skuti volela bih da plačem na tvojim skutima da se tresem i jecam od bola ništa ne boli kao nepromišljen udah ja sam se radjala brzo ti si me stvorila i ti ćeš me rastaviti …. volela bih da ovaj vrtlog ode tamo gde pripada u etar i nikad mi ne dozovi da posumnjam u
Hiljadu strela me udaraju u grudia pitam sezašto bi bilo drugačijebol koja traje večnost a već se gubi u sledećem dahui pitanjezašto bi bilo drugačije?osećaj bola i patnje koji traži smisaoi nalazi kroz još jedan osećaji misaozašto bi bilo drugačije?zašto bi ikada išta imalo drugačiji prizvuk
Razmišljam o slobodi Kao da sam vekovima u njoj živela Da sam boem u starom lokalu ili femme fatale u korsetu negde na uglu a svaka žila mog postojanja kao da zna da je ovaj trenutak večnost isto kao što je bio onaj tada snaga se kotrlja kroz žile i zove da osetim taj dah
Žari ta misao sa dnaoseća se kao sutonu večnom rajujednom sam zaboravila da je telo sve što jesamumislila sam da sam neprozirni plašt beskrajnog postojanjaja imam strah za vekovea ne prepoznajem da odmahmogu proći tamo gde trebaživeti ili preživetimisao je tapitam se je li se iko pitaili svako pušta da se vitlataj trag i glaskada
izlazim na vazduhi udišem zastorkao poetasve je proždrano zracimakao da me miluje i kažeraj je blizuraj smo miudišem duboke zrake i tražim smisaonekada je lakše pitati ko smo mi?jer ko sam jakada nisam sputanakada sam sama i svojabez besabez plana? ko sam tada? ti mi nećeš dati odgovorkao zmija koja se kotrljaniz put kao da
hiljadu dana i svi staju u jedan i da li ćemo taj jedan ikada živeti do kraja pumpa grozdje pena koja se sliva ukus slatkog na mojim usnama sok od grozdja koji nije vino? jesam li ja to izmislila ili je to ovaj dan? ruke koje padaju iz krem majice kao da sam ih ja
У коси ми је упетљан мирис бора, у вијугама налазим његове иглице. У око ми улази модро зелена, до срца постаје дречаво црвена. На плећима налазим крило орла, у плућима осећам дим. У око ми улази јарко плава, до срца се улива у металну маглу. У устима голица укус вина, у недрима остаје жеђ. У
Voli me, zagrli kao Mesec usnuli nebo. Budi tu, kao uvala moru, dok iza plime ostaje reč svetla kojom te obasipam. Voli me polako, nežno i glasno, sigurno i jasno osvani u mojoj duši, na njoj uveče zaspi. Voli me zbog svega što još nisam, zbog onog što jesam i što mogu biti
Sačuvaj me, čistotom me budi, sa lica osmeh ne skidaj. Kojekakvih je bilo i biće ljudi, svetu veru za bolje ne ukidaj. Sačuvaj, u tebi se dobrota rodi, s proleća živom voljom. Snagom početka te vodi i čini osobom boljom. Sačuvaj me, u pesmi je ritam obnove duše. Kroz nju jedino ne skitam
Dva čoveka ili dve žene slika mi je mutna otvorena za interpretaciju čitaoca – dve _____ hodaju ka ničijoj zemlji da se rukuju i sklope mir. Nose u rukama cveće zeleno da seća na omiljenu boju svoje prve ljubavi snove i planove nekog drugog života drugi nosi cveće ubrano u polju da seća na detinjstvo
Toliko je u meni priča, i k’o da sve ih duša pamti. Sve što je nekad bilo, kao da govori: sudbinu znam ti! Sva je u meni draga i mila, i pesma, burna i olujna, tako sva se u meni slila, opojna kao vino, tako rujna! I kad pokuca tužan čas, na oči
U meni je često osjećaj nemira, Da nijesam možda dijete svemira? Palo na zemlju sa druge planete, Pa sam zbog toga još uvijek dijete. Iz vremenske kapsule il’ svemirskog broda, Sletio na carstvo Zemaljskog naroda. Zarobljen ostah, a željan znanja većeg, Što se to krije izvan dimenzije treće? Odgovore slutim kad se mašti
