Hteo bih da sam najveća monadaI da kroz mene sija pravdaAli ja sam samo crvKoji isisava ljudskosti krvImam sve papireZnam vaše prezireMoja su hiljadu imenaPočela je noćna smenaSamo jedan šrafPotreban mi je mali gafI biću zamenjenI u očima svetog osđen

mnogi ovih dana preuzeše ulogu doktorapostavljaju dijagnoze bez pregledamoja dijagnoza je bitna za ljudenjihovi životi ovise o konac njekažu da nisam normalnanagađaju drugi doktor kaže umorna‘od čega? ne radi ništa ‘nova dijagnoza melanholijadugo sam sama mora da mi fali nekoipak ne možeš sam živjeti kažu možda je i duševna bolests njom sam opasna po druge

umačemo hljeb dubokomasnoća se cijedi niz rukukolesterol povišenjetra masnami umačemo poštovani gledateljidobra vam večerpratite dnevnikovo su najvažnije vijesti dana danas je zabilježen novi slučaj femicidajoš jedna žena još jedno imezaboravljeno među statistikom i ciframa obrazovanje toneu školama nedostaje učiteljaa i ovih što ima su na određenoznanje je postalo privilegija društvene mreže kao alat za širenje

Još uvek te pravim od raskomadanih delova izbledele čežnje,rasute po promrzlom mračnom podu požude i neostvarenih obećanja. Bojim te najlepšim zlatnim bojama izlazećeg Sunca istrošenim temperama razbacanim po podu mojih sećanja. Neprekidno ti vrhom pokidane četkice dodajem svetlucavi sjaj na lice i potiljak uzavreo od čekanja.Drhtavim rukama,svilenim pokidanim nitima nam spajam siluete zarobljene u mračnom

Ponekad želim da nestanem. Da vetar odnese moje telo u zaborav.Da zemlja proguta moje telo. Da voda potopi moje kosti.Ponekad želimda nestanembez tragova.

ne znam je li i dalje tako prazno     prvo slovo   govor jedan / možda je sve bila laž     naterala sam se dobro sam se naterala da okupim par ljudi oko sebe govorim šta imam da govorim mada hipoteze koje se iznose nisu ništa do prazna okrugla flaša bez dna kada

ProlazniciPitam sam sebe, promrzao od misliKako je u nečijoj topliniGledam u ta popaljena svjetla, sve te svijetle dušeI pitam se, da li se prisjeteDa li obrate trenutak svoje slobodne pažnje na toKako je prolaznikuI zašto mu je takoOdakle mu voljaDa još prati nečije tople korakeDa se nada da će ih dočekatiNegdje iza uglaIzaći iz tišineUmoran,

Dogovor s Bogom. Dogovoriti ću se s njim Bar ću da pokušam, da te ne odvaja Da te drži na trenutnoj fazi i da ovo nikad ne završi Jer boli do pobude ljepote Boli onoliko, koliko samo on zna Pa ću da ga pitam, da me nikad ne oslobodi toga jer Zbog tvojih zavoja, Svaki

Ona izvlači iz sećanjaružne trenutke svojih godinaprovedenih uz manipulatorasvih teorema i sunčevih sistema. Raznih tema, svakojakihnajviše lažovskih pričanikada ne dosanjanih snovaslepljenih trepavica od suza. Usnulih dečijih glavicauspavanih od brigeza svađu iz susedne sobe. Sada shvata sve veštine takvoga mozgaglupu naivnost koja je padalana iste fore pravdajući se da belo je crnoda dan je mrak. Još

Nećete verovati al’ ima i toga da tužan čovek u radost pređe rešava moj unuk, majstor je pravi okrene se natraške i dubi na glavi i tuga pređe u smajli pravi Pepa prase i svi likovi srećni budu kroz pogled taj. Kad mamu ljuti dubi na glavi. Majka se smeje, vragu mali sretna sam samo

Ljubav, reč u koju staje milion različitih emocija, od radosti onih uzvraćenih do gorčine suza i neprospavanih noći zbog onih neuzvraćenih. Danas, ona je potcenjena i niko ne shvata njenu pravu vrednost. Većina ljudi se zadovoljava nekim prizemnim stvarima a kad im partner dosadi samo ga zamene ili (još bolje) prevare. Ako ovo čitaš, do

Oči u oči. – Zašto se uništavaš?   Posmatra šake. – Beži! – Beži ti!   Gleda ga iskosa. – Nema beganje. -Nema…