ti i ja uvek razdvojeni zarezom nikad spojeni tačkom u tvom osmehu vidim obećanje koje ostaje nedovršeno u mom pogledu skriva se čežnja koja se ne usuđuje da pređe granicu koraci nam se prate ali nikad ne postaju isti ritam kao dve pesme koje se slušaju zajedno ali ne pevaju u horu ti i ja […]
Između ljubavi i boli, sve si mi od reda bio. Od nadanja do propadanja. Od sumraka do svitanja. Kašičica meda i čaša pelina. Svaki tren, nova nada ili korak bliže do ponora. Ruski rulet, ništa ili sve. Birala sam ništa i otišla dalje. Jer i da sam sam stavila na sve, ostalo bi ništa.
1. poglavlje Ja sam Barbara Revid,imam 18 godina i veoma sam bogata. Oni koji me vole zovu me Barbi a oni koji mi zavide zovu me Zla Barbika. Pogađate li zašto? Žele da budu kao ja. Žele da imaju sve. Žele da se svaki dečko okreće za njima. Nemaju ništa od toga jer jedna je
Tražila sam te, dugo. Na mestima gde nikad nisi bio. U pogrešnim ljudima . U tuđim osmesima. U pesmama koje nisi slušao. U gradovima koje nisi posetio. Na ulicama kojim nisi prošao. Na klupama gde nisi sedeo. To su bili drugi ljudi, drugi osmesi, druge pesme, drugi gradovi, druge ulice, druge klupe. Neki susreti ostanu
Železničke stanice su uvek bile mesta sastanaka i rastanaka. Mesta koja su pamtila velike ljubavi, jake zagrljaje. Mesta koja su uvek bila ispunjena raznim emocijama kao što su sreća, radost, nestrpljenje. Stojiš na peronu i čekaš taj jaki zvuk, čekaš da vidiš tu veliku i gordu mašinu, čekaš da stane. Pa onda među mnogo ljudi
Da li ste razmišljali o razlici zaljubljenosti i ljubavi? Ili ipak to izjednačavate? Jedan moj profesor kroz šalu je govorio ‘Zaljubljenost je zapaljenje moždane opne koje traje dve nedelje.’ E sad,moje mišljenje se ne poklapa sa ovom izjavom. Može zaljubljenost mnogo duže trajati. To je lep osećaj. Zaljubljenost je ona iskra koja plane. Njen intenzitet
Bude me zraci sunca. Trljam snene oči. Nervozno pušiš još jednu cigaretu. Oblačiš jaknu, odlaziš. Ostajem sama. Ostajem ponovo da čekam. Tebe. I onu mrvu ljubavi koju mi daješ. Zašto? Kada sam uspela da upadnem u taj začarani krug? Zašto su mi te zelene oči obećale? Obećale da će biti samo moje. Da sačekam malo,
Još te često vidim u najlepšem komadiću neba. Tačno, sa leve strane sunca baš kao što jesi na toj strani srca. Još te često vidim u kapljici vode i osetim u dašku vetra. Osetim da si ponovo tu I da mogu još jednom biti kompletna. Biti srećna svakim atomom svog bića. Volela bih kad bi
Mila moja, Sreli se još nismo. Bar ne u ovom vremenu. Bar ne u ovom svemiru. Bar ne u ovoj našoj galaksiji što se zove Mlečni put. Možda smo se sreli U onim divnim snovima. U nekim paralelnim Svetovima. U nekom drugom Svemiru. Možda si protrčala pored mene dok ti se kosa presijavala na suncu.
Nekad razmišljam dugo i duboko. Šta je moglo biti sa nama? Onih mladih godina kad sve je bilo drugačije. Da je bila mrva hrabrosti godina tih gde bismo danas bili MI? I da li bismo uopšte postojali? Opstali? Videla te nisam godina pet. I sada svako ima svoj poseban svet. A možda je mogao jedan
1. poglavlje Kocka je bačena! Mračna, zadimljena prostorija. Dok se meša miris duvana i alkohola sa druge strane se tu mešaju pohlepa, glad za novcem i ostalim materijalnim stvarima i ono najgore – porok ka kocki. Za jednim stolom sede četiri muškarca. U toku je za njih važna partija. – Mislim da je tvoje
