Hvala ti. Hvala ti za nežnost svu. Hvala ti za ovu ljubav beskrajnu.Hvala ti za sve. Za sve zagrljaje, poljupce I reci utehe.Za sve nezaboravne momente. Uvek ću ti biti zahvalna.Za svaki I najmanji znak pažnje.Hvala ti što postojiš.Hvala ti za sve.
Nisam znala šta se to tačno samnom dešava. Uvek kada bih ga srela počela bih da crvenim i bilo bi mi mnogo vruće. Tokom razgovora sa njim uvek bih rekla nešto zbog cega bi se kasnije kajala. I ako su mi se sviđali i drugi momci, ne bi bilo isto kao sa njim. Jedini u
Čekam svitanje novog dana. Budjenje proleća.Cveća i drveća. Ptica let.Topljenje snega i dečiji smeh.Radjanje nove ljubavi i radosti. Proleće čekam te da dodješ u moj kraj.Da sa sobom doneseš toplinu.Leptire šarene, vedro nebo, sunce sjajno kao zlato.Sa velikim uzbudjenjem te očekujem.Tebe proleće, mog počasnog gosta.Dočekaću te raširenih ruku i sa osmehom na licu.
Reci mi. Da li ima u tvomsrcu mesta za mene?Vremenom ćeš shvatiti date niko ne voli kao ja. Strpljivo ću čekati dane ,kada ćemo biti zajedno.Jer u pravoj ljubavi ništanije nemoguće.
Ne plači.Nemoj biti tužan.Oteraću sive oblake,i dovesti sunce.Da te celog života greje. Ne plači.Ja ću te od bolnesamoće zaštititi. Ne plaći.Biću uvek i zauvek uz tebe.
Volim da pevam i pišem pesme.Volim da se zabavaljam.Volim da sanjam.Volim zvuke prirode.Volim zagrljaje.Volim kad mi neko kaže ”Volim te”. Volim da budem svoja.Volim da slusam muziku.Volim tople mamine kolače.Volim kada sam zaljubljena.Volim tvoj osmeh i dva oka crna. Volim svoje roditelje i sestru.Volim svog psa.Volim kada sija sunce.Volim da mirišem cveće.Volim da gledam kako
Malo je, belo je, mekano je.Sa dva oka crna.Igra se, skace, laje po celi dan.Uveseljava me.Malo je nestasan a i lojalan.Prava je dobrica, slatka ko bombonica.To je moj mili pas.Moja mala srećica.
Iskreno, nisam otišao.A nisam ni imao hrabrostida te vidim;tako te čuvam od sebe. Lepi trenuci su prošli.Sada su došli oni manje lepi;oni od kojih svako strepi.Trenuci u kojima istina povređuje.Ne zato što istina boli,već zato što nije izgovorena. Sada ti moram reći sve.Moraš da znaš da ja nisam princ iz bajke,iako si ti dobra vila.Moraš da
Mračna je noć; a dodir vašmi sada jako nedostaje.U ovoj noći mi ništa osim suzane preostaje.Nebeske kiše iz očiju sjajnihne prestaju da padaju;dok u tišini jecaj više nije stran. Samo jedan dodir sa nebaučinio bi čuda,ali zvezda večeras nema.Uz njih sam potpuno siguran;One su jedina snaga koja ne prolazi,jedina uteha koja uvek dolazi.Jedini sjaj noći
Sanjao sam te.Još uvek te sanjam;Prestao sam i da brojim. Budim se zadihan noćima,sa tobom u mislima,a mnogo je prošlo. Premda sam mrzeo to.Mrzeo sam noć u kojoj me posetiš i podsetiš da još si tu;a ipak otišla. Mislim da nikada nećešni sasvim otići.Ne jer ne želiš;ja ne želim. Ti si jedina koju sam ostavio,a koja
Nisam odavno pisao;Nisam imao o čemu ili nisam imao kome.Bio sam srećan. A onda,ponovo sam te ugledao;ponovo osetio, ponovo poljubio.Opet si se nasmejala. Zanesen dodirom tvojim,nepomično stojim;a srce da može, iskočilo bi. Sve je opet i sve je isto.Jedino smo mi potpuno drugačiji.
Ja sam ostao isti.Ne menja se kamen tek tako.Godina je malo da bi od stenenastao pesak; Ipak,dovoljno je godina davetar odnese ljubav. Posle ljubavi ostaje samo praznina;a prazninu ispuniće tišina. Čaša će razumeti;“U čašu može svašta da stane.”
