Kako sam zavela Rusa

10. poglavlje

Prestanem da joj stiskam dupe. Ruke mi se povlače sporo, ali prsti se još šire niz polutke, polako, skoro kao da im je teško da je puste. Dupe joj je čvrsto i puno, pravo, onako kako mora da bude. Nema tu ništa silikonsko. Samo pravo žensko meso, koje vredi držati. Pravo, nepatvoreno, pravo za stisak i stvoreno za sve.

Povučem joj traku kupaćeg kostima među guzove, polako, lenjo. Povučem je taman toliko da zategne, da joj se materijal useče duboko, razgrne guzu i prođe tik preko ulaza, preko pičkice.

Irena naglo zadrži dah. I znam da joj pičkica pulsira pod tom tankom trakom, probuđena, željna.

Stisnem joj guz. Čvrsto. Nežno. I tada vidim kako joj kukovi zatrepere, samo na tren. Povučem ponovo. Još dublje.

I sad se traka gubi među guzovima, cepa joj se među njima, ide skroz dole, klizne preko anusa i sklizne niz pičkicu. Osetim kako materijal postaje vlažan. Nije samo od vode, nego od želje. Vlažna je. Znam da joj je potrebno još. Jače od ovoga što joj trenutno dajem.

Ne kaže to, naravno. Samo to tiho „da“ u načinu na koji diše, u tome kako joj pičkica pulsira direktno pod tankim slojem tkanine  ako se to uopšte može nazvati kupaćim kostimom, jer joj je dupe potpuno golo, samo minimalni trag materijala jedva skriva njenu pičkicu.

Ta traka što joj se usekla između guzova, puštam je da klizne niz njeno golo dupe, iako me cepa želja da joj odmah poližem pičkicu, preko te tanke, mokre tkanine, koja jedva skriva kako joj se pičkica lepi i vlaži.

Ukus njene vrele, jebene pičkice, pomešan sa slanom, gorkom vodom mora i peskom koji se nabija među njene usmine, to je sve što želim da progutam i da joj skinem svaki atom sa tog mesta.

Irena se nasloni. Neočekivano.

Samo spusti glavu na moje rame, kao da više ne može da sedi sama. Glava joj legne tačno tamo gde rame ulazi u vrat.

Spustim obe šake na njen stomak, dlanovima nežno pritisnem platno od kupaćeg koje se blago lepi za kožu. Osećam kako se stomak pod mojim rukama podiže i spušta, u ritmu koji mi je nepoznat, ali mi prija.

Njen dah je miran, povremeno preskoči takt. Ne trudim se da je gledam u lice, znam da me posmatra. Glava joj je zabačena unazad, oslonjena na moje rame pod čudnim uglom. Oči joj klize po meni, poluotvorene, kao da je napola budna, napola zarobljena u nekom mehuru želje da skliznem palcem preko klitorisa i olakšam joj trenje među nogama.

Da sam povukao više puta trakicu, verovatno bi svršila, a to hoću da ostavim za kasnije, kada joj budem grickao klitoris i ljubio po usminama.

Irena inače ne pije. Ne pipne. I do sada, koliko znam, zaista nikad nije.

„Hvata te koktel, Irena“, kažem tiho, više kroz osmeh nego kao ozbiljnu opasku. „Sunce i alkohol nisu baš dobra kombinacija. Pogotovo ako nisi navikla.“

Ćuti sekund, dva, tri. Kao da vaga hoće li da mi prizna da je popustila, ili će da mi kontrira.

„Bezalkoholni je“, kaže, i glas joj je mek.

Onda zastane. Pogleda u piće u ruci. Pa opet u mene. „Mislim… valjda jeste.“

Smejem se. Lagano. Ne podsmešljivo, već onako kako se smeješ nekome ko ti je sladak.

Prstom dotaknem kokosovu ljusku iz koje pije, ukrašenu sitnim cvetom i komadićima ananasa na ivici. Slatka, ali sumnjivo osvežavajuća.

„Nije bezalkoholno“, kažem joj.

Ne ostajemo još dugo.

Irena je preko kupaćeg nabacila neku nazovi haljinu, crnu, laganu, providnu do bola. Nije to haljina, to je mreža. Kukovi joj se izvijaju svakim korakom, guzovi joj se ocrtavaju kao da ih držiš u ruci.

Jebote, sve joj se vidi. Čak i kad bi htela da nešto sakrije, ta krpa na njoj bi je odala. Koji je smisao te haljine ako otkriva više nego što pokriva?

