Kako sam zavela Rusa

9. poglavlje

Maksim

Na vratima sobe zaustavim se. Oči mi se na tren sklope, pa ih otvorim širom. Pogled mi se odmah zakuca za masivni drveni prag, hladan i tvrd kao jebeni kamen. Ispred mene stoji Irena, u toj prokletoj haljini koja nema ni gram nežnosti. Nije ni snežna pahulja, ni krhka lutka koju treba čuvati. Nema u njoj ničeg mekog. Ne. Ona je kazna. Hladna. Distancirana. Žena koja drži distancu kao oklop, kao da joj je svaki dodir dužnost, a ne želja. U toj haljini ona je greh koji ne možeš da opereš. Sam sam sav zategnut, kao da mi je cela krv isparila i ostala samo vatra. Kita mi lupa u pantalonama, kao da pokušava da probije svaku barijeru. Koža mi gori od želje, stomak mi se steže do bola. Gledam je i u glavi mi samo vrištaju slike, kako joj cepam to jebeno parče tkanine, kako mi prsti klize niz njena leđa. Jedva se držim da joj ne pocepam haljinu i jednim pokretom celu ispunim ispred vrata sobe. Da joj stisnem vrat, da je okrenem naglo i naslonim na zid, da joj nateram da mi kaže da je ceo dan čekala da ostanemo sami. Ali Irena ne želi da ostane sama, ne u mojoj blizini, a suprotno tome, izaziva me u toj jebenoj uskoj haljini, koju želim da pocepam šakama, zubima, bez pardona.

Irena nije nevina mlada. Nema tu ni trunke nevinosti, ni stida, ni nežnosti kakve bi neko možda očekivao. Nema glupe potčinjenosti, ni mekane žene koja se povija pod voljom muškarca. Ne. Sve u vezi s njom je hladno, precizno i proračunato i baš zbog toga jebeno uzbudljivo. Stoji tu, kao led, gleda me ispod trepavica, kao da ne traži ništa, ali zna da bi dobila sve. I zna da ne smem. Zna da ne mogu da je imam kad poželim. Mi nismo ljubavnici, mi smo dogovor. Brak iz koristi, papir, hladna kalkulacija. Irena želi dete. Samo to. Seks joj treba onda kad kalendar kaže da treba. Samo zato. Meni se kita već satima diže samo od pomisli da ću joj, makar tih nekoliko puta, moći ući u tu malu, usku, napetu pičkicu. Da utonem u nju, jer mi već pripada, iako to nikad neće priznati. Glavić mi pulsira dok je gledam  ne zato što je nežna, nego zato što je hladna, nedodirljiva. Najpoželjnija jebena stvar koju sam ikada video. Niko mi nije kriv što mi se kita diže na samu pomisao na nju, a glavić slini kao da me već zove da je zgrabim i pocepam. Hladna je, hladnija od zime, možda hladnija i od mene. A to hladno biće sada je moja žena. Neću je unositi preko praga kao neku krhku princezu iz bajke. Ispoštovaću običaj da je prenesem preko praga, ali ne pitam je ni za šta. Zgrabim je i podignem uprkos njenom pogledu koji jasno pokazuje da ne želi da bude podignuta. Ukočena je, hladna, ali ne pruža otpor koji bi me zaustavio. Dok ulazim s njom preko praga, ništa u meni nije mirno. Kita mi pulsira kao da će eksplodirati. Ruke su mi napete, vilica stegnuta, svaki deo mene viče. Svaki deo mene traži da je poseduje, iako ona ne želi da bude moja.

Spustim je na noge, ali ne dam joj da napravi ni korak unazad. Telo joj klizi niz moje. Povučem je naglo za deo haljine, grubim, sigurnim pokretom, privučem je nazad uz sebe tako da joj zadnjica nalegne tačno na mene, tvrdog, nabrelog, spremnog da pocepa sve što stoji između mene i nje. Nagnem se ka njoj, zaronim nos u pregib njenog vrata. Udahnem duboko. Njen miris mi raspali sve instinkte. Čist je, hladan, svež kao grom iz vedra neba. I upravo to me izluđuje. Šakom je stegnem za stomak, obuhvatim je kao da pokušavam da je zadržim u tom trenutku zauvek. Moja ruka čvrsta, njeno telo kruto. A onda njena ruka se spušta na moju. Ne da me dotakne. Ne da mi uzvrati. Već da me skloni. Lagano. Odmereno. Gurka moju ruku nazad, ne silovito, ne uvređeno, već odlučno. Ne puštam je. Jebote, ne želim da je pustim. Prsti su mi zabijeni u nju kao da će mi je neko oteti, kao da moram da je držim da ne bi isparila. Grčim se. U stomaku mi se sve steže. Kita mi je tvrda do bola, nabrekla, spremna da je razvali. Da uđe u nju silovito, bez pitanja, da je natera da zaboravi sve svoje pravila i rasporede. Da joj razvučem pičku na svoj kurac i ostanem tamo. Duboko. Do kraja. Da me njena tesna pičkica stisne kao kazna, kao uteha, kao oslobođenje. Ne pomeram se. Ne dišem. Samo stojim iza nje, stegnut, kao predator. A ona se ne migolji. Ne pokušava da pobegne. Samo izdiše kroz nos, polako, ali telo joj treperi. I onda… iznenada, stegne moju ruku.

