ALFA I OMEGA ili NA PUTU S MAČKAMA

6. poglavlje

TURDUS

Odmah do parkinga bila je staza koja je taj isti parking razdvajala od hotela gde su obično boravili bučni gosti kojima je sve bilo dozvoljeno jer su trošili novac u tzv.pul baru.
Muzika bi treštala po ceo dan,pijani gosti su skakali u bazen i video pozivima uznemiravali čitavo susedstvo koje je htelo – ne htelo moralo da sluša njihove razgovore , ili horsko pevanje rođendanskih pesama nekome ko je slavio rođendan u domovini podnapitog turiste.
Vlasnik hotela je od nekoga čuo kako ljudi više piju uz brzu i zaglušujuću muziku,pa je shodno tome brže bolje postavio zvučnike oko bazena . Nije ga mnogo zanimalo to što ljudi oko njegovog hotela nisu mogli da spavaju. On je morao da prodaje što više alkohola kako bi što više novca strpao u džep . Svakog vikenda su mu dolazili rođaci i učestvovali u žurkama . Tada bi muzika zaglušila sve u radijusu od sto pedeset metara. Nepodnošljivi decibeli bi parali uši stanarima zgrada oko hotela . Policija nije odgovarala na pritužbe komšija. Kada je jedan od komšija umro njegova porodica je zamolila vlasnika hotela da malo utišao muziku jer su oni svog pokojnika oplakivali u stanu koji je gledao na bazen hotela.
” Ni u kom slučaju . Ja ovde vodim biznis. Moj hotel nema nikakve veze sa vašom situacijom. Moj posao je da usreći turiste ,da budu zadovoljni. Moj biznis ne može stati zbog toga što je vaš otac i muž umro”, hladno je rekao ,a zatim muziku još glasnije pojačao.
Zgranutoj porodicu ništa drugo nije bilo preostalo nego da se pokupi i vrati u svoj stan,a mister Hotel je trijumfalno zapalio cigaretu i putem zvučnika najavio roštiljanje na travnjaku za to veče,na šta su mu razgaćeni turisti na ležaljkama čestitali gromkim aplauzom, a jedan Holanđanin je u tu čast zaurlikao i skočio u bazen.
” Moram ih navići da sa mnom nema rasprave ,već samo prihvaćanja uslova koje ja diktiram,” govorio je barmenu cerekajući se .
” Ali,čovek je umro…ipak…” ,započeo je mršavi barmen,ali ga je gosn Hotel naglo prekinuo.
” Hotel ima veću važnost! Zahvaljujući mom biznisu ljudi imaju posao. Hotel vam svima daje hleb ,zato je važniji od sahrane jednog komšije. Hotel i biznis uopšte,obezbeđuju opstanak hiljadama! Da,hiljadama i to se mora poštovati …To je i država shvatila ,zato i ulaže u hotele. Hoteli vas sve hrane. Mi hotelijeri vam dajemo posao. Šta biste bez nas?”.
Barmen je ćutao jer je dugovao banci ratu za automobil, zubaru je dugovao plombiranje kutnjaka ,a mlađa sestra je svakog meseca od njega očekivala jednu pedeseticu kako bi platila časove engleskog. Znao je mršavi došljak zaposlen kao barmen tačno šta bi on sve mogao bez krvopija u firmiranoj odeći . Obavljao je dužnosti barmena, kelnera,čistača bazena ,teglio kofere turista bez ikakve naknade i to mu je otvorilo oči ,ali bio je sam i siromašan. Biti sam i siromašan je teška ,gotovo bezizlazna kombinacija najgorih okolnosti koje vezuju ruke i zatvaraju usta.

