2. poglavlje Upoznavanje sa čoporom vukova Alfa ženka čopora, Rena, bila je majka Dite, vučice koju smo spasli od pume.Alfa je namirisala pumu na svima nama. – Svi mirišete na pumu. Čak i ovo malo čudo miriše na pumu. Kako vas puma nije pobila? – – Ja nisam malo čudo… – cvilela je Bubu. Gurnuo […]
Jesu li to kola? Ili je ivica drvenog stola U savršenoj proporciji sa knjigama koje drži Ne! To je sunce, večna vatra koja bez mere prži A možda, možda je oko višeg bića? Da, mora biti! Sipaj nam čašu psihoaktivnog pića Ne, dragi moji, to je samo jedan čovek Pomalo prek Ali zato veran sebi
Jednom davno negdje između bosanskih brda i dolina… u kafani su se sreli Vojo, Avdo, Đuro, Aleksandar i Hamdija. Zagrijali su se oko tople peći, a gostioničar im je donosio rakiju i mezu. Dovoljno da im se jezici razvežu i oslobode ih da izgovore smjele i neobične ideje. Sjedili su do kasno u noć i
Kuvam kafu za dvoje navika je teža od čežnje u talogu crtam nekakve skice Više ne razgovaram o sebi o tebi pustio sam da se ohladi i sebe i kafu Nema smisla ni jednom ni drugom da lažem da smo blizu
Znam da te boli kad čujes- nikada neće biti bolje. Pokušavaš da se ne otruješ, ne spuštaš glavu dole. Znam da te boli kad gledaš jedno uplašeno dete. Zbog njega ne smeš da se predaš. i on je biće sa ove planete. Znam da te boli suza svake majke koja se za decu
Hvala ti. Hvala ti za nežnost svu. Hvala ti za ovu ljubav beskrajnu.Hvala ti za sve. Za sve zagrljaje, poljupce I reci utehe.Za sve nezaboravne momente. Uvek ću ti biti zahvalna.Za svaki I najmanji znak pažnje.Hvala ti što postojiš.Hvala ti za sve.
Ja sam ostao isti.Ne menja se kamen tek tako.Godina je malo da bi od stenenastao pesak; Ipak,dovoljno je godina davetar odnese ljubav. Posle ljubavi ostaje samo praznina;a prazninu ispuniće tišina. Čaša će razumeti;“U čašu može svašta da stane.”
Veruj u mene . Bićeš ponosan. Uspeću . Nećeš moći da veruješ svojim očima. Usledediće nesanica noćima. Nemoj da pokušavaš da me promeniš. Ja sam ja. Posebna. Zar ne vidiš? Želim da budem srećna . Tražim li previše? Nešto nemoguće . Hej , ko je rekao da se snovi ne ostvaruju? Iskoristiću svoju maštu. Imam
Kroz maglovite noći puste i tmurne, ja sanjam tvoj lik. Senke mi stvaraju ledeni vetrovi, a tugu bele pahulje koje brišu sve tvoje tragove. Magla upija svaki delić moga bića, guta ga i proždire, nestaje. Labudovi pognute glave sanjaju u sumrak, i treptajima priželjkuju novi dan. A ja želim da taj
Bližila se slava Sveti Nikola, i Hana se radovala što su joj roditelji dopustili da slavu i novogodišnje praznike provede u vojvođanskom selu. Požurila je da se spakuje, ponevši sa sobom svoje klizaljke. Bez njih nije na zimovanje. A kod bake će joj biti prijatno. Imaju oni na selo i klizalište. A Hana je uživala
Трепери на небу мала звезда. Трепери сама у ноћи. Њен сјај као да нико не примећује. Као да не сија довољно. Па ваљда зато неће нико да јој приђе. Мала звезда,све слабије трепери. Док се у мрачном велу ноћи повлачи. Само се пита да ли ће трептрај њеног светла ико приметити.
Neću odustati dok ne ostavim svoje snove. Ako padnem , ponovo ću ustati . Čak i da kosti poču pucati, stisnuću zube i boriti se . Glasno režim a od opasnosti ne bežim . Ne brinite , jaka sam. Ne tretiraj me kao princezu već kao ratnika. Za borbu ću iskoristi i posledni atom snage.