Krećem iza nje, gledam kako joj se tkanina lepi i razdvaja na povetarcu.

„Šta radiš?“ Okrenula je glavu prema meni, pogledom ispod trepavica.

„Haljina ti se providi, Irena.“ Gledam je pravo u oči, a onda spustim pogled namerno, polako. „Vidim ti jasno traku kupaćeg… onu koja ti nestaje između polutki.“

„Znaš li,“ nastavljam, korak bliže, glas niži, „da bih samo prstom povukao tu traku i cela bi ti guzica bila gola?“

Ostala je mirna, ali prsti su joj zategli ivicu haljine, kao da hoće da je povuče dole.

Samo sam se nasmejao. Kupaći joj se ocrtava kao da ga nema. Guzovi joj se pomeraju kao da me provocira namerno.

„Haljina ti ne vredi kurca, Irena“, kažem ponovo. „Sve ti se vidi. Svaki jebeni deo.“

„Na plaži smo“, kaže. „Hoćeš da obučem možda bundu? Ili da se zamotam u peškir?“

„Ne mora bunda“, odgovaram. „Ali kad već ideš okolo s dupetom napolju, govoriš, evo ga, gledaj. Pokazuješ apsolutno sve, Irena.“

„Kako očekuješ da se obučem? Ponavljam da smo na plaži!“ kaže, mrtvo mirno.

„Ne ovako“, šapnem. „Gledam kako ti traka ulazi duboko među guzove. Gledam kako ti se tkanina lepi za pičku. Gledam kako hodaš kao da moliš da te neko zgrabi.“

„Ne molim. Znaš da ne molim“, kaže tiho, ali ne spušta pogled. Gleda pravo ispred sebe.

Ukoči se kada je uhvatim za ruku. Ne trzne se, ne povuče je, samo zadrhti, kratko, kao da joj je telo otelo impuls.

Umrsim nam prste, čvrsto. Neću da je pustim. Neka zna da sam tu. Neka zna kome pripada, iako tvrdoglavo odbija to da prizna.

„Nije ti smetalo što druge devojke šetaju samo u kupaćima ispod tvog nosa“, promrmlja, kao otrov, ali bez povišenog tona. „Gledao si ih. Nisi ni pokušavao da sakriješ. A sad ti smeta što ja hodam u haljini, providnoj, da, ali haljini, pored tebe?“

„Ti si moja žena, Irena“, izgovaram polako, da oseti svaku reč kao udarac. „Iako nismo u pravom braku, i dalje si moja žena. I ne želim da iko gleda ono što je moje. A tek da o tome mašta.“

Pogled mi sklizne niz njena gola ramena, preko te tanke, crne tkanine koja ništa ne skriva. Kupaći se ocrtava kao nacrtan. Guza joj se pomera sa svakim korakom. A ja gledam kako drugi gledaju. I krv mi ključa

„A u redu je da ti gledaš druge?“ pita. „Iako su možda zauzete?“

„Ljubomorna si, Irena?“ Nasmejem se, ali bez topline. Zvučim kao da uživam u njenoj slabosti  i možda i jesam. Možda mi je jebeno lepo da je vidim kako puca.

„Ne, nisam“, odgovara brzo, previše brzo. Glas joj je miran, ali stisak njenih prstiju postaje tvrđi. „Da bih bila ljubomorna na tebe, morao bi da mi nešto značiš. A oboje znamo da nemam nikakva osećanja prema tebi. Uostalom… nema razloga da budem ljubomorna na njihov fizički izgled.“

Na usnama joj se pojavi mali osmeh. „Znam koliko sam zgodna. Znam koliko sam lepa, Maksime. I ne postoji nijedna žena koja me može ugroziti.“

„A ti?“ šapne. „Jesi li ti ljubomoran, Maksime? Ili samo posesivan do patologije?“

Zarivam pogled u nju. Bez treptaja. Bez osmeha. Samo je gledam kao da ću da je rastrgnem zubima ako kaže još jednu jebeno pogrešnu reč.

„Ne“, izgovorim polako. „Nisam ljubomoran. Ja sam posesivan. Vlasnički nastrojen. Ti si moj trofej i ja ne delim. Pogotovo ne pičkicu koju sam ja prvi pocepao.“

Otvori usta kao da će nešto reći, ali ipak ćuti i hoda. Ne pokušavam da je zadržim. Samo idem uz nju.