Gosn Hotel je proveravao čistoću male recepcije i pomerao fotelje u salonu po preporuci njegove gospođe koja je u trenucima nadahnuća studirala feng šui i kreativno pisanje putem interneta. Prema njenom mišljenju fotelje kao i kavez sa pticom, koja je večito spavala na svojoj maloj ljuljašci , nisu bili u skladu sa feng šuijem i zato su dobili negativne kritike na platformi za rezervaciju hotelskog smeštaja. Nije joj na pamet palo kako bi umesto premeštanja fotelja bolje bilo da izvrše deratizaciju jer su buba švabe okupirale ceo prvi sprat i kuhinju hotela izašavši iz kanalizacije koju opet nisu redovno praznili,pa se smrad širio trpezarijom i turisti su jeli svoj jadan,oskudni ,skupo plaćeni doručak uz miomirise klozeta.

Uz sve to još su dolazile i mačke! Oh,kako je gosn Hotel mrzeo ta stvorenja! Koliko puta je već bacio hranilice! Koliko puta je već naredio čistačici da suvu hranu na parkingu polije vodom i tako je upropasti! Opet ih hrane. On vodi biznis ovde ,drži do renomea i ne želi da se oko ležaljki smucaju mačke i dosađuju turistima. Eto juče se jedna popela na sto i šapom zgrabila pomfrit Poljakinji iz tanjira! Posle je Poljakinji on bio kriv za to.
” Zašto ne preuzmete odgovornost za mačke lutalice? Kao vlasnik hotela trebali biste da vodite računa o živom svetu u bližoj okolini. Da ste ih sterilisali i da ih hranite,one sigurno ne bi ovako navaljivale na krompir . Mačke su mesožderi…potrebno je da jedna mačka bude izuzetno gladna pa da posegne za krompirom…!, izdeklamovala mu je kada je vraćala ključ svoje sobe.
On bi je bio najradije izdevetao,ali se ljubazno ,ulizički osmehnuo pokušavajući da joj objasni kako su za sve krivi ” oni što ih hrane i sakupljaju okolo”.
” I ja hranim mačke”, mirno je rekla Poljakinja i napisala još mirnije recenziju o njegovom hotelu nazvavši ga necivilizovanim divljakom.

