Hajde da se nađemo kraj jedne krošnje, ispod hlada, gde tišina naših duša – reč je puna sklada.   Hajde, još oko nas cvetaju u zelenilu daleka polja, dok u mladim srcima još živi volja.   Dođi, jedno kraj drugog, iznad nas plavetnilo; u meni stišava hir, dok me obuzima mir.   Ti i

I ja gledah plavo neboi ptice u letu.Zelene krošnjei ruže u cvatu. I pomislih, Bože hvala tina svemu što danas imami na onomšto nemam. Šetah sporo i lagano, u vid mi ušetaše bojei isprepletane dugačke stazegde zlatni koraci me vode. Videh i rekuu svom magičnom huku kako ponosnom snagomlomi svaki kamen. I svaki život što

  Šta sam ja? Šta sam ja? Pitali su se, i pitaju i dalje. U nama se samo daje, a bez odgovora ostaje.   Zašto se pitaju na kraju, kad nastane muk većine? Sve više uviđam i ne lutam, odbacujem ono „možda”.   Jer sigurno jedno znam: ja sam kao misli koje vekovima traju. Kao

Volim svaki milimetar tebe. Svaku tvoju trepavicu i vlas kose. Volim svaki maleni prstić koji hita ka meni. Obe ručice koje se šire kada nam se pogledi sretnu.   Volim tvoje “mama dođi” Iako sam ga već čula danas po stoti put, Volim da te gledam noću Dok bezbrižno spavaš,   A ja u miru

Iz stomaka sam izašlakao glumac koji kasnina važnu predstavu.Otvorila sam vrata,najavila dolazak.I dok je publika napoljučekala,ja sam se šminkala u bekstejdžu,lepila za glavuneposlušnu kosui krišom odbrojavala u sebiminute i sekundeiznova i iznovada ne propustimpravi trenutak.I tako sam se zabrojalai trenutak je prošao.Valjda sam želela se pojavim u velikom stilu,fanfare, konfete i roze baloni.Kad bolje razmislim,verujem

Ova noć će da se pamti .  Kada se kazaljke sklope , poželeću želju za nas . Zvezde će sijati tad . One će ostvariti tajnu želju srca mog .   Jer samo zvezde znaju koliko te volim ja . Dok vreme prolazi ,  ljubav u mom srcu će samo rasti . U ovoj čarobnoj

U noći kao ovoj, dok univerzum peva. Mene ova ljubav opija više nego vino. Ti me gledaš nasmejan , dok ti oči sjaje kao kristali. Gubim tlo pod nogama. Ništa više nije mi važno osim nas.   Kada bi ova noć trajala zauvek. Ništa više ne bi želela. Zagrli me , jer sam tužna što

Da li si sad srećan,  jer ja više nisam pored tebe. Više ti ne dosađujem sa izjavama ljubavi dok te gledam očima punim nade da i ti osećaš isto.  Više nema one male devojčice koja je verovala u ljubav,  svaki put kada bi bio malo dobar i ljubazan prema njoj. Ja više nisam takva, da

Možda  u  nekom  drugom životu,  neće mi  biti  zabranjeno  da  te  volim. Možda  ću  tada  biti  dovoljno  dobra  za  tebe. I  pripadaćeš  meni  ,   a  ne  njoj. Možda  ćeš  me  tada  čvrsto  zagrliti  i  pred  svim  svojim prijateljima  nazvati  svojom  devojkom. Možda  ću  tada  i  ja  tebi  stvarati  leptiriće u stomaku.  Možda  ali  samo  možda 

Strano mi je da govorim stihovea da nisam ispred ogledala;ali gledao sam tebe,poznavajući te čitav svoj životovaj i onaj prošlii onaj pre njega. Iz dubina čistih emocijapoželeo sam da ti poklonim stihove.U kasnim satima neprospavane noćidok zvezde boje nebo,stihija osećanja opisuje tebe,tako nežnu i neodoljivu. Na momente sam sumnjao da li zaista postojiš?Ali me sećanje na

Dodji mi u svoj svojoj slavi!Staviću ti venac na glavuispleten od poljskog cveća.Poljubiću te u čelo.Moja raspletena kosasvetlucaće samo za tebena toplom letnjem suncu.Nokti su mi iskrzani,stopala okrvavljena.Dugo sam hodala kroz mrak.Moje noge nisu lepe,ali pripadaju ljudskom bićui po njima ćeš me prepoznati.Nisam šumska vila.Ja sam žena.Probijajući se kroz svoje strahovepostala sam neustrasiva Bas kao