“Ljubav je velika zabluda, a obećanja izgovorena bez namere da se i ispune, su samo obećanja ostavljena negde u vazduhu ili zaboravljena.” Zar muškarci zaista ne razmišljaju o težini svojih reči i njihovim posledicama pre nego što ih izgovore? O tome je razmišljala i ona
1. priča Ova priča počinje kao i svaka druga. Sede četiri druga, sad druga, teška reč za današnje vreme, ali hajde da kažemo četiri poznanika. Koji bi dali sve jedan za drugog, ali isto tako neće propustiti priliku da ogovaraju drugi jednoga, obično ovom trećem. Ali da oni, oni su najbolji prijatelji. Ovo je priča
Зелено је лишће боја њене косе, оживи земљу кораком ноге босе, нежно у трави по јутарњој роси, оставља отисак радости са собом што носи. Ветром се радост пољима разноси, ко мирис опојног цвета чула заноси, трагом Сунца спокој у груди усели, с југа кад се врати ближе к срцу пресели и моје усамљено срце њен
Mačka leži kraj puta.Pre toga je ležala na putu.A nekad je bila na drvetu.Virila je iz žbuna.Vilenila mračnim tavanima.Kotrljala nevidljive orahe. Mačka leži kraj puta.Tri noge su joj opružene.Jedna je blago savijena.Izgleda kao da spava. Njeno krzno je još uvek meko.Vetar povija blistave dlake.Ne mogu odvojiti oko od nje.Od njene nepomičnosti.Od tuge koju širi samoća
Dijagnoza kao etiketa, jer upravo takav je osjećaj dobiti je. Odjednom je određujuća veličina zapisana na etiketi, a malo ko se zapita da li je u pitanju kineski konfekcijski broj ili pak utješna US brojka. Obično je tu i nerazumljiva slikovna uputa o načinu održavanja. Iz ugla počasnog nosioca dijagnoze to su nejasne i okvirne
Kao mastilo i krv 27. decembar 1994. Telo još uvek nije pronađeno, a porodično imanje na Košutnjaku je preko noći postalo mesto zločina. Kuću sada ispunjava miris krvi, a njena unutrašnjost odaje tragove borbe. Sara je bila dobra žena. Nije zaslužila takvu smrt.Moj brat Marko – Sarin muž je bio jedini osumnjičen, ali je zbog
Još te često vidim u najlepšem komadiću neba. Tačno, sa leve strane sunca baš kao što jesi na toj strani srca. Još te često vidim u kapljici vode i osetim u dašku vetra. Osetim da si ponovo tu I da mogu još jednom biti kompletna. Biti srećna svakim atomom svog bića. Volela bih kad bi
1. poglavlje Prelazim prstom preko umornog čela, izdahnuvši nad pogledom puta natopljenog čistim, svetlucavim snegom. Osećam toplinu u svojoj sobi, ali najednom prestaje. Oštrina hladnoće koju donosi zima, iznenađujuće je jača. Već nedelju dana kad god zaronim u san, sanjam belu postelju. U zamračenoj sobi, u sredini, nalazio bi se krevet, a u njemu nečije
Mila moja, Sreli se još nismo. Bar ne u ovom vremenu. Bar ne u ovom svemiru. Bar ne u ovoj našoj galaksiji što se zove Mlečni put. Možda smo se sreli U onim divnim snovima. U nekim paralelnim Svetovima. U nekom drugom Svemiru. Možda si protrčala pored mene dok ti se kosa presijavala na suncu.
Недостају искрене речи срећи, њој која ме сасвим усрећи, јединој којој истину не могу рећи. Речи могу но срце не да порећи, на глас с којом правом речју љубав изрећи. У нама страх чему ко гром тутњи, олуја киша замишљено оставља у слутњи, истину да говори гласно у нашој ћутњи. Бојимо се шта и како
1. Posmatram more, Talasi se vijore Razmišljam o tebi I da li ti o meni. Vetar je kao svila Na koži je mila U daljini, senka se izvija Ptica je svoja krila izvila. Misli moje vraćaju se na tebe Moje srce me grebe Jer ne mogu bez tebe. Nad zvezdama pod mojim