Osećajući nemoć pred činjenicom da mačke nisu ni najmanje zarezivale njegov položaj na lokalnoj lestvici drčnih i uticajnih,svoj bes je često iskaljivao upravo na ptici u ogromnom ,zelenom kavezu do fotelja. Ptica je došla uz nameštaj i zadržao je jer je hteo da u skladu s trendovima pokaže kako je i on ljubitelj životinja. Imati pticu na recepciji i to pticu koja govori ,bilo je nešto originalno i egzotično,a i što se tiče feng šuija posedovati leteće,pernato stvorenje moglo je samo doprineti razrađivanju biznisa.
Kada niko ne bi gledao,prilazio bi kavezu i vikao kroz rešetke na pticu:
” Koko ! Koko! Možda bi ti se svidelo da ti zavrnem šiju,beskorisna ptičurino?! Kunem ti se ,daću te mačkama da te pojedu! Kada sam iznajmio hotel,rekli su mi da govoriš,ali ti nikada nisi ništa rekla. Ti si promašena investicija. Džabe jedeš to semenje. Nikakve koristi od tebe,samo troškovi. Dva dana ti nećemo stavljati svežu vodu. Baš da vidim kako ćeš se provesti!”
Kada bi obećao svom ptičjem zatvoreniku kako će ga ostaviti gladnog,ili žednog uvek bi uredno to obećanje i ispunjavao . Naslađivao se mišlju kako jednom živom biću može da radi šta mu je volja,a da za to ne snosi nikakve posledice .
I svoje ćerke je trenirao tom isto sportu i stavljao im u zadatak da pticu zadirkuju,da je čačkaju slamčicama za sok,da je prskaju vodom. One su smatrale kako je to fina zabava,a majka ih je uvek opominjala da posle igre sa pernatim životinjama obavezno operu ruke.
” Još ćete neku zarazu doneti kući”, gadljivo je govorila primećujući kako su ptice ” pacovi na krilima”.
Zimi ,kada bi se hotel zatvorio,kavez bi prenosili u njihovu garažu gde je ptica živela skoro u potpunom mraku deleći prostor sa jednom pudlicom. Pudlicu su mesje Hotel i njegova gospođa kupili dok je još bila kuče kako bi zabavljala njihove razmažene ćerke. Kada je odrasla,više im nije bila zanimljiva i smestili su je u mračnu garažu zajedno sa starim stvarima i pticom.
Obe životinje su živele u prljavštini i bile su neuhranjene .Pudlica je skoro oslepela zbog nedostatka svetlosti.Pokušali su bili i da zarade na njoj ,pa je tako oštenila bila tri kučeta koje su joj oduzeli i prodali. Kada je ptica po prvi put došla da zimu provede u garaži,pudlica je ležala na prljavom jastuku umrljanom krvlju. Na tom jastuku se oštenila i na njemu je hranila mlekom svoju štenad,a onda je mesje Hotel došao i pokupio štence . Ona je pokušala da ih odbrani,ali bilo je uzalud. Gosn Biznis bio je jači. Njegova žeđ za zgrtanjem novca bila je jača i veća od mišića i zuba malog psa. Pošto se usudila da zareži zahtevajući da joj vrate njenu decu,dobila je udrac nogom u stomak. Tada je izgubila svest.Probudio je cvrkut. Mislila je kako je ponovo napolju i oči joj živnuše. Okrenula je glavu ka zvižduku i ugledala pticu crnog perja. Zapravo,skoro da se nije ni razaznavla od pozadine.
” Ko si ti? ” ,upitala je tiho pridošlicu .
” Ja sam kos .”
” Viđala sam kosove nekada pre u parku. Kada sam živela u prvoj kući. Tada sam još izlazila napolje. Kasnije su me iz te kuće doneli ovde. Tu sam živela u sobi sa terasom. Onda sam porasla i zatvorili su me ovde. Zovem se Lili. A ti?”
” Moje ime je Turdus,ali oni to ne znaju . Oni čak ne znaju ni da sam mužjak. Zovu me Koko..”.
” Kako si ti dospeo ovde?”
” Kao i ti. Utamničili su me.”
” Šta si uradio ,pa su te zatvorili?”
” Zar se u svetu ljudi mora nešto skriviti da bi te zatvorili? Šta si na primer ti uradila?”
” Ja? Ništa. Ne sećam se da sam ikada nešto loše uradila. Oni su meni oteli decu i prodali ih …oni su meni..uradili..”.
” Eto vidiš! Ja sam dospeo u ovaj zatvor dok sam živeo u jednoj šumi. Uhvatili su me u zamku. ”
” Ko te je uhvatio? Isti ovi koji nas drže u mraku?”
” Ne . Mene je zatvorio pop i potom me prodao ovom mirišljavku i njegovoj ženi.Pre toga sam popu zapalio kuću….”.
“Nikada nećemo živi izaći odavde”, zacvilela je pudlica.
Turdus je tiho zapevao jednu od najljepših melodija koju je sa sobom poveo iz vremena dok je živio slobodan u šumi. Ta pesma ga je podsećala na drveće,na miris mahovine i praskozorja.Pudlica ponesena jednim novim osećanjem koji nije umela da opiše ,niti nazove, pridružila se pevanju kosa.
” Lili,kroz cvrkut joj je govorio Turdus,” pesmu nam niko ne može oteti. Ne boj se. Više nisi samo pas. Sada si pas koji uz sebe ima još nekog. Sada smo zajedno.Imam nekoga ko će nam pomoći da odemo odavde.”
” Koga?”
” Najslobodnije od svih stvorenja – mačku!”
Iznad garaže su večerali gosn Hotel Biznis ,njegova žena i njihove ćerke.Večeru im je na sto donela stara žena koja je živela sa njima i služila ih. Čim je čula zvižduk kosa,trgla se i iz ruku joj ispade činija sa salatom.Dobro je poznavala ovu pesmu.Nije je čula već više od deset godina.
” Izvinite,odmah ću počistiti pod,gospodine” , rekla je brzo saginjući se i kupeći paradajz.
“Idem u garažu da utišam ta dva prokletnika”, zarežao je gospodin Biznis dok mu je žena sugerirala da ne bude previše grub.
” Znaš kakvi su danas zakoni. Nemoj da plaćamo kaznu zbog jedne skoro slepe buvare i jedne pernate kreštalice.”
Brzo je sišao stepenicama u garažu .
Turdus je još glasnije zapevao,a Lili ga je pratila svojim cviljenjem. Nisu prestali čak ni kada je Turdusa polio kantom vode kroz rešetke kaveza,a Lili ponovo šutnuo nogom.
*******
Hotelijer je smatrao kako je ceo kraj njegov. Istog mišljenja bili su njegova tazbina,njegovi roditelji ,njegove dve ćerke i žena koja bi od petka ,pa sve do ponedjeljka ujutro boravila sa decom u jednoj od soba. Ona bi lakirala nokte za šankom pul bara,a njihove ćerke bi skakale u bazen,bacale igračke u njega ,a kada bi se posvađale počinjale bi da plaču i pljuju jedna drugu. Hotelijer bi čekao da čerga sastavljena od njegove žene,ćerka,tašte i tasta otpraši u ponedeljak ,pa bi onda slobodno očijukao sa nekim od turistkinja naduvanih usana. Nikome se u kraju nije javljao,osim vlasnici susednog hotela koja je obavljala funkciju opštinskog odbornika i mogla mu biti od koristi. Od mačke sam saznala kako je hotel zakupio pre desetak godina od popa čija je žena hotel donela u miraz. Pop je voleo čistu paricu,pa je hotel izdao i uzimao najamninu,a i popadija se se nije mnogo bunila,Amin!
Čim je potpisao ugovor o zakupu,odmah je počeo da menja okolinu u svoju korist- iščupao je poljsku travu koja je rasla oko hotela.Malu livadu na kojoj je pop bio zasadio nekoliko stabala drveća je uništio betonom i sada su tu umesto drveća ,makova,divljeg raža,uljane repice,maslačaka i žbunja bile posađene ležaljke za sunčanje i mali,okrugli stolovi sa katalozima iz kojih su gosti mogli naručivati alkoholna pića,sokove i podgrejanu brzu hranu dva do tri puta skuplje nego u obližnjem supermarketu.
Instalirao je zvučnike i terorisao glasnom muzikom snažnog ritma i besmislenih stihova čitav kraj od devet ujutru do ponoći . Jedina preostala biljka bio je bor visok oko dvadeset metara – na njega su se penjale mačke i tu je spavao Pik Pik.Hotelijeru se naravno i bor zamerio svojim postojanjem jer mu je oduzimao nekoliko kvadrata na kojima je mogao da smesti još dva stola : na jednom bi mogao biti gramofon di džeja ,a na drugom nargile za izdavanje. Svakim trenutkom disanja borovih iglica on je gubio značajnu svotu!