„Maksime… umorna sam, “ izgovori tiho, ali jasno. Zatvorim oči, čeljust mi puca od napetosti. Ruka mi i dalje leži na njenom stomaku.

„Irena,“promuklo izustim, glava mi zaronjena u pregib njenog vrata, u njen miris koji me raznosi. Ruka mi je stegnuta preko njenog stomaka, a kurac mi nabijen uz njenu zadnjicu  tvrd, napet, spreman da je pocepa. Ona pokuša da me skloni, nežno, ali ja je ne puštam. Ne jebeno sada. Ne kad mi celo telo vrišti da utonem u nju.

Ne puštam je. Jebote, ne mogu da je pustim. Želim da je srušim na krevet, da joj podignem nogu i zabijem se tako duboko da zaboravi kako se zove. U načinu na koji joj telo postaje tvrđe pod mojim dlanovima, osetim da joj moja blizina više nije prijatna. Popustim stisak. To joj daje dovoljno prostora da se okrene ka meni. Sporo.

„Smem da te odbijem, zar ne?“ pita. Glas joj je tih, ali ne slab. Samo umoran. Iscrpljen.

Klimnem.

„Dobro“, kaže ona. I još jednom uzdahne, duboko. „Pošto sam jako umorna. Od svega.“

Ne kažem joj ništa. Skinem sako. Pa prsluk. Kurac mi je tvrd kao kamen i boli, ali ona me gleda kao da sam pretnja. Kao da sam jebeni problem. Kao da sam nepozvan gost u njenom krevetu. U njenom telu. Okrenem se i krenem prema kupatilu. Svaki korak mi jebe živce. Koža mi gori. Pustim tuš do kraja. Hladno. Ledeno. Voda mi udara o potiljak, niz leđa, ali kurac mi i dalje stoji. Ne popušta. I sada mi ostaje samo levica.

Stegnem ga bez osećaja. Bez milosti. Samo sirovo. Mokar sam, napet, napaljen do granice besa. Drkam besno, brzo, bez razmišljanja. U glavi njeno telo. Te sise. Taj stomak. Ta jebena guzica koju sam hteo da zgrabim obema šakama i raširim je. Da je nateram da me oseti dok ne zaboravi kako se zove. Zagrcnem se besom dok svršavam. Zubi mi stisnuti, skoro krvarim iznutra. Svršim u šaku, o zid, o vodu. Nema razlike. Sve je prokleta praznina. Obrišem se, navučem bokserice.

Vraćam se u sobu. Ona već leži. Pokrivena do grla. Leđa mi okrenuta. Žmuri.Ne spava. Znam da ne spava. Previše je svesna sebe. Previše je svesna mene. Samo leži tamo, tiha, nepomično. Legnem bez reči. Udaljen. Napet. Kurac mi se opet diže od njenog mirisa. Neću da je dodirnem. Neću da je gledam. Ležimo kao dva stranca. Meni bokserice pune kurca, a nju baš briga što sam ja spreman da je jebem satima.

Ne znam zašto uopšte o tome razmišljam?

Irena je savršena. Mirna. Elegantna. Ne pravi greške, ne diže ton, ne pravi sranja. Savršena žena za čoveka u mom položaju. Na slikama izgleda kao da joj je mesto pored mene oduvek, zna kad da se nasmeje, kad da klimne glavom, kad da se drži za moju ruku a kad da se skloni tri koraka iza mene. Samo hladan mir i jebena preciznost. Udala se za mene iz praktičnog razloga. Njoj poznatih. Nikad nije objasnila do kraja. A meni je bila potrebna savršena žena za javnost. Da stoji pored mene kad treba, da ćuti kad joj se ne dopada, da ne pravi haos. Irena je već ranije napomenula da ne želi seks. Osim ako “radimo na bebi”.

I do sada to nisam dovodio u pitanje. Bila je poslušna, savršeno prilagođena, besprekorno doterana. Jebeno upakovana žena za javnu upotrebu. I mislio sam da mi je to dovoljno. Ali jebiga, ne mogu da ne mislim o njenoj pičkici i kako moja sperma klizi niz njena bedra. Ne mogu da prestanem da razmišljam kako je zaspala dok sam bio u njoj, kitom u njenoj pičkici. Telo joj mirno, disanje usporeno. Nisam se ni pomerio. Samo sam ležao iznad nje, pokušavao da shvatim da li je stvarno zaspala ili samo beži od mene. Da li samo želim da je jebem iz besa? Iz inata? Da je nateram da oseti da sam ja taj koji odlučuje, a da je ona ta koja treba da se pokorava mojim željama. Ona hoće red, plan, mir i bebu. Neće moju kitu u svom grlu. Ipak, ona je moja. Moja je. Možda po ugovoru, po zakonu, ali je moja. I nije mi jasno kako može da legne u krevet, polugola i da mi okrene leđa. Da leži pored mene, da oseti kurac pored njenog dupeta, a da se ipak pravi kao da nisam tu. Napaljen sam na ženu koja čak i ne želi da se jebe. Drkao sam i svršio u tušu, dok je Irena samo legla u krevet, okrenuta na drugu stranu.

