porasla je i njegova zloba. Kinjio je sve oko sebe,a najviše one koji nisu mogli ,ni umeli da se žale- nas životinje. Magarca je tukao za svaku sitnicu,nas mačke bi gađao čime bi stigao,a najviše od svega je želeo da se dokopa ptica,tačnije kosa. Njegov otac bio je naručio klopku za štigliće jer je smatrao kako će uhvatiti jednu od tih ptica i konačno ispuniti obećanje koje je dao svom sinu dok je ovaj još bio mali.
Klopku je stavio na početak šume i čekao….svaka dva dana bi išao da proveri da li se neka ptica uhvatila na njegov mamac . Konačno,jedne večeri je doneo kući kavez i u njemu ženku kosa . Bila je smeđo sive boje i tiho je sedela u ćošku svog kaveza. Njegov sin je od prevelikog ushićenja tapšao rukama i grlio oca. Popadija je pljesnula šakama i potapšala obojicu po ramenima srećna zbog njihovog uzbuđenja pred retkim plenom.
Ptica nije cvrkutala. Nije od sebe davala glasa,premda su je čačkali kroz rešetke kaveza štapićem ,a kasnije i zapaljenim papirom joj kroz rešetke palili perje. Ona nije otvarala svoj kljun. Imala je više ponosa i hrabrosti od svojih mučitelja koji su mislili da će se naslađivati njenim bolom.
Sus i ja smo htele da joj pomognemo,ali nismo znale kako.Sus nije mogla da pređe u susedno dvorište,a ja iako sam prešla nisam uspela da otvorim kavez. Ono što sam međutim doznala jeste kako ptica u kavezu ima male ptiće u šumi.
Odličan početak,s nestrpljenjem očekujem nastavak.
Lepo je znati da neko čita ono što mi mačke diktiraju! Moraću malo da ih požurim da što dođemo do kraja ove priče ti.romana.
Lepa priča…
Hvala. Još naravno nije završen roman. Ima još poglavlja koje treba ovde objaviti.