„Ti si muškarac koji osvaja lepotom, a ja sam žena što se kocka sa životom.“ Nisam znala zašto mi je baš ta rečenica pala na pamet onog dana kada sam ga prvi put ugledala. Možda zato što sam ga pogledala samo jednom, a ipak odmah primetila ono što se ne primećuje kod čoveka kojeg ćete
Njihova ljubav je bila toliko jaka da se još uvek oseća i nakon skoro 20 godina. Bila je toliko jaka da Mariji i dalje srce zaigra kada čuje neku pesmu, prođe nekom ulicom Beograda ili pročita na ekranu poruku sa njegovim imenom. Ovo je priča o pravoj ljubavi, o Marku i Mariji. O vremenu kada
Ponekad se pitam kako je moguće da jedna osoba ostane toliko dugo u nama, čak i kada odavno više nije deo našeg svakodnevnog života. Prošlo je više od petnaest godina od kada sam poslednji put videla svoju prvu ljubav, a ipak, kada mi se danas javi porukom, nešto u meni na trenutak zaigra i na
Nekada sam se glasno smejala. Bila sam ona žena koja u prostoriju unosi svetlo, koja veruje ljudima i raduje se svakom novom danu. A onda sam u jednom danu, u jednoj sekundi, izgovorila to sudbonosno „da“. Tada sam mislila da biram zajedničku sreću, a zapravo sam, potpuno nesvesno, potpisala sopstveni nestanak. Godine pored pogrešnog čoveka
Neko jednom reče ‘’bol ne boli bol se voli’’. On je bio moja bol a da u početku nisam ni bila svesna toga. Bolelo me je sve .. I danas nakon mnogo godina, me u nekom trenutku, u nekom danu, stegne jako u grudima i zaboli ali srećom brzo prođe. Nekada nije tako brzo prolazilo.
Prošle su 8 god i još uvek ne mogu da shvatim i prihvatim da te više nema. Da više nikada neću moći da te zagrlim i poljubim. Da više neću osetiti onaj dobro poznati miris na tvom licu, onaj topao zagrljaj koji je uvek bio tu da me uteši. Da nikada više neću moći da
Iz misli ju je prenuo dobro poznati zvuk pristigle poruke na telefonu . Dok je u jednoj ruci držala šolju kafe, drugom je mrzovoljno uzela tel. Čitala je i istog trenutka joj je lice preplavio osmeh, onaj od uveta do uveta. Pisalo je : ” da li si za čašu vina uz muziku i noć
Da li verujete u slučajnosti? Ja verujem. Verujem da se sve dešava sa nekim razlogom, samo što nekada taj razlog bude lep a nekada manje lep. Ali to je život. U ovoj priči ta slučajnost je pola pola. Ana je Marka slučajno upoznala jednog hladnog jesenjeg dana. Na prvi pogled sve je nekako bilo formalno
Sunčani dani, a sa njima i uspomene koje nikako ne mogu da se zaborave, a naročito ožive svakog leta.To leto 2016. godine, čini mi se, nikada neću zaboraviti. Ohlađen šampanjac, lepršava bela haljina, pesak pod nogama i vetar u kosi, i naravno — on.Kuća na obali mora. Ali krenimo iz početka. Priča o dvoje koji
Nedostaješ mi da te zagrlim. Da se ušuškam pored tebe i namestim svoju glavu izmedju tvog vrata i ramena. Nedostaješ mi da me pogledaš tim najlepšim zelenim očima koje sam ikada videla. Da me svojim dugim trepavicama maziš po obrazu kad se ponekad kao deca igramo. Nedostaješ mi da te na trenutak poljubim u prolazu
Kiša je tiho udarala o prozore luksuznog stana u centru grada. Lana je stajala pored stola, zamišljeno vrteći čašu crnog vina među prstima. Treperavi plamenovi sveća bacali su nežne senke na zidove, stvarajući iluziju topline u prostoru koji je odavno bio hladan. Njene bose noge klizile su po mermernom podu dok se nervozno premeštala s
Sećam se našeg prvog susreta kao da je bio juče. Hodnik fakulteta bio je prepun ljudi, svi su pričali, smejali se, žurili na sledeća predavanja. Stajala sam s grupom koleginica, neobavezno ćaskajući, kada sam ga ugledala. On je stajao malo dalje, naslonjen na zid, i gledao me. Taj pogled – bez treptaja, kao da sam