Ne znam u kom sam tačno trenutku zaspao. Možda pred zoru, možda nisam ni spavao kako treba. Samo sam ležao, ukočen, ukopan, zureći u plafon kao idiot, dok mi je telo vrištalo, a mozak iz sve snage odbijao da se isključi. Nije to bila nesanica, to je bila jebena kazna. I onda sam, valjda, zaspao. Pao. Komirao se. Ne znam. A kad sam se probudio, imao sam osećaj da me neko prebacio u drugo telo. Mrzovoljan. Težak. Nadrkan. Kao da mi je neko natezao živce cele noći i sad samo čekam da me neko pogrešno pogleda i da eksplodiram.

Frustriran sam. Sve mi smeta. Previše energije se nakupilo, previše napetosti, a nigde da se ispraznim. Irena ujutru nastavi vešto da me izbegava. Ne govori ništa,

ne gleda u mene, kreće se kroz prostor tiho. Obučena je u obične farmerke, majicu na duge rukave boje pepela i bele patike. Prvi put je vidim ovako… obično. Njena kosa je svezana u dugi, visoki rep, čvrsto stegnut. Lice joj je potpuno čisto. Bez šminke, bez boje na usnama, bez senke u uglovima očiju. Ne mogu da prestanem da gledam. Možda mi je ovako još lepša. I sam sam obučen jednostavno. Tamne farmerke, crna majica na kratke rukave. Zastaje ispred hodnika i ja, iz čiste navike, spustim dlan na njena leđa. Nežno. Ali ona se na moj dodir ukruti kao da sam je ošinuo. Leđa joj se isprave, ramena napnu, i iako ne kaže nijednu reč, jasno je da ne želi dodir.

Povlačim ruku. Koraci nam odjekuju hodnikom, a među nama neprijatna tišina.

Poleteli smo iz Moskve nešto posle deset ujutru. Privatni terminal, diskretan ulazak, nikakva gužva. Vozač nas je ostavio direktno ispred hangara. Nismo nosili prtljag, samo Irena torbicu, ostalo je već spakovano ranije. Letimo za Dominikanu.

Irena je sela pored prozora. U kabini mir. Let traje više od trinaest sati. Na pola puta već sve počinje da mi deluje usporeno, dosadno. Irena gleda kroz prozor i ćuti.Samo sedi, ravno, tiho, okružena sopstvenim mislima u koje me ne pušta.

Zatvori oči, pa ih otvori. Pogled joj i dalje luta negde napolje. Ali onda, bez najave, nasloni glavu na moje rame. Lagano. Njen obraz jedva dodiruje moju kožu. Ne reagujem. Ne želim da je oteram ni najmanjim pokretom. U jednom trenutku, prebaci nogu preko moje butine. Samo jednu, polako. Kao da joj je udobnije tako. Možda i jeste. Zagrlim je jednom rukom. Približim je sebi. Ne snažno, ne posesivno.

A onda, prebaci i drugu nogu. Spustim pogled. Njene pertle su olabavljene. Dotaknem ih i polako krenem da ih razvezujem. Prvo jednu, zatim drugu. Prsti mi suviše svesni svega što rade.

Izujem joj patike. Jednu pa drugu. Spustim patike dole pored nas.

***

Talasi su se sudarili sa stenama ispod prozora, izbacujući penu visoko, kao da pokušavaju da dopru do stakla, do kreveta, do Irene. Udarali su besno, ritmično, kao da svaka kap nosi poruku, kao da more nešto zna, nešto oseća. Bili su glasni i tvrdoglavi, penili su se u besu, razbijali o kamen i opet se vraćali, upornije, jače, neodustajno. Ponekad su se lomili pod čudnim uglom, škripali kroz vazduh, ostavljajući za sobom kapljice koje bi poletele ka visinama, pa se sručile nazad, kao da i one žele da se vrate unutra, u utrobu okeana.

Irena je ležala nepomično. Posle izlaska iz aviona i samog dolaska u smeštaj, Irena je bila hladna do bola, potpuno jebeno napeta. Izbegavala me je i, iskreno, baš mi je odgovaralo to njeno ćutanje. Mrzovoljan sam, i iskreno, nisam jebeno mario za njene glupe razloge što se ponaša kao razmaženo derište.

Njena koža u polutami sobe sijala je. Ramena su joj bila opuštena. Lopatice su bile blago razdvojene, nežno naglašavajući tanku liniju kičme koja se spuštala niz sredinu njenog tela. Prekrivač je jedva prekrivao deo njenih leđa od struka nadole, ostavljajući joj gola leđa mom pogledu. Ruka joj je bila podignuta, savijena u laktu, i lagano se igrala sa pramenom svoje kose. Pramen se polako uvijao oko njenog prsta. Kosa joj je visila po jastuku, klizila preko ramena i razlivala se po jastuku, a ja sam stajao nekoliko koraka iza kreveta, bos, posmatrajući je.

