Не тражи од мене да спашавам свет, Одавно нисам њега део; Уместо тога поклонићу ти плави цвет, Лептир је на њему живео дан цео.   Од јутра до мрака, мирисао је те чари, Живео радости овоземаљског живота. За њега су те латице биле све за чиме мари, Као што су за мене зенице твога ока. […]

Danas te ljubim jer moram, znaš? Sutra nikom nije obećano. Jedan stih o tebi drhti baš ,  Zlatnim sjajem je nebo ispisano.   Ako je reka duša nekog grada, Onda ću biti Pariz, a ti moja Sena. Jezgro si svega čemu se jedno biće nada, Danas te zato posebno ljubim, oprosti ako me sutra nema.

Одлазиш, Сузе заслањују моје море. По мом лицу мрште се многе боре, Утапам голему тугу, Чекаћу те птицо да се вратиш југу.   Одлазиш, Мени преостаје чекати на киши, Где си? Када си стигао? У писму ми пиши.   Отишао си И знам ја како је бити сама, Самоћу сам удомила, Пред растанком се сломила.

Skaradnost mi je bojila godine, skarodnosti moje domovine. Ulepšavala trenutke samoće, ispunjavala sobe kad je bilo važno. Skarodnosti moja postalo je nevažno. Daleko si od mene i nije mi te žao, ostavila si svoje ožiljke i izdržao golgotu, a još uvek nisam pao.Sad me ona drži za ruku i obećava mirnu luku, sada me ona

Ako ikad poželiš da te neko voli onako kako sunce voli jutro, da ti čuva snove kao tajnu što se šapuće tiho. Zapitaj se, imaš li hrabrosti za tu ljubav? Šta bih ti bio ja? Da li bih ti bio sve?   Ako ikad, u trenucima noćne tišine, poželiš da jastuk pored tvog nije hladan,

  Синоћ у мисли дошао је необичан сан. Сасвим био је исти, Као и други, претходни, исти дан.   Ноћ била је другачија од свих ноћи, Лежао сам у немоћи и викао ко ће помоћи? Ко ће моћи доћи?   Синоћ сан био је жив, од живота живљи, И живљи од смрти. Уочи ноћи дан

Ležim u krevetu u apartmanu 44 i čekam je da se vrati iz rata. Sigurno je umorna. Spremiću joj kafu i sveže isceđen limun u ovom jeftinom hotelu. Jebi ga, nisam mogao da priuštim kalifornijske zalaske. Nadam se da će joj se ovi moji svideti. Naručio sam ih samo za nju. Čekam je. 4:32. Zašto

Волео сам те, Постала је љубав Од живота тежа. Волео сам те, Наша љубав бачена низ реку, Због које по лицу сузе теку. Волео сам те, Отишли смо другима у загрљаје. Све смо другима дали, Све што међусобно једно другом, Нисмо знали дати. Волео сам те, Како то још срце да воли? У самоћи која

За тебе с љубављу, Љубав је сила И том се привлачењу не можемо одупрети, За тебе с љубављу, Горућој ватри која се не гаси, За тебе с љубављу, С ватром се умемо опећи, За тебе с љубављу, Љубав је рана, Рани ожиљак И ожиљку мелем. За тебе с љубављу, Чини се да је волети лако.