Svoje radnike je podučavao kako da se obraćaju gostima i uspešno ih izmaltertiraju kako bi na kraju pristali da kupe pivo, sokove razblažene vodom i pileće krokete. Na zidovima salona do recepcije te krokete su reklamirali kao sveže spremljene dok su zapravo bile polugotove i samo ih je trebalo na brzinu ispržiti u taiganju .Njih je kupovao na kilu u najjeftinijem lancu supermarketa gde su boravili i po šest meseci u zamrzivačima praveći društvo ribljim štapićima i pitama sa sirom koje je naravno mesje Hotelski Biznis takođe reklamirao na svojim plakatima, nudeći ih svima onima spremnim da budu očerupani u ambijentu popucalih pločica u trpezariji i mirisa užeglog maslinovog ulja koje se koristilo za prženje barem dve nedjelje pre nego što bi ga noću po mraku , izbacili na parking. Tu bi se ulje i osušilo,a zatim bilo i razneto po asfaltu točkovima automobila.
Kada bi dolazila komunalna policija,on bi ih pozdravljao najsrdačnijim osmehom ,čašćavao pićem i žalio se na turiste iz ” Istočnog bloka” koji ništa ne troše. Komunalna pandurija bila je sastavljena od ljudi koje nije zanimala dobrobit građanstva ,već samo kako da utucaju osam sati pet dana u nedjelji bez previše glavobolje i uplitanja u probleme zajednice.Njih ni najmanje nije zanimalo to što se neko pokliznuo na prosuto ulje,niti to što je mesje Hotelski Biznis prisvojio mic po mic skoro sve kontejnere plaćene iz budžeta Opštine. O! Zar da se o tome brinu?! Na očigled zaprepaštenih stanara obližnjih kuća odgurao je kontejnere tamo gde mu je bilo zgodno i punio ih smećem iz svog hotela. Pražnjenje kontejnera morala je da potpuno besplatno preuzme na sebe komunalna služba,a stanari kuća su svoje smeće nosili kilometar dalje do same obale. Uskoro je u moru plivalo svo đubre iz okoline jer su kontejneri bili premaleni za sav otpad. To komunalnu panduriju ,kao ni Opštinu nije zabrinjavalo. Mesje Ekstra Profit i njegov hotel su imali prednost nad ekologijom,građanstvom,ljudskim pravima,pisanim i nepisanim zakonima, pa i samim zdravim razumom.