Nije mi trebalo mnogo da joj se potpuno go pridružim u krevetu. Nagnuo sam se s druge strane i umrsio prste u njenu kosu, tako da su nam se prsti slučajno dodirnuli. Irena se blago cimnula i podigla na laktove, kao da ju je od moje blizine uhvatio neki nemir, ali nisam hteo da se povučem.

Prsti su mi lagano klizili niz njena leđa, sve do ivice posteljine koja joj je pokrivala zadnjicu. Nije se pomerala, ali telo joj je drhtalo pod mojim dodirom, napeto, kao da iščekuje da se povučem. Naglo sam zgrabio pokrivač i povukao ga s nje jednim oštrim pokretom. Tkanina je šuštavo skliznula s njenog tela, otkrivajući mi sve. Bila je gola. Potpuno. Nije imala ni jednu krpicu na sebi.

Uhvatio sam je za članke, čvrsto, i povukao je ka sebi. Irena je iznenađeno ciknula, glas joj je zadrhtao, ali nije se opirala. Samo je ostala tako, raširena preko kreveta, izložena, prepuštena meni. Verovatno je planirala da se seksamo pod prekrivačem, da sve ostane nekako zaklonjeno, ušuškano, dosadno. Mrzim kad žene pokušaju da se jebu pod prekrivačem. Koji kurac da se krijemo? Nisam ovde da joj mazim rame dok mi ga prima ispod jorgana. Nisam došao da joj šapćem u mraku i glumim romantiku.

Došao sam da je jebem. Da joj razvučem noge i nabijem ga do kraja. Da je držim za kukove i gledam kako joj pička prima svaki centimetar. Neću da pipam naslepo, da tražim gde je ulaz kao klinac prvi put. Hoću da je vidim celu. Da gledam kako se otvara, kako se vlaži, kako se napinje kad uđem. Da gledam sise kako poskakuju dok je zabijam. Neću nikakav jebeni prekrivač između mene i žene koju jebem.

Naslonim se kolenima na krevet. Čaršav mi se naborano zateže pod nogama, ali mene boli kurac za sve osim za nju. Telo joj je ispruženo ispred mene, golo, napeto. Zgrabim je ispod guzova, obe šake mi tonu u to meso, puno, glatko. Povučem je sebi, da oseti koliko sam tvrd, koliko sam jebeno nestrpljiv da je uzmem.Noge joj se povlače po posteljini dok klizi ka meni. Ne opire se. Ne govori ništa. Samo diše sve brže. I to mi je dovoljno. Pogled mi pada na njena leđa, lepa, zategnuta linija, kičma kao putokaz ka guzici koju držim u rukama. Palčevima razmičem to meso, gledam kako joj se pička otkriva, vlažna, otvorena, spremna. Iako me ona uporno odbija, njeno telo ima reakciju na mene. Zadignem se još više na kolenima, nagnem napred i naglo joj nagnem karlicu.Irena se oslanja na laktove, ali ruke joj drhte. Naslanjam glavić na pičku. Ne guram ga još. Samo klizim gore-dole po toj vlažnoj, jebeno mokroj liniji. Razmazujem joj pičkin sok po kurcu. Lepljiva je, vrela, pulsira ispod mene. Svaki pokret je kao da je jebem bez da sam ušao. Zgrabim je za kukove, čvrsto, da joj osetim kosti pod dlanovima. Povučem je ka sebi. Nije više ni vlažna, sad je mokra, sjaji se kao da sam je već jebao pola sata. A nisam još ni ušao.

„Hoćeš da te jebem?“ promrmljam, glas mi promukao, dubok, prljav. Ne čekam odgovor. Ne treba mi. Njeno telo već vrišti za mene. Prislonim glavić, pa stisnem guzove, razmaknem je dodatno prstima i  gurnem.Do kraja.Osetim kako mi pička guta kurac, kako se steže oko mene, mokra, uska, klizi savršeno. Povučem se, pa opet zabijem. Brže. Jače. Jebeno dublje.Ritam mi raste dok je nabijam bez milosti. Krevet udara o zid. Zvuk tela o telo je jedini jebeni ritam koji pratim. Disanje mi se pretvara u režanje. Zgrabim je za kosu, povučem joj glavu nazad, samo da joj vidim lice. Irena se zadrma ispod mene, ispusti prigušen jecaj kroz zube, ali je ne puštam. Glava joj pada napred, kosa joj se rasipa preko lica.

Ruke mi se pomeraju s kukova na njenu kičmu. Povlačim je unazad svaki put kad je nabijem. Prsti mi grebu po njenim rebrima, klize joj uz kičmu kao bič, dok je vučem nazad na kitu. Pa zgrabim šakom pramenove njene kose, povučem je unazad. Glava joj se podiže, vrat se savija. Sad je naterana da gleda ispred sebe, dok je trpam s leđa. Povlačim je oštro i držim je tako zakucanu, nekoliko sekundi, da ne bih svršio, a njena pičkica pulsira oko mene.