Stižemo do hotela. Recepcioner mu odmah daje karticu, bez pitanja, bez provere. Samo klimne glavom i kaže:

„Dobrodošli nazad, gospodine Mozorov.“

Hotel je toliko prefinjen da se luksuz ne nameće, osećaš ga u tišini, u mesinganom okruženju, u načinu na koji osoblje nikada ne pita „trebate li pomoć“, jer već zna šta ti treba.

Pločice u liftu su mermerne, zidovi obloženi drvetom u kojem vidiš sopstveni odraz. Irena ćuti. Ne gleda me, ali osećam kako joj rame zategnuto diše uz mene.

U liftu je tišina. Metalna vrata se zatvaraju za nama. Pomilujem joj kosu, polako. Umrsim prste kroz taj miris vanile i soli, pa naslonim bradu na njeno rame, udahnem miris njene kože.

„Značiš mi, Irena“, kažem tiho. „Nikada te ne bih osramotio pred drugima. Nikada te ne bih ponizio. Ti si moja žena. I jebem druge jer ti nećeš mene, ali nijedna od njih mi ne znači ni promil onoga što ti misliš. To je samo jebačina.“

Okreće glavu, taman toliko da me pogleda. Oči kao led koji puca ispod površine.

„Znam da jebeš druge, Maksime. I u redu je. Seks mi nije potreba. Ne tražim užitak u tome kao ti.“

Zastane, pa ga pogleda direktno, bez treptaja.

„Pravimo dete. To je jedino što mi je važno. A ako već ne želiš vantelesnu, ako mora ovako, prihvatila sam. Ali nemoj očekivati da me to uzbuđuje. Ne gledam na seks kao ti. Za mene to nije bliskost. Nije zadovoljstvo. To je samo sredstvo. I ništa više.“

Lift staje bez zvuka. Vrata se otvaraju direktno u apartman.

Kada uđemo u apartman, vrata se zatvore za nama sa tihim klikom, a ona uđe prva i povuče haljinu preko glave. Tkanina sklizne niz njeno telo u jednom potezu, otkrivajući je potpuno u kupaćem kostimu.

Stopala joj naga, bosonoga na hladnim pločicama, izbaci kuk u stranu dok zbacuje sandale.

Zastanem. Gutam je očima. Telo joj još zategnuto od sunca i mora, koža joj sija pod svetlom koje dopire sa terase.

I onda, povuče traku sa ramena jednu, pa drugu  i gornji deo kupaćeg samo klizne niz grudi i padne na pod. Sise joj čvrste, čiste, još blago slane od mora. Bradavice joj uspravne, tamnije pod svetlom, kao da su me čekale.

Zakoračim prema njoj, spreman da je zgrabim, ali ona mi okrene leđa. Kao da zna šta mi to radi. Kao da zna da mi krv proključa čim ne vidim lice, već leđa, struk, guzu koja zove da je stegnem i razvučem.

Ruke mi same odu prema njoj. Zgrabim je, snažno, i pribijem uz sebe tako da oseti svu tvrdoću kurca koji mi sad pulsira, tvrd i željan.

Spustim usta tik uz njeno uvo.

„Znaš li koliko ti je potrebna moja kita?“ promrmljam, promuklo. „Ne za bebu. Nego za tebe. Za to tvoje mokro, pulsirajuće između nogu. Tvoju pičkicu. Da ti razgrne, da ti pocepa, da te smiri.“

Diše duboko. Ne govori ništa. Telo joj kaže sve.Zatežem ruku oko njenog struka, povlačim je još jače uz sebe dok mi miris peska, kože i soli ulazi duboko u nozdrve.

Spuštam šaku na njen kuk, pa polako klizim nadole, sve do donjeg dela kupaćeg kostima. Povučem ga naglo prema gore.

Tkanina joj se useče među guzove, pa duboko među usmine. Ta pičkica mi sada zategnuta pod prstima, pulsira ispod tankog sloja koji je ne skriva ističe je.

Trljam je preko tkanine. Čvrsto. Bez milosti. Osećam kako se lepi, kako vlaži, kako se otvara, mami.

Gurnem joj srednji prst tačno preko procepa, osetim otpor, ali i tu toplotu, tu jebenu glad koju nosi u sebi.

„Vlažna si. Cediš se, Irena“, šapnem, zlobno, blizu njenog vrata. „A još nisi ni rekla da me želiš.“

Ona se nagne unazad, kao da se predaje, ali i izaziva. Ne beži, ne brani se.

I tad  povučem kupaći naglo nadole. Do pola butina. Pičkica joj gola, glatka, vrela. Pulsira. Mokra je, jebeno mokra.

