ALFA I OMEGA ili NA PUTU S MAČKAMA

4. poglavlje

SVINJA

“Sus je imala sitne oči kao i sve ostale svinje. I kao i sve njene predhodnice i ona je dakle bila veoma društvena.Ne znam kako i zašto su ljudi ovu vrstu proglasili prljavom i počeli da koriste njen naziv kao uvredu,ali pouzdano mogu kao mačka da kažem kako je to potpuno iskrivljena verzija bitisanja jedna svinje. Podozrevam kako ste vi ,ljudi, svinju proglasili prljavom i dodelili joj ulogu negativca jer ste zapravo ljubomorni na njene sposobnosti! Ni jedna svinja nikada nije zavolela svoje ropstvo – eto toliko daleko su vaše dve vrste jedna od druge! Ljudi svinje neće dostići ni za hiljadu godina! “, započela je svoju nemu priču moja mačka zagledajući se u svoje kandže.

“Životinje, za razliku od ljudi ,nisu evoluirale u roblje, u poslušne automate za ispunjavanje obaveza propisanih željama malobrojnih za kormilom ,pazi sad : uređenog društva! . I to kakvim željama – željama da se proždere što se više može! Ne mislim samo na jelo ,jer vaša vrsta se na jelu ne zadržava – proždire i zemlju i vazduh,čak ćete i Sunce istrošiti koliko je u vama velika praznina koja se samo posedovanjem može ispuniti! I posle još imate obraza da proždrljivost poistovetite sa svinjama!!

Životinje nisu evoluirale u roblje,čak ni psi koje ste stižegli povocima nisu postali vaši robovi jer da jesu ne bi vam trebao lanac da ih držite vezane i navikavate na vašu ” ljubav”…! ”

” Sus je živela upravo ovde na mestu gde je sada parking i gde povremeno dokotrljaju kontejnere …Tada je otac ovog dvonožnig primerka i njenih sestara tu imao jednu štalu. Osim Sus ,u njoj su živele jedna koza sa dva jarića i nekoliko kokošaka sa pilićima i jednim pevcom . Tada je ova sa balkona bila još uvek mlada. Već tada joj je sve smrdelo . Nemoj pomisliti da kako je ona bila neka naročita pedanterija! Duša joj je već tada smrdela na kilometar …..i što se više pirlitala to je više zadarala.

Sus je imala ružičastu kožu i lepe ,pune obraze. Mene je mama i rodila upravo u štali pored nje. Tako sam je i upoznala. Ona mi je otkrila kako i zašto ljudi sakupljaju oko sebe životinje.

” Mala maco, jednom mi je rekla , ljudi su se okružili nama jer smo mi njima hrana i radna snaga. Oni snagu naših mišića pretvaraju u rad ,ili kroz svoje stomake tu našu snagu talože u sopstvenim mišicama. Ti kao mačka si pripadnica najslobodniji vrste – vi nikome ne služite i nikome se ne potčinjavate. I ne znam kako ste uspele ,vi mačke ,moraš mi to otkriti jednom ! da vas nikada ne privole na lance!! Ne postoje ,mala maco,štale za mačke,ne postoje kućice u kojima mačke žive vezane kao što žive psi…Mala maco,ti si sretnija od mnogih drugih vrsta i zato te i tako progone…”.

Moja mačka duboko uzdahnuo i priča na trenutak stade. Kao da se nad nečim zamislila,kao da je u mislima preletela iz vremena u kome smo u prošlost kada se družila sa Sus . Oči su joj se zacaklile i priča je potekla iz njenih vertikalnih zenica ponornica.

” Nisam znala, jer tada sam bila tek malo mače i tek sam bila otvorila oči, šta su to ljudi. Otac i njegove tri kćeri koje su se tada bile udale i zasnovale svoje porodice,nisu mi se približavali. Moja majka, prugasta mačka sa stažom ulice na svojim mačjim plećima nije mi dozvoljavala da im prilazim. Držala me je podalje od kuće . Ona sama pak ponekad bi otrčala do njihovog praga: povremeno bi joj čistačica koja je kod njih dolazila davala ostatke hrane .

Čistačica se razlikovala od njih. Nije bila naparfemisana i kako mi je Sus objasnila nije imala štalu,a ni svoju kuću.

” Ona nema ništa svoje,mala maco . Ona mora dobro da zapne kako bi mogla da živi i zato razume tvoju mamu i upravo zato joj daje nešto od hrane . Mislim da ona čak namerno ne pojede sve od onog što je sa sobom donese za užinu kako bi to dala tvojoj majci “, objašnjavala mi je dok smo zajedno sedele na slami.

Nisam znala šta to znači ” zapeti” ,pa mi je Sus objasnila: zapeti znači zamarati se preko svojih sposobnosti i preko volje i raditi ono što ljudi koji imaju i štalu i svoju kuću hoće .

” Ako ispuni njihova očekivanja,onda je nagrade . Ako ne uradi ono što oni hoće,onda počinju da viču,a tri sestre je grde i onda ona ne sme da iznese ostatak hrane tvojoj mami i uveče pognute glave ide kući.Tamo ona ima male ljude koji je čekaju . Oni je čekaju kao i tvoja mama na pragu . Svako veče im ona donese hranu i novac. Novac je stvar koju ljudi trampe za druge stvari i izgleda taj novac kod njih ima najveću vrednost jer se zbog njega vlasnik ove štale i kuće posvađao sa svojom braćom. Mala maco,ti nemaš ni brata,ni sestru?”