Telo joj se sruši na krevet.Čim je spustila grudi na posteljinu, ja je opet grabim, ponovo vučem ka sebi. Skliznem rukom niz njena leđa, pa podižem kukove. Sada je oslonjena samo na kolena i laktove, zadnjica joj visoko i ne mogu da odolim, a da je ne šklapnem. Zgrabim je za kosu, verovatno toliko jako da je boli.Irena me gleda. Oči joj zamućene, široke, staklaste. Lice crveno, u poluzatvorenim usnama treperi zvuk koji nije ni uzdah ni vapaj.

„Dobra, lutkica,” promrmljam uz njen obraz, dah mi vreo na njenom vratu. Jezikom joj prelazim niz kožu, sporo, sve do ključne kosti, pa se vraćam gore. Zastanem tik ispod uveta i zagrizem je, ne nežno, nego tako da zadrhti. Osetim kako joj telo poskoči ispod mene. Zastenje.Ne puštam odmah. Držim zube na njenom vratu dok rukom stiskam njenu sisu, a karlica mi i dalje pumpa u ritmu, bez pauze. Liznem mesto koje sam ugrizao, pa opet zarijem zube niže ovaj put. Leva strana vrata. Mesto koje ne može da sakrije.

„Ovde ću da te obeležim,“ promrmljam, glas dubok, grub. „Da znaš čija si.“

„A moja si. Moja,” promrmljam kroz zube, glave zabačene uz njen vrat. „Iako to ne želiš, Irena. Jebeno si moja.”

Pička joj se stegne oko mene kao da telo zna istinu pre nje. Kao da svaka njena jebena ćelija priznaje ono što joj mozak još pokušava da porekne. Gori mi pod rukama. Drhti. Glava joj bačena unazad, vrat savijen, napet, otvoren kao poziv na uništenje. I ne čekam dozvolu.Liznem je niz vrat, sporo, vlažno, sve do ramena, pa se vratim gore i zagrizem ponovo. Jače. Grublje. Taman da ostane crveno. Da zna. Da oseti još danima.

Irena spušta ruku ispod sebe, oslanja se na jednu podlakticu, a drugom klizi među noge. Ne govori ništa. Samo je čujem kako oštro udahne, pa počne da trlja klitoris, brzo, kružno. Prstima prelazi preko natečenog mesa, trlja se, dok sam joj ceo zabijen do korena.A svaki taj pokret očeše i mene. Svaki jebeni trzaj zakači mi kurac tamo gde mi se spajamo. Vrhom prstiju udara u koren, po mojim mudima, trlja se. Tera me da poludim. Uvlači me u ritam njenog svršavanja, da osetim kako se sama podiže guzu gore.

„Tako, mmm… samo nastavi,“ promrmljam kroz zube, rukama joj stežem kukove, punim je u tom položaju. „Hoćeš da svršiš, po mom kurcu Irena?”

Ne odgovara. Glava joj zabačena, kosa mokra od znoja, ramena drhte. Ali ne staje. Samo brže trlja. Prsti joj se mokri, klize, dok joj pička steže moj kurac sve jače sa svakim pokretom. Grči se oko mene, topi me iznutra. Zvukovi su jebeno prljavi, mešavina naših tela, njenog disanja, mog udarca u nju svaki put kad dođem do kraja.

Zareži. Bukvalno. Taj zvuk izađe iz nje dok nastavlja da se trlja, sad još brže, još žešće. Kukovi joj se pomeraju unazad da me još jače primi, kao da želi da joj polomim karlicu.Pomeram se u ritmu s njom, nabijam sve dublje, sve tvrđe, jaja mi udaraju o nju.

Telo joj se zakoči, pa se zgrči iznutra. Pička joj pulsira, steže se oko mene u grčevima, vrišti bez glasa dok se raspada po mojoj kiti. Prsti joj verovatno utrnuli od tog trljanja.

Ne pomera se više, samo diše,a ja je držim čvrsto, nabijam još par puta, polako, teško, da osetim svaki grč iznutra. Ruka joj i dalje visi među nogama, ali sad samo drhti.

„Jebote, Irena…” promrmljam, znoj mi curi niz leđa. Gledam dole kako mi kurac nestaje u njoj, sav sjajan od njenih sokova, i znam da više ne mogu.Još jednom je nabijem, duboko, do kraja, stisnem joj kukove kao da ću je polomiti i osetim kako mi se stomak steže, mišići se ukrućuju, u grudima mi sevne.Puknem.Prvo grč, pa eksplozija. Prvi mlaz je jak, vreo, duboko u njoj. Telo mi se zaledi, pa počne da podrhtava dok joj se praznim unutra. Ispaljujem se kao metak, svaki trzaj me raznosi. Glava mi pada prema napred i naslonim bradu na njeno rame.