Dlanom joj šklapnem po usminama, prvo lagano, gotovo nežno, da je zbunim, da joj probudim glad, a onda naglo, jače, da je razbijem, da joj pokažem ko je tu gazda.Od tog udara Irena svrši.Ruke mi se zaglave u njenim bedrima, prsti se zarezuju u vrelu kožu, a njena mokra pičkica klizi po mojim prstima, vlažna, otvorena, spremna.

Spustim šorc i bokserice u jednom potezu.Nema potrebe za sranjem, za tim glupim spido gaćama koje nose nesigurni tipovi. Moj kurac slobodno pada na butinu, tvrd, nestrpljiv, spreman.Pogledam je. Već se naslonila na zid, ruke ispružene. Priđem joj iza leđa, čvrsto je zgrabim za kukove.

Pomerim je unapred, podignem joj obe noge, snažno.

Držim je u vazduhu, samo su joj ruke na zidu, ceo ostatak tela joj visi između mene i poda.

Glavić mi klizi po njoj. Ne ulazim. Samo je dodirujem. Oseti to, svaki put kad je okrznem, trzne se.

Prolazim preko njenih usmina kao da crtam liniju gde će sve da počne.

Osetim je, vlažna je, ali napeta. Možda nije spremna. Možda jeste. Ne zanima me.Čekam da se pomeri, da mi pokaže da hoće.

„Irena“, izgovorim joj ime nisko, pored uha. „Okreni glavu i gledaj me.“

I ona to uradi. Polako. Zabaci kosu, pogleda me ispod naočara. Pogled joj je mutan, ali prisutan. Želi da zna šta joj spremam. I zna da neću biti blag.

„Sada ću da te jebem tako da ćeš mi moliti da stanem. I kada budem gotov, neću te pustiti. Znaćeš tačno za šta kurac služi, Irena. I posle ću ti pojesti pičkicu, sve dok ne ostaneš bez daha, dok ne budeš drhtala ispod jezika kao na ivici provalije, slatkišu medeni.“

Irena se na moje reči ukoči. Telo joj tvrdo, zatvoreno, kao da je blokiralo iznutra.

Držim je čvrsto, ruke mi klize niz njena leđa, osećam kako joj mišići podrhtavaju pod dlanovima.

Ruke su joj zategnute na zidu, prsti rašireni.

Protrljam glavić uz njene usmine, ali ne mogu da uđem.

Pokušam da je opustim, kliznem prstima niz njene kukove, nežno protrljam klitoris, dva puta, kružno.

Kako ne popušta, polako spuštam ruke. Više je ne dodirujem. Samo joj protrljam leđa, blagim, smirujućim pokretima.Telo joj je i dalje napeto, ukočeno, drhti.Nešto nije u redu. Osetim to celim bićem.Irena plače. Tiho, gotovo nečujno, ali suze su tu. Klize niz njeno lice, a ja nemam pojma šta sam uradio da je dovedem do ovoga.

„Irena… o čemu je reč?“ pitam tiho. „Jesam li te uplašio?“

„Ne, ne… nije to…“ promuca kroz šapat, pa šmrcne. „Samo… spusti me.“

Oslonim je pažljivo na tlo, a ona odmah skloni ruke sa zida i stane ispred mene, gola, ranjiva.

Rukama prekriva grudi, kao da se odjednom stidi same sebe, ili mene, ili cele situacije. Deluje izgubljeno.

Povučem bokserice i šorts naviše, frustriran, ali više zbog nemoći nego zbog nje.U grudima mi gori osećaj neshvatanja.

„Irena… nisi mi dužna ništa. Ne moraš da budeš sa mnom ako to ne želiš. Niko te na ništa ne primorava.“

Gleda me zbunjeno, oči joj još vlažne.

„Mogu da kažem ‘ne’, zar ne?“ pita tiho, jedva čujno, kao da joj to pitanje preti.

„Irena, itekako smeš da mi kažeš ne. Ne želim da to bude tvoj odgovor… ali još manje želim da te na bilo šta prisiljavam.“

Gleda me sekundu, pa skrene pogled.

„Izvini… samo… ja…“ promuca, a onda naglo krene, gotovo potrči, prema kupatilu, s rukama preko lica.

Vrata se zatvaraju za njom, a ja ostajem da stojim tamo, potpuno zbunjen. Gledam u pravcu gde je nestala i pokušavam da shvatim, šta sam to tačno uradio? Šta ju je toliko potreslo?