Довољно је само да зажмуриш. Тада ти се отварају врата до најневероватнијих светова. Где звезде падају као киша. Плешеш са вилама,певаш са сиренема. Летиш са змајевима,одмераваш снаге са дивовима. Можеш да будеш шта год пожелиш. Краљ тиранин или чаробњак мудрац. Приповедач из хиљаду и једне ноћи или продавац крофни. Довољно је само да […]
Osam časova izjutra otkucao je sat na zidu, kada sam ušao u stan svog dobrog prijatelja. Nisam ga video, niti čuo nešto o njemu ili od njega poslednjih sedam dana, pa sam odlučio da ga posetim pre nego što počne svoj radni dan. Obojica smo po zanimanju programeri, što nam samo po sebi omogućava da
Kad me ne bude zagrli sve tužne ljude, pokloni im cveće i jedno Sunce, da ih greje. Ne daj, da im srce promrzne ne daj da duše zalutaju, ne, one, koje žive za ljubav jer veruj, te se najlakše izgube. Ne umeju one u ovom svetu da lete, žele , ali ne znaju kako. U
Volim te ljubavi, to reći nije dovoljno, jer osećanja su kao reka, beskrajna i duboka. Ti si u mom srcu duboko usađeno more ljubavi, I dok ne budeš pored mene, bićeš moje večno nedostajanje. Nedostaješ mi kao pesma bez stiha, tvoj osmeh u mom srcu živi kao večna melodija. Udaljeni, ali srce nam je
Немој да пијеш из тог пехара пуног отрова. Немој да слушаш крике невиних. Не шаљи им вољене код Бога. Велики је то грех. Нема потребе за мржњом. Нико од ње није имао користи. Немаш право да судиш другима,да глумиш Бога. Зато немој,молим те,немој да пијеш из тог пехара пуног отрова. Живот је дат
Kad dođeš do zida na kraju puta, I stazu iza tebe proguta tama, I ne očekuješ ništa od sveta, Sveta u kome više ničeg i nema. Kad život zaspi i iščezne sva svetlost, Ostane samo praznina večne noći, Tada pred licem smrti pokaži hrabrost, I veruj u ono što ne može doći. Reci
Evo reke i mosta preko nje. Evo nas opet kao nekada, Izgovaram reči, Koje nisam izgovorio, I čujem odgovor, Koji nisam čuo. Plačem za mrtvacem, Kog sahranih ovde, Jer život je kratak, Ma koliko dugo traje, I čovek je kukavica, Koliko god da je hrabar. Eno nas ponovo, Pratimo reku u tamnu noć.
Kao Sidarta pod smokvinom granom, Tražeći ništa koje objašnjava sve, U tami izgubiti sebe i svet, Sahraniti sve misli, dobre i zle. Kao Aleksandar marširati dalje, I ostavljati krvave tragove. Kao krstaši daleko od svog doma, Osvajati utvrđene gradove, Ne znajući gde je kraj. Kao Mojsije na Božijoj gori, Pred grmom koji gori a ne
Динг,динг,донг чују се звона. Тап,тап,тап пада снег. Хи,хи,хи смеју се деца јер долази Божић. Сијају,сијају украси на јелци зеленој. Миришу,миришу,топли колачи са циметом. Чаролија не престаје. Магија не нестаје. Јер у овој ноћи,долази Божић.
Шта видиш кад погледаш у моје очи. Можда сузе. Не,нећу плакати због тебе. Нећу у инат. Од сада ће у мојим очима да буде ватра. Одлучност. За борбу кроз живот. У мојим очима неће бити туге за тобом. Било је туге. Превише туге. Али ми је она досадила. Сада ће на њеном месту да
Небо се чисти. Прозор чека перача. Свраке црне, не виде им се флеке. Распарчана светлост толико нам значи. Више него кеш, више него пластика, више него крипто. Ко ту себе самог вара? Варалица лица губи. Стилска крила, сан о лету, посебан осећај као тема за подкаст расправу. Руке дижемо високо. Не предајемо се,
Prolog Pogledom sam pratio riđokosu kosom do zadnjice, koja je hodala moćnim i sigurnim koracima do šanka. Zamahnula je rukom i ispravila kosu koja itekako privlači mnogo pažnje. Nosi kratku haljinu koja grli njene kukove i otkriva golu kožu ramena i vrata kojo itekako imam želju kušati. Nagađam da ispod ove tanke crne svile nema