Vadim se iz nje polako. Ne žurim. Centimetar po centimetar, sve dok mi glavić ne klizne skroz napolje. Telo mi pulsira, još uvek zategnuto, a kurac obložen njenim Pička joj ostaje razjapljena. Natečena, klizava, crvena. I dalje me traži. Pulsira.  Gusti tragovi sperme razlače se između njenih usmina, cure niz njene butine, spuštaju se do kolena. Irena ostaje na kolenima, raširenih nogu, razvaljena ispod mene. Glava joj spuštena, kosa zalepljena za vrat, obrazi crveni od vrućine i jebačine.

Zgrabim je za kukove jednom rukom, povučem je nazad sebi, vučem je kao stvar, kao igračku, moju lutkicu, a drugom joj palcem razvučem usmine. Gurnem prst u nju. Pička je toliko jebeno mokra da me guta. Nema otpora. Samo toplota i meso koje me guta. Kada ga izvučem, gusti tragovi sperme se razvlače niz moj zglob.. Samo je pljesnem po dupetu, jako, da se zatrese celo telo i odmah joj nabijem dva prsta odjednom.Jebem je prstima dok joj sve curi niz unutrašnju stranu butina, glasno, prljavo. Ne mogu da odolim, a da ne uhvatim svoju kitu i drkam, dok je prstima razvaljujem. Irena ponovo spusti svoju ruku i prstima očeše otečeno meso i spoji se sa mojim palcem koji joj pritiska klitoris. Nežna i naivna, kako da ne. Stidljiva,tek to nije. Ne treba mi puno da prvi mlaz sperme izleti i prska je po zadnjici, drugi niz kičmu, treći niz vrat. Drkam sve dok mi poslednja kap ne iscuri. Izvučem prste iz nje i tek malo se oslonim na nju.

„Težak si mi,“ promrmlja Irena posle nekoliko sekundi, glas joj promukao.

Pomilujem je po mokroj kosi, pramenovi joj zalepljeni uz lice, znojavi, slani. Prsti mi prolaze kroz njih nežno, skoro nesvesno. Zatim se polako odvojim, podignem telo s njenog, mišići mi i dalje pulsiraju.Zavlačim ruke ispod nje, lako je podignem u naručje, još uvek vrela, opuštena, razvaljena, ali mi veruje. Nasloni se uz moje grudi, ćutke, obraza pritisnutog uz moj vrat.

Nosio sam je kroz hodnik apartmana, korak po korak, dok su njena bosa stopala nemirno poskakivala uz moje butine pri svakom pokretu. Dlanovi su joj se čvrsto obavijali oko mog vrata. Glava joj je klonulo pala na moje rame, a vlažni pramenovi kose lepili su se za moju kožu, klizili niz ključnu kost i leđa. Spustio sam je na pločice ispred tuš-kabine. Čim su joj stopala dotakla hladnu keramiku, zadrhtala je. Stajala je, gola, oslonjena na zid, nije progovorila ni reči. Ušao sam za njom, zatvorio vrata i otvorio tuš. Podesio sam toplu vodu i pustio je da potekne, jer njoj topla voda prija. Približio sam joj se, ali je nisam dotakao odmah. Stajao sam sasvim blizu. Dovoljno da mi kapljice koje padaju s njene kose klize niz grudi. Stavio sam ruke na njena ramena i telo joj je zadrhtalo pod mojim dodirom.

Pustio sam ruke da skliznu uz njenu kičmu i zaustavim se na temenu. Počeo sam da joj perem kosu. Prsti su mi prolazili kroz guste, mokre pramenove. Nije se opirala. Glava joj je ostala nagnuta unapred, vrat otkriven. Pramenovi su se lepili za moje šake dok sam trljao šampon. Kosa joj je mirisala na lavandu, drugačiji šampon od onog koji je inače koristila.

Naslonila se na mene, kao da više nije imala snage da stoji sama. Leđima je dodirivala moj stomak, klizava koža joj se lepila uz mene, dok mi je potiljak spuštala na rame. Voda je padala ravno po nama. Pomerila je ruke, sporo, i trljala je sopstveno telo; prstima je prelazila preko stomaka, pa niže, pa opet gore. Nisam mogao da gledam to, a da ne reagujem. Ispružio sam ruke i obuhvatio njene šake. Preklopio sam ih dlanovima i počeo da je vodim. Moji dlanovi su gurali njene ruke preko njenog tela, niz stomak, preko boka, do bedara. Koža joj je bila vrela pod prstima, vlažna i mekana.

Povukao sam joj ruke naviše, preko grudi, blago stisnuo njenim rukama, pa nazad niz stomak. Glava joj je ostala naslonjena na moje rame, a njene ruke ispod mojih. Disao sam joj niz vrat, dok su nam prsti klizili zajedno preko njene kože.