Tako,jednom rečju on je mogao da radi šta hoće ,s da zbog toga nikome ne odgovara i niko mu nikada ništa nije rekao,nikada se niko nije pobunio protiv takvog stanja stvari. Svi su pred njim bili kuš ! Svi- osim mačaka i te ptice u kavezu ! Mačke i Turdus su osporavali njegovu dominaciju i nisu se ponašali u skladu sa njegovim očekivanjima.

” Pik Pik bi ti mogao ispričati više detalja o toj kući iz koje dopiru krici ( tako su mačka i Pik Pik zvali hotel) “,pričala mi je preko zalogaja mesa u sosu moja prijateljica gledajući iz opreza levo i desno.
” Slušaj,ovo meso nije sveže.Ovo se ne može jesti” ,zaključila je i ostavila ostatak obroka .
Mačke su barometar za svežinu mesa.Ukoliko mačka ne jede meso koje ste joj dali ,možete biti sasvim sigurno da nije sveže. Moja mačka mi je redovno ukazivala na to i s gnušanjem odbijala da jede staro meso. Radije je lovila miševe. Prema njenom mačjem mišljenju meso je sveže samo ako trči,sve ostalo su imitacije koje se lepe za njene kraljevske zube i koje jede iz najgore nužde .
” Jesi li nekad ušla u tu kuću levo ,u taj hotel? Nisi? Hm…. možda bi trebala. ”
” Šta tamo može biti zanimljivo?”
” Tamo je stvorenje sa najsretnijim i najtežim životom od svih – Turdus. Drže ga kao atrakciju u kavezu do jednog stola sa papirima. Oteli su mu šumu,onda su mu oteli ženku i na kraju su mu oteli sam život . Od Turdusa su napravili posed. Kako neko može posedovati nečiji život? Mi mačke se u dvobojima možemo poubijati,možemo napasti glodare i ubiti ih ,oduzeti im život kako bismo preživele,ali nikada nikome nismo otele život. Ni jedna mačka,a ni jedna druga životinja,to nikada nije uradila: nikada nismo nekoga razdvojili od njegovog života i ostavili ga da postoji odvojeno od onog što jeste. Vi,ljudi ,uspeli ste da razdvojite živo biće od samog sebe,da ga podelite na dva dela: u jednom je njegovo prazno telo,a u drugom sve ono što je nekada bio…..”
” Graaaa”, začulo se najednom graktanje.
Bio je to Pik Pik.U kljunu je imao nešto zeleno .
” Pinus je u nevolji!!! Večeras sastanak kod Pinusa!”
Mačka me je pogledala.
” Večeras moraš upoznati Pinusa. On je stariji i od Pik Pika.Budi ispred parkinga pre sunčevih zraka!”