Upoznali smo se jednog jesenjeg popodneva, u kafiću. On, moja drugarica i ja. Bio je to samo susret, razmena nekoliko rečenica, formalno rukovanje i smeh uz kafu. Niko tada nije mogao da nasluti da će upravo on, taj nepoznati muškarac s toplim pogledom i tihim glasom, obeležiti moje naredne godine. Godinama nakon toga nismo imali […]

Beograd je leti imao poseban miris. Nekima to ništa nije značilo, ali ona je znala. Taj miris je imao njegovo ime. Bio je spoj uzavrelog asfalta, lipe i neizgovorenih reči koje su visile između njih dvoje svakog jula, avgusta i poneke pretople septembarske noći. Njih dvoje nikada nisu bili “zvanično”. Nisu imali godišnjice, nisu slavili

‘’Ljubavi, u mome srcu postoji Mesto gde nikada ne zalazim, tamo spavaš.’’   Volela je taj osećaj kada olovkom dotakne papir i krene da piše, a reči samo klize. Gledala je kroz prozor kako pada sneg. Otvorila je prozor da udahne malo svežeg vazduha i jedna pahulja joj je pala na nos. To ju je

Leto je. Već par dana su na brodu. Godinama unazad, imala je želju da provede makar 2 dana na brodu ali samo sa njim. I želja joj se konačno ostvarila. On joj je ispunio želju jer samo on je umeo da je iznenadi i priredi joj nesvakidašnje trenutke, jutra i večeri. Uživala je u svakom

Danas je očigledno dan za njega. Za Bojana. Dok sam pisala dnevnik, čula sam na radiju jednu od pesama koju mi je puštao dok smo bili zajedno. Od tada je prošlo šesnaest godina. Mnogo vremena, a još uvek mi je povremeno u mislima. A u srcu zauvek, zaključan u jednom kutku duboko u meni. Bio

Čekala je u redu za čekiranje karata. Bio je Novembar, bližio se njen 29 rođendan. Ovog puta će ga proslaviti u Napulju. Pozvao ju je da dođe kod njega i da proslave zajedno. Nakon sat ipo vremena sletela je na aerodrom u Rimu. Čekao ju je na izlazu, poljubio i zagrlio jako , a onda

Noć u Beogradu mirisala je na leto. Nebo je bilo prostrano, puno zvezda, a topli vetar je nosio miris lipe i nečeg neuhvatljivog – nečeg što je Milenu uvek podsećalo na njega. Sedeli su na krovu njegove zgrade, daleko od buke i gužve, uz vino i tihu muziku koja se stapala sa zvukom grada. Njihova

Odrasli su u istom gradu, u komšiluku ali se nikada pre tog jula dve hiljade i neke nisu videli. Nisu se poznavali. A onda je jednog letnjeg popodneva prošla njegovom ulicom, baš pored njegove kuće. Dok je sedeo u dvorištu, slučajno mu je pogled zastao na ulici baš u trenutku dok je ona prolazila. I