Kada sam isprao i poslednji trag pene sa njenih leđa, osetio sam kako mi pokret postaje sporiji i nežniji. Nikada nisam bio ovoliko nežan prema nekome. Ispružio sam ruku i zatvorio tuš. Voda je prestala da pada, prvo nevoljno, a onda potpuno. Napustila me je tek kada sam se sagnuo da dohvatim peškir. Telo joj je do tada bilo oslonjeno na moje, leđima na moj stomak, potiljkom na rame. Težina te blizine još mi je bila u grudima, ali ona kao da ju je istresla iz sebe jednim tihim, preciznim korakom. Okrenula se polako, bez naglih pokreta, bez ikakvog zvuka. Nije me pogledala. Nije ni morala, svaki njen mišić mi je već rekao da se udaljava. I možda je pametnije da ne budemo toliko blizu jedno drugom. Uprkos tome što je ona moja žena, ona se ne oseća mojom, a ja nemam potrebu da položim ikakvo pravo na nju. Nije bilo oklopljenosti u njenim ramenima, ali bilo je distance u svakom milimetru njenog tela. Uzela je veliki beli peškir s kuke na zidu, raširila ga ispred sebe, pa se u jednom pokretu umotala u njega. Potez je bio brz, jasan, siguran. Povukla je krajeve peškira iznad grudi i stegla ih rukama.

Zatim je dohvatila drugi, tanji peškir i podigla ruke iznad glave da uvije kosu. Pramenovi su joj kapali po ramenima, niz kičmu, preko grudi, dok je čvrsto obavijala peškir oko glave. Uvio sam peškir oko kukova, ne brišući se. Nikada nisam voleo to grubo trljanje peškirom. Više sam voleo da voda ispari sama, polako, kao da telo pamti da je bilo uronjeno u nešto toplo, čisto. Iz kupatila sam izašao posle nje. Irena je već bila u sobi. Hodao sam tiho, bosim stopalima preko mekanog tepiha, a peškir mi se u hodu zaljuljao uz butine. Irena je stajala pored kreveta, mirna, kao figura u nekom slomljenom baletu. Jednom rukom je držala peškir stegnut oko grudi, a drugom zavlačila prste u kofer. Čudno kako se već nije raspakovala. Skinula je peškir sa sebe, puštajući da klizne niz telo. Obukla je bele gaćice. Pamučne. Nimalo zavodljive. Nego bele, na cvetiće. I belu majicu.

Irena se smestila na krevet. Nije pokušala da osuši kosu, nije da je barem malo izbriše, samo je spustila glavu na jastuk, onako mokra, s peškirom još oko kose. Kroz tihu sobu prošao je blag, jedva čujan zvuk kako gasim klimu daljinskim, jednim prstom. Biće mi toplo, pretoplo, ali ne želim da se ukoči ili razboli.

Peškir koji sam imao oko kukova pustio sam da padne na pod kraj kreveta.

„Spavaćeš tako?“ pitala je iznenada.

Okrenuo sam glavu ka njoj. Ležala je na boku, obraza utisnutog u jastuk, a pogled joj se zadržao negde na sredini mog tela. Prst uperila u mene.

„Kako?“ upitam, iako sam znao tačno na šta misli.

„Pa tako,” ponovila je. Pogled joj je ostao spušten, ruka se vratila nazad pod jastuk, ali sam znao da prati svaki moj pokret.

„Da. Spavam go,” rekao sam jednostavno.

Okrenuo sam se na drugu stranu kreveta, leđima prema njoj. Ležao sam na boku, ruku podvukao ispod jastuka, i ostao nepokriven. Dok se Irena celom dužinom uvukla pod tanki pokrivač, kao da joj je hladno, povukla je ivicu pokrivača do brade. Pokušavao sam da zaspim, ali svaki put kada bih zatvorio oči i pomislio da ću konačno utonuti u san, Irena bi se ponovo pomerila. Vrpoljila se, prevrtala s jedne strane na drugu, nameštala jastuk, popravljala pokrivač, uzdisala tiho, ali dovoljno da me izbaci iz ritma. Ležao sam u mraku, gledao u plafon, brojao sekunde i čekao da prestane da se pomera. Trebalo joj je vremena, ali na kraju se umirila. Disanje joj je postalo ravnomerno, tiho. Zaspala je. A tek tada sam i ja osetio kako mi se kapci spuštaju i kako me, napokon, hvata san.

Irena je ujutru bila drugačija. Očekivano drugačija. Nema tu više ničeg što bi me iznenadilo. Kao po šablonu, podigne zidove, nevidljive ali čvrste, i postavi me tačno tamo gde joj odgovara: preko puta, kao opasnost. Kao neko od koga mora da se zaštiti. U njenom pogledu, u načinu na koji mi se obraća – ili ne obraća – u načinu na koji sedi, drži viljušku, pije sok… sve viče: „Ja sam žrtva, ti si predator.“

Za doručkom nismo progovorili ni reč, i to mi je prijalo. Samo tišina i ta distanca koju je ona pažljivo organizovala. I nisam imao potrebu da tu distancu probijam. Nisam želeo da pričam s njom, da joj se smeškam, da glumim pažnju. Nisam želeo da je zagrlim, da se mazimo, da plivamo zajedno, da pričamo o tome kako nam je lepo, jer ništa od toga nije stvarno. Mi nismo stvarni par. Zanimalo me je jedno. Njeno telo. Tačnije njena pičkica. I to je postala moja nova opsesija. Ne zato što je volim, ne zato što osećam nešto prema njoj. Sviđalo mi se što je lepa. Sviđalo mi se što izgleda kao žena, kao model, što zna da ostavi utisak. Zgodna, pametna. Prava trofejna supruga. Takva se voli, takva se pokazuje. Takva se ne grli, već se drži na distanci i vadi po potrebi, za večere, događaje, ili da nekome pokažeš šta si uspeo da „uhvatiš“.

