Kako je divno Kad ti i tvoj tata imate lepo detinjstvo I to u isto vreme Pa ti on bude najbolji drug Pa možeš da ga pitaš Je l se sećaš ono Kad smo ti i ja bili mali Pa igramo slovo po slovo Pa smo zajedno učili da pišemo i čitamo Ja po prvi […]
Po prvi put video je kako izgleda njegov grad u trenutku kada ga obgrli tama, a hladan vetar je jedino što dopire do tela i zavlači se, čini se, do kostiju. Koračao je poznaitm ulicama. Uprkos tome, sve mu je izgledalo nepoznato i novo. Po ko zna koji put pogledao je svog saputnika. Pogledao ga
У мом срцу већ је пролеће. Јер започињем живот нов. Окрећем странице среће и тебе бришем. Сада ћу због нечег другог да се смешим. Ово је само почетак моје приче у којој нема места за тебе. Већ само за радносне тренутке. Цвета магнолија у мом срцу у којем је већ стигло пролеће.
Драги мама и тата, сада је тачно годину дана од како живим у Италији. Јако ми је лепо овде. Купила сам кућу од старе госпође Грете Алберти. Госпођа Грети има дугу седу косу, плаве очи, нежну боју гласа, бледу кожу, жуте зубе. Она је љубазна, нежна и паметна особа.
Zaboravljaš datume, imena, događaje. Brojeve telefona, ma nikad se nisi ni trudio da ih zapamtiš. Uzaludan je to posao. Zaboravljaš melodiju svoje omiljene pesme, nazive ulica i njihove brojeve sakrivene iza nespretnog oluka. Zaboravljaš boju glasa onih koje više nema. Zaboravljaš pojedina lica ljudi koje često ne srećeš. A dešava se, da ti se najednom
1. poglavlje Sve da je iz oka ispalo… Ostalo je samo još jedno pitanje koje drma čovečanstvo; Jesu li muškarci i žene prijatelji? Prošao je pored mene. Gledali smo se direktno u oči. Ja sam grizla pomalo usnu, pomalo hemijsku… Nervoza me je obuzimala kad god bih razmišljala o njemu… O svemu ovome. Kažiprstom sam
Још као мала волелеа сам приче о принцезама. Посебно оне где се принцеза на балу заљуби у лепог принца. Мислила је Кети док се шетала близу старог замака. Изгледао је прелепо обасјан месечином.
Krenuti u hitri beg Glavom bez obzira Ako bi to učinio begunac raspisali bi raskošnu poternicu Raspalili reflektore na voštanim stubovima I ukopali pete u zemlju Plakatirali ime i prezime i datumirali svršetak Iznenada bi se usta pokrivila kao iznemoglo bagrenje pod naporom suša I nevernici počeli da veruju Skliznula bi bar jedna sitna kap
Тако нежан си. Тако посебан си. Као за мене створен си. Погледај ме мило моје, желим да видим очи твоје. Очи плаве, ох,те очи плаве. Волим те плаве очи,које сјаје као свици у ноћи. Ох, те плаве очи, које сањам ја сваке ноћи. Очи плаве као небо. Сваки поглед твој је мио. Поглед
Трепери на небу мала звезда. Трепери сама у ноћи. Њен сјај као да нико не примећује. Као да не сија довољно. Па ваљда зато неће нико да јој приђе. Мала звезда, све слабије трепери. Док се у мрачном велу ноћи повлачи. Само се пита да ли ће трептрај њеног светла ико приметити.
Nosim tvoje praznine u notnom sistemu straha. Po njima dani dobijaju ime. Ti si onaj iz stvarnosti koja drugima ništa ne znači. Baš ništa. Kroz krvoprolivena srca, tugujem ljude i njihove linije koje na sebi oživljavaju note. A ti si opet onaj koji uzdiže pepeo iz svake ukaljane čestice smrti. Kao leptir kroz umorno nebo.
Najveći je medved u zgradi. Radi kao sanjalica i ne zarađuje loše. Hobi mu je gledanje kroz naočare za slepe. Izlazi rano uveče. Kući se vraća auto-stopom i malim liftom, a spava sa plišanim kurjacima. Mesečinu ne gasi cele noći. Svakog jutra kasni sekund više. Duša mu oteža kada se kumulonimbusi
