Она полако хода. Где њена стопа крочи Ниче цвеће, Ничу споменици И славолуци. Замахне руком И створи се море, Израсту пиргови И цркве. Одсеца прамен косе. Где падне ничу чемпреси Из српскога Хиландара, Ниче здање Од српскога цемента, Настањују се гробови Српских војника. То она дарује Србима пријатељима Део свога града, Да вечно остане Србима […]
Pre dvadeset godina on nije imao hrabrosti, ona nije imala pameti. Ali njemu se tada činilo da ona ima sve. Odličan izgled, još bolje odglumljenu sigurnost, uvek vedra i nasmejana i to je jednom dvadesetogodišnjaku bez trunke samopouzdanja bilo dovoljno da svaki put kada je vidi, pomisli da ona dolazi direktno iz raja. Sada, kada
“Pa ja sam uvek tu”… Odzvanjale su joj reči u ušima nakon što se probudila.Još uvek nije,i nikada neće,prihvatiti preseljenje oca u neke bolje svetove.Iako tada mlada devojčica,devojčurak,u najluđim godinama snove je prekinuo prerani odlazak njenog oca. Dugo sam ostala budna te noći nakon što mi je kćerka poslala poruku da je prethodne sanjala njenog
Dino je jutros ustao rano iz kreveta. Celu noć je sanjao kako ga na krilima nosi divovska ptica dok mu sa zemlje mašu mama Dušica, tata Dule i brat Lino, a još neizlegla sestra Dinalina radoznalo gleda kroz ljusku svog jajeta. Čim se probudio otišao je do kreveta njegovog mlađeg brata Lina i počeo da
Poštovana Molim Vas zadenite ovaj umorni uzdah za šešir kao skromni znak pažnje Samo tiho Putnici osluškuju pomislite na sve usnule sanjare Možda Vas sanjaju? Ne zbog suza Već poslednje kapi tihog okeana Koja severnjači ukazuje put. Imajte obzira I ja sam svu noć mesečario zbog Vas Zato, izvolite buket maslačaka neprespavanih noći dugo Vas
Kada je moderno doba u pitanju deca često žele nešto novo što je izašlo na tržište ili su videli na reklami. U krajnjem slučaju u marketu dok ste išli u nabavku. Kako mi to možemo promeniti? Kako je do toga zapravo došlo? Moramo shvatiti da kao roditelj trebamo prihvatiti krivicu. Možda dete previše bira hranu
Iz njenih očiju bezobrazno blistavi sjaj, duša joj puna tajni, bila je srcu raj. Durila se kao oluja, nepredvidiva u svojoj igri, ljubavnu pesmu pišem samo njoj. Ravnodušnost u njenom osmehu, sposobna da voli i mrzi, naučila me da ljubav nije igra, već sudbonosni ples. U srcu ima jedno mesto, koje pripada samo njoj mojoj
Bližila se slava Sveti Nikola, i Hana se radovala što su joj roditelji dopustili da slavu i novogodišnje praznike provede u vojvođanskom selu. Požurila je da se spakuje, ponevši sa sobom svoje klizaljke. Bez njih nije na zimovanje. A kod bake će joj biti prijatno. Imaju oni na selo i klizalište. A Hana je uživala
Naša ljubav je priča ispisana na stranicama vremena, sa svakim otkucajem srca, priča se širi beskrajno i nežno. neka vetar nosi ove stihove daleko, tamo ljubav budi snove, u srcima toplim i svetlim. I dok zvezde plešu na nebu, neka pesma ljubavi svira, ti i ja, melodija večnosti, pomisao na tebe meni ne da mira.
Čuješ li taj plavi raj kako te doziva. Njegov mir koji pluta. Pričam ti o ostrvu koje veoma često nazivaju „Ostrvo bogova“. Da li želiš da ti otkrijem njegove tajne i kažem ti gde se nalazi? Hajde! Spremi se za putovanje. Jer danas ćemo putovati slovima na sam obod Indijskog okeana u jugistočnoj Aziji jer
1. poglavlje 1. On je visok i još uvek ima crnu kosu Malo je pogrbljen i niko ne zna kako se zove Dok je bio mlađi verovao je da je lep i zgodan i lutao je gradom tragajući za tim nečim mekim ženskim što mu je nedostajalo Uzalud, naravno Nijedna ptica mu nije sletela na
Ne da se pesma u pripitomljenje Ni dva puta u isti gaz Ili presahne Ili preplavi ti je juriš pod kamenčugom Ona u dumelj gnezdo splete Ni tudja neće u dlanove Da je preturis u svoj džep Uplaši se i uzleti Vrag bi ga znao Šta se to po hartiji premeće I pesnikom gospodaruje.
