Moje odsustvo me pogađa Jer moj um opet nešto nagađaDa se nešto strašno događaČelik opet prolazi kroz moja leđaNovi gubitak sebe je siguranA stari ja je ponovo tu, tužanJer je izgubio epitet dostojanI moje srce opet sanja izgubljeno vremeJer su se otopile sve one lepe kremeNiko u mojoj unutrašnjoj drami nije moralanProtagonista je izgubljenPrinc za […]
Izgubljena ljubav Prošli smo mnogo kroz suze i smeh, sada su tuga i bol naš jedini greh. Gledam te oči, nekad bile su sjajne, sada su tamne i pune tajne. Smešiš mi se lažno, a duša ti plače, kao da skrivaš tajne, bolne i teške, zašto
Čuvajte se ljubavi, jer je ponekad zla, pazite se njenih čari, jer ponekad sve uzme, a malo sreće da. Čuvajte se ljubavi, jer je nekad silna i važna, a ponekad bude bolna, kad trebala je biti snažna. Čuvajte se ljubavi, i kada je nema, jer ponekad iz peska iskoči, pazite se, jer se nekad krije,
voleo bih da zavirim u tvoju devojačku sobu dok uvijaš kosu stavljaš svetloplavu senku na kapke očiju kao u srne a cela soba dva sa tri miriše na ’red jeans’ voleo bih da sam stranica tvog dnevnika da na belom papiru mastilom napišeš svaku svoju bol da je proživimo zajedno voleo bih da sam pramen
Večeras je jedna od onih noći kada je srce stjerano u najuži i najtamniji kutak tijela, i ove moje sobe u kojoj sam potisnuta ja i sve moje teške emocije. Večeras je ona noć kada duša jeca, očajnički traži pomoć i izlaz iz ovog nevremena kojeg stvaraš. Večeras je noć bez zvijezda i
Ležem u krevet u odeći koju sam nosila u grad. Ne proveravam da li sam u kofer spakovala punjač. Ne proračunavam da li će mi jedno pakovanje uložaka biti dovoljno za celo letovanje. Naslanjam slanu kosu na jastuk. Opuštena sam. Ili sam možda tužna. Tužna toliko da mi više nije bitno da li ću prljavštinu
Previše je nesna u ovoj sobi pa sam otišla na balkon gledati se s nebom, dovikivati se s letom galebova i milovati se s povjetarcem. I, odjednom, samoća se prestrašila. Ne mogu spavati kad popijem pivo. Budim se, razmišljam i nazadujem. Trebala bih početi tražiti sreću drugdje. Kad sam na ovom balkonu, ona
Najlepši je prvi ulazak u more. Prvi u godini, a onda i svaki prvi u danu, pa onda onaj svaki prvi dodir tela sa talasima dok se probijaš kroz hladnoću plićaka. Plivam i smejem se. Svaki put kada uronim u tu vodu osećam da sam pobedila jedan delić straha, da mu barem malo prkosim. Zato
soba mu je mirisala na voćni jogurt i na cigarete a on se potpuno stapao s njim on koji leži ns krevetu starom i otrcanom čije skripanje stvara zujanje u ušima ali on čini pogled esteticnim izgleda kao slika dorijana greja njegovo karakteristicno crno odelo par broja vece koje se razliva po krevetu je isto
Ne postoji ništa drugo osim detinjstva i smrti Nema ničega između Neko je to jednom rekao Zamislila sam se duboko prsima opipavajući te reči Detinjstvo i smrt Detinjstvo i smrt Detinjstvo detinjstvo detinjstvo Smrt smrt smrt Ponavljala sam ove reči dok i one nisu izgubile smisao Ali onda se i smisao koji nose gubi u
Eva Reding je otvorila oči. Oštri miris brendija povratio joj je svest. Ugledala je dva muškarca. Jedan od njih joj je do tog trenutka držao flašu ispod nosa, a drugi ju je gledao s iščekivanjem, mrmljajući nešto tiho sam sebi. Njega je prepoznala. Uspela je da blago nagne glavu u stranu i primeti da leži
Koža se ove godine nije usaglasila sa vetrom Zalazili su u uglove pod lupom svetlosnom lupom pravili gnezda rađali oblake igrali folklornim ritmom a nisu smeli da igraju i vrteli se u krug u krug sve dok se ova nije rascvetala i pukla kao sunce u 4:57 kada počelo je alegro kada počelo je da
