Пре него што сам умро, убили су ме, па сад морам мртав да чекам смрт. Ха-ха! Којешта! Ја сам и без убица умирући и са умирањем рађајући. Из Старог у Новог човека,  док коначно не скончам и будем бесконачан.

Zapamti kćeri moja, samo hrabri uspeju da stoje. I na leđima svojim da noseSve nedaće što im na ramena slete. Zapamti kćeri mojavreme nikoga ne čeka, sve što želiš uradi sada, ne čekaj pravi trenutakjer trenuci prolete kroz treptaj oka. Zapamti kćeri mojauvek budi sebi lepane veruj nikome ko ti kaže da nisijer svoju lepotu

pronalazim sebe u sutonu zvezda u magli obećanja i sva moja gnezda nisu sama pronalazim sebe u bojama sna nebo koje cveta kao sa dna pronalazim sebe usnula i sama kažeš ja sam dama ali nemam srama da odem bez blama i od usana eh ima dana kada je tama veća od želja a osmeh

Хоћу да будем птица макар иза решетака хоћу да будем гранчица маслине макар ме шибали ветрови хоћу да будем дечије срце макар ме проболе стреле хоћу да будем песма макар сузама исписана   нећу да ми живот боду границе удобности  

Изашао сам на паузу у службеном оделу. Помоћни радник у школи: Црно-плаво одело, трегери.  Скоро смотан дуван остављао је тежак мирис.  Био сам опуштен и помало ружан,  такав је био и дан.  Али, не марим.  Не бих марио ни оволико,  да ниси прошла,  да касније нисам помислио како сам баш због тебе приметио како изгледам. 

Počeo sam previše da mislim na tebe. Sve je drugo manje važno, Samo mučim sebe. Mnogo toga radim lažno, U tome se ne snalazim, Da samo s tobom u mislima sebe pronalazim.   Postaješ mi prijeka potreba. U jednom danu misao, Ponekad prva, a vrlo često posljednja. Pa mi sve drugo gubi smisao, Zbog tvojih

u trenu vidim sve oblike zivotai dete koje radosno pruža ruke ka menii golub koji nemilo umire i stapa se sa večnošćuu jednom trenu osećam strah eonaraspadam se na komadei ponovo sastavljambez nadea ondaipakznamda mir ne postojijer to je balans van sveg haosau koji kročiti jos uvek neću

skuti volela bih da plačem na tvojim skutima da se tresem i jecam od bola ništa ne boli kao nepromišljen udah ja sam se radjala brzo ti si me stvorila i ti ćeš me rastaviti …. volela bih da ovaj vrtlog ode tamo gde pripada u etar i nikad mi ne dozovi da posumnjam u

Hiljadu strela me udaraju u grudia pitam sezašto bi bilo drugačijebol koja traje večnost a već se gubi u sledećem dahui pitanjezašto bi bilo drugačije?osećaj bola i patnje koji traži smisaoi nalazi kroz još jedan osećaji misaozašto bi bilo drugačije?zašto bi ikada išta imalo drugačiji prizvuk  

Razmišljam o slobodi Kao da sam vekovima u njoj živela Da sam boem u starom lokalu ili femme fatale u korsetu negde na uglu a svaka žila mog postojanja kao da zna da je ovaj trenutak večnost isto kao što je bio onaj tada snaga se kotrlja kroz žile i zove da osetim taj dah

Žari ta misao sa dnaoseća se kao sutonu večnom rajujednom sam zaboravila da je telo sve što jesamumislila sam da sam neprozirni plašt beskrajnog postojanjaja imam strah za vekovea ne prepoznajem da odmahmogu proći tamo gde trebaživeti ili preživetimisao je tapitam se je li se iko pitaili svako pušta da se vitlataj trag i glaskada

izlazim na vazduhi udišem zastorkao poetasve je proždrano zracimakao da me miluje i kažeraj je blizuraj smo miudišem duboke zrake i tražim smisaonekada je lakše pitati ko smo mi?jer ko sam jakada nisam sputanakada sam sama i svojabez besabez plana? ko sam tada? ti mi nećeš dati odgovorkao zmija koja se kotrljaniz put kao da