” Nemam. A ti, Sus?”

Sus me je pogledala i pokazala mi jedna vrata na kući ljudi. Bila su to uska vrata iza kojih se uvek nešto dimilo.

” Tamo su tvoja braća? “, upitala sam je.

” Poveću te jednom da ih vidiš. Ali ne sad. Malo kasnije kad budeš mogla brzo da trčiš i vereš se uz ogradu. A kad budeš mogla da vidiš šta je u toj šupi iza tih vrata shvatićeš zašto ljudima ne smeš da veruješ”.

“Sus je mogla tačno da razume šta ljudi hoće Iako nije mogla da razume njihov jezik. Govorila je da to nije ni potrebno i da ljudi sami izdaju svoje namere ponavljajući jedne iste postupke. ..Kako sam odrastala,počela sam da shvatim Sus i njeno razmišljanje.

Bilo mi je oko pet meseci,što je prevedeno u mačju dob,kao kod ljudi osnovna škola i već sam mogla da se uzverem uz badem u dvorištu na koji me je mama maca vodila.kako bih uvežbavala skokove,veranje, doskoke. Naučila me je i kako da se provučem kroz ogradu,pa sam švrljala sa njom izvan dvorišta. Sus me je uvek pitala kako je napolju i da li je jako hladno. Povremeno bih joj donosila lišće opalo sa drveća prema kojem je ona,kako je govorila,mogla da namiriše dolazak zime .

Bila sam shvatila kako Sus podrhtava na samu pomisao kako će zima uskoro doći i zacariti prirodom. Rekla mi je kako zimi ljudi da bi umirili senke kojih se plaše,isprva sami sebi zakidaju na hrani,a potom skliznuo u prežderavanje i onda pokažu svoje varvarsko lice.

” Oni su prave zveri. Zima je teško doba za nas životinje iz štale…”.

Moja mama maca me već odavno nije hranila mlekom i zajedno smo lovile miševe i čekale onu dobru ženu svake večeri na pragu kada bi ona odlazila svojoj kući. Ponekad bi joj dozvolile da nas pomazi. Njen dlan ,tvrd i pun žuljeva prijao je nama mačkama jer je podsećao na pomalo grub jezik kakav mi same imamo. Iako je imala grube ruke,njeno srce bilo je meko . Kada bi je one tri gazdinske kćeri zapazile kako nas hrani,vrištale bi na nju,a ona bi stiskala svoje tanke usne i ćutala . Mama maca mi je objasnila kako ljudi prema nama nemaju milosti i da ,što je prema mojoj mami maci bilo najodvratnije,takođe nemaju često milosti ni jednu prema drugima. Objasnila mi je kako ljudi često priželjkuju propast pripadnicima svoje vrste i kako gotovo uvek ljudi sa dlanovima ukrašenim žuljevima budu ti koji stradaju premda ih je više . Moja mama mi je govorila da na jednoj dalekoj obali žive naši dalji rođaci ,velike žute mačke koje se organizuje i čopore kako bi ih bilo više i kako bi se na taj način branila. Čudilo je zašto se ljudi žuljevitih ruku kojih je više,čak mnogo više,ne udruže i ne brane od onih koji izdaju sopstvenu vrstu zbog svojih krvožednih apetita.

” To je tačno,potvrdila mi je kasnije i Sus. Zvuči potpuno nerazumno,ali je istina. Mi svinje,a i vi mačke jednostavno se držimo dalje jedni od drugih kako bismo izbegli sukobe. Mačke obeležavaju svoju teritoriju kako se ne bi sretale,to isto čine i psi. Ljudi smatraju da je sve njihovo . Misle da im sve pripada. Kod njih teritoriju obeležavaju samo ovu sa štalama i kućama. Ljudi koji imaju tvrde dlanove prodaju svoju snagu beštijama mekanih dlanova sa velikim apetitom baš kao ta žena koja vas hrani. Oni dele sudbinu nas svinja i vas mačaka: bivaju iskorišteni i često ako se ne povinuju ovim prvima rizikuju da žive pod vedrim nebom. Neke i umore.”

” Umore?”, pitala sam Sus. Nisam znala još uvek šta znači ta reč ni kada je u pitanju jezik groktanja,ni kada je u pitanju mjaukanje .

” Ljudi druge ljude mogu umoriti glađu,žeđu ,ili rukama u kojima drže čudne stvari koje posipaju njihove žrtve vatrom .Čak i grade velike štale u kojima drže zatvorene pripadnike sopstvenu vrste . ”

” A nas,Sus?”

” I nas,mala maco.”

” Ali zašto? Šta smo im uradili?”

Mačka je zastala i pogledala na balkon sa koga su dolazile psovke na moj i njen račun mi premda ništa loše nismo učinile izboranoj ženi. Čekala sam da mačka nastavi svoju priču o Sus i njihovom druženju,ali ona se ustala ,mahnula repom,protegla se i jednostavno mi saopštila kako

” nastavak o Sus sledi” …..