Nisam gajio emocije prema njoj. Ni trunku. A nije ni ona prema meni. Nismo se lagali. Za nju sam bio funkcija, davaoc sperme, telo koje može da koristi kad odluči. Seksualni alat. I to mi je bilo sasvim dovoljno. Nije me povređivalo, jer nije imalo dubinu. Sve između nas bilo je ogoljeno do kostiju. Bez viška komplikacija.

Jesam bio mrzovoljan. I to s razlogom. Iskulirala me je za prvu bračnu noć, hladno i proračunato, kao da sam joj saradnik u nekom sterilnom projektu, a ne muž s kojim deli krevet. A zaista sam joj bio muž samo na papiru i davaoc sperme. Ostao sam, tvrd i besan, drkajući u kupatilu. Ne želim komplikacije. Ne želim vezu, ni brak u onom klasičnom smislu. Ne zanima me da gradimo nešto, da se trudimo, da glumimo. Sve to mi je strano i nepotrebno. Irena to zna. I ona ne želi mene, nego ono što joj mogu dati, dete. Seks kao sredstvo za trudnoću. Biološka razmena. Naš dogovor.

Ali problem je što ja nju zaista želim. Ne zbog ljubavi. Ne zbog nežnosti. Nego sirovo, telesno. Želim da je jebem. To je cela moja motivacija. Ne zanimaju me emocije, razgovori, zajednički trenuci.

Putovanja su za mene uvek bila stvar posla. Aerodrom, sastanci, hoteli, i nazad. Rutina. Ali jednom godišnje to je bilo drugo. Tad sam putovao da se isključim. Da odem negde daleko, na neko mesto bez obaveza, bez komunikacije, bez osećanja. I da jebem sve što mi se ponudi. Bez pitanja, bez posledica. Samo telo, sunce, alkohol i meso.

Ove godine izbor je pao na Dominiku. Karibi. Vrhunski rizort uz plažu, beli pesak koji prži tabane, kokteli u kokosovim ljuskama, osoblje koje ti čita misli. Ležim u hladu palme, raširen na ležaljci, u šorcu, bez majice. Koža mi peče od sunca, ali prijatno. Ispod tamnih naočara gledam ono što sam došao da gledam  telo u pokretu. Ona prolazi tik ispred mene, laganim, ritmičnim hodom. Guza savršena, visoka, čvrsta, u tankim tanga gaćicama koje su se urezale tačno tamo gde treba. Dupence joj se njiše kao da je svaka kretnja vežbana. Bedra preplanula, masna od losiona, stopala u tankim japankama. Pogledam je još jednom, duže. I tu me preseče. Okreće se  i to lice, taj izraz, te usne… Irena. Deluje drugačije, slobodno, dok se približava meni. Ležim, nepomičan. Rum u čaši mi se zaledio. Irena spušta tašnu na ležaljku pored mene. Iz tašne vadi kremu, lagano, pa se spušta na kolena, tačno između mojih nogu. Okrenuta mi leđima, namešta se udobno. Guza joj tik ispred mene. Tanka tanga joj je uvučena duboko, pa su joj polutke jasno razdvojene, zategnute, mesnate, savršeno uokvirene. Leđa joj glatka, koža blago sjajna na suncu.

„Namaži me.”

Spuštam čašu na sto pored ležaljke. Uzmem kremu koju mi pruža, otvorim je i istisnem malo na prste. Rukom krenem od sredine leđa, povlačim liniju ka lopaticama, kružnim pokretima. Ne žurim. Više je pipkam nego što je stvarno mažem. Uživam u svakom dodiru.

Okrene glavu, pogleda me preko ramena.

„Maži kremu, Maksime, nemoj da me pipkaš,” kaže i nasmeje se, ne sarkastično, ne hladno, nego onako… slatko. Kao neko kome prija pažnja, ali hoće da ostane iznad igre.

U tom trenutku spustim šake na njene guzove. Dlanovima ih obuhvatim i stisnem, samo blago, taman toliko da zna da ih osećam celom šakom. Mekane i čvrste u isto vreme, savršeno stvorene da stanu pod prste.

„Maksime…”

Izgovara moje ime drugačijim tonom. Ne prekorno. Više opijeno. U ruci drži koktel u kokosovoj ljusci, led zvecka dok ga podiže, a osmeh joj ostaje na